Omot kao na slici, sama knjiga odlično očuvana ARGONAUTI ZAPADNOG PACIFIKA, BIGZ, Beograd 1979. Piše: Zoja Karanović Kada izađe iz sopstvenog porekla, morala i kulture uopšte, u kojoj je rođen, ljudskom se biću otvaraju neslućene mogućnosti i potpuna lepota avanture; kao kad se cvetu koji se otvara otkriva nepoznata svetlost. Jedan od ljudi koji je tu lepotu intenzivno osetio bio je i Bronislav Malinovski. Poreklom Poljak, iz bogate porodice, fizičar po obrazovanju, opčinjen čitanjem Frejzerove Zlatne grane, on odlučuje da napusti svoj dotadašnji život i posveti se životu i ispitivanju domorodaca. Zato godine provedene u JSIovoj Gvineji, a posebno na ostrvima Trobrijana, za stvaralaštvo Malinovskog imaju presudan značaj. Kao neposredni rezultat života među domorocima Trobrijanskih ostrva nastalo je jedno od njegovih najznačajnijih dela — Argonauti Zapadnog Pacifika. U nas se ova knjiga, u prevodu, pojavljuje gotovo šezdeset godina nakon njenog nastanka (delo je nastalo 1920. a objavljeno 1922). Bez sumnje zakasnelo, kada je mnoge ideje Malinovskog prevazišla savremena antropologija, ali da li i prekasno, bez smisla? Osnovni predmet interesovanja Malinovskog u ovom delu predstavlja Kula, »specifičan oblik razmene obuhvatnog međuplemenskog karaktera«. Kula se obavlja u širokom prstenu koji predstavlja zatvoren krug. Po ovom kružnom, međuostrvskom putu, neprestano se kreću, u suprotnim smerovima, dve vrste predmeta — ogrlice od crvenih školjki i — u suprotnom smeru — narukvice od belih školjki. `One se neprestano razmenjuju i poces uvek traje. U Kulu je uključen veoma velik broj ljudi. Ova činjenica je važna, jer predmeti koji se razmenjuju u Kuli za domoroca predstavljaju vrhunske vrednosti, pa ih većina ljudi zajednice i poseduje. Posedovanje ovih ogrlica ili narukvica ispunjava čovekovu želju za posedovanjem uopšte. Shvatanje posedovanja se, međutim, mnogo razlikuje od shvatanja kakvo o njemu ima Zapadni čovek. Pošto su ti dragoceni predmeti u stalnoj ih čovek kratko i naizmenično ima. (Vrednosti Kule, naravno, ne predstavljaju vrednosti i za čoveka zapadne civilizacije. Na neki način bi premeti Kule, po značenju koje za domoroca imaju, mogli biti adekvatni najskupljim primercima dijamanata i slično, mada je, čitam tu nedavno, i jedan primerak konzerve od piva za italijanske kolekcionare dostigao vrednost od pola miliona lira. Vrednost neutilitamih predmeta je, uostalom, često veoma relativna. Sve ovo je rečeno da bi čovek evropske kulture i senzibiliteta lakše mogao da pojmi činjenicu da su predmeti Kule stvarno veoma dragoceni za ljude i zajednice koje u njoj učestvuju.) Sam smisao posedovanja, za stanovnike ovog ostrvskog područja, je u razmenjivanju, odnosno u davanju. U tom cilju se preduzimaju dugotrajna i veoma opasna putovanja da bi se predmeti Kule preneli od jednog ka drugom partneru. U nekim od tih putovanja učestvovao je i sam Malinovski. Da bi se ova putovanja mogla ostvariti, stanovnici Trobijana grade specijalne kanue na kojima plove i više stotina milja. Zato ih Malinovski i naziva Argonautima. Izgradnja ovih kanua nije ni lak ni jednostavan posao. Opisujući izgradnju kanua, i neke druge, takođe složene poslove, Malinovski pobija do tada uvreženo mišljenje, koje na žalost nije retko ini danas, da ljudi tzv. primitivnih zajednica nisu sposobni za nikakav složeniji rad. Dokumentovani materijal ove knjige, međutim, samo pokazuje da su motivi koji navode domoroca i čoveka Zapadne civilizacije na rad — različiti. .»Dobit, koja se u civilizovanim zajednicama tako često javlja kao podstrekač rada, u izvornim urođeničkim uslovima nikada ne predstavlja motiv za rad. Zato belci imaju veoma malo uspeha kada pomoću dobiti podstiču urođenika na rad« (140). Karakter samog života i vrednosti čoveka Zapadne civilizacije i čoveka s Trobrjanskih ostrva su različiti. Malinovski to i pokazuje. Zato se oni ne mogu meriti istim merilima. »Ako ga (urođenika) potom merite moralnim, ekonomskim i zakonskim standardima koji su mu takođe suštinski strani, ne možete u svojoj proceni dobiti ništa drugo do običnu karikaturu« (440). Kada se ima u vidu da su moralni, ekonomski i zakonski standardi samo normativne kategorije — odnosno da su relativni, postaje jasnije koliko čovek Zapadne civilizacije postupa ograničeno kada drugačijim kulturama nameće ideale sopstvenih vrednosti. Pošto je za domoroce Kula jedan od najvažnijih oblika života, u nju su uključeni, ili joj se direktno podređuju, mnogi drugi vidovi života. Malinovski ih u okvirima Kule i ispituje. On detaljno govori o društvenoj i socijalnoj hijerarhiji zajednica koje žive na ostrvima Trobrijana. Malinovski otkriva da ovi vidovi hijerarhije postoje i da je ona veoma složena. Ekonomsku moć obično poseduje poglavica ili vrač, ali se od njega, za razliku od konvencija koje vladaju u našem svetu, očekuje i najneposrednije davanje. »Od čoveka koji poseduje očekuje se da deli, da bude poverljiv i velikodušan« .(87). Njegova je dužnost da »ponudi hranu svakom strancu, posetiocu, pa čak i besposličaru iz drugog kraja i seda« (87). (Ovakav običaj je ranije postojao kod mnogih naroda i zajednica različitih vrsta, ali je odavno iščezao.) Od posednika najdragocenijih predmeta Kule očekuje se i da ih predaje dalje, i on to uvek čini. I dok za urođenika s ostrva Trobrijana posedovati znači dati, Zapadni čovek svoje dragocenosti najčešće ljubomorno čuva u trezorima, daleko čak i od pogleda drugih. Malinovski takođe otkriva da se unutar razmene u Kuli razvijaju duboko i istinska prijateljstva među partnerima, a time i čvrste međuplemenske veze koje se stalno prenose na naslednike. Fenomen igre u kojoj čovek ostvaruje neposredni kontakt sa sopstvenim skrivenim snagama i silama prirode, za domoroce u Kuli ima presudan značaj. Kroz delo Malinovskog otkriva se smisao i lepota igre, ne samo za primitivne zajednice, nego i za čoveka uopšte. Verovanja, mitologija i magijski rituali, koji imaju presudnu ulogu u životu ovih zajednica, i pojedinaca u njoj, takođe su veoma složeni. Opisujući ih u okvirima Kule i izvan nje, Malinovski otkriva koliko je neposredan i prisan odnos s prirodom i koliko je ovaj čovek poštuje. Argonauti Zapadnog Pacifka je knjiga koja ima veoma veliku dokumentarnu vrednost za istraživače različitih interesovanja i senzibiliteta: za etnologa, ekonomistu, sociologa i druge, ona predstavlja dragocen izvor informacija ne samo o kulturi o kojoj govori, a koju su belci na žalost uništili, nego o ljudskoj kulturi uopšte. Ovde se, međutim, ne iscrpljuje njen značaj. Malinovski je imao izuzetog dara za živo i zanimljivo pripovedanje. Knjiga je zato puna lepih opisa egzotičnih predela i ljudi. Ona je, pored ostalog, i zanimljiv putopis, pa je s interesovanjem može čitati i obični čitalac. Najveća vrednost ovog dela je, ipak, nešto drugo. »Primitivna kultura« ovde i »civilizaciji« nudi humanije principe života. U ovo vreme neracionalnog korišćenja energija planete, kad se jedan deo čovečanstva guši u raskoši, dok drugi umire od gladi, u vreme u kome čovek bezobzirno uništava prirodu, u vreme akutnih kriza i ratova, čovečanstvu je zaista potrebna pomoć i humaniji oslonac. Malinovski je to intenzivno osećao. On je u saradnji različitih kultura i senzibiliteta, bez dominacije bilo koje od njih, video rešenje za svet. Zato je u ovoj knjizi i optuživao belce što uništavaju jednu kulturu čiji značaj ne shvataju, a koja je umnogome plemenitija od njihove. Zasnovana na principima saradnje, ova kultura čoveka uči humanosti. `U humane principe čovečanstva je Malinovski, uprkos svemu, duboko verovao. Pred sam kraj života, dok su svetom besnele do tada neviđene destruktivne snage (drugi svetski rat), on je u eseju o Džordžu Frejzeru, pored ostalog, rekao: »Pošto se okonča sadašnja katastrofa, odnosi među rasama će morati da se zasnuju na novim principima podjednakih prava (...). Antropolog veruje u pravo svih rasa (...). Mi, predstavnici bele rase, prevashodno smo odgovorni za to, jer mi smo dali svoju religiju, svoje vaspitanje i mnoga druga duhovna dobra drugim rasama i drugim narodima sa prećutnim obećanjem da će, čim prihvate našu civilizaciju, postati ravnopravni sa nama. Ovo obećanje nije ispunjeno.« Knjiga koja je upravo pred nama nas na ovaj neispunjeni dug stalno podseća. Bronislav Malinovski (polj. Bronisław Kasper Malinowski; Krakov, 7. april 1884 — Nju Hejven, 16. maj 1942) je bio poljski antropolog koji se smatra utemeljivačem etnografije i jednim od najznačajnijih antropologa XX veka. Iako je 1908. godine diplomirao fiziku na Jagelonskom univerzitetu, čitanje Frejzerove „Zlatne grane“ ga je okrenulo antropologiji. Prvi je uveo u antropološka istraživanja tehniku opservacije sa participacijom tokom svog višegodišnjeg boravka među urođenicima na Trobrijandskim ostrvima. On je tokom I svetskog rata boravio među urođenicima, naučio njihov jezik i običaje i aktivno živeo među njima podigavši svoj šator u središtu njihovog sela. Istraživao je svojevrstan način razmene dobara među njima poznat kao Kula. U svojim radovima je razvio posebnu teoriju socijalne antropologije poznatu kao funkcionalizam.

Eva Lips-Knjiga o Indijancima Naprijed,Zagreb,1959 339 strama 23x16,5 cm Tvrd povez Nedostaje omot, posivelost korica, iskrzanost uglova korica i nedstaje list do naslovne korice Unutrasnjost u odličnom stanju bez ostećenja,podvlacenja.

U znaku Moloha antropološki ogled o žrtvovanju Jovan Janićijević Pečat bivšeg vlasnika Solidno očuvano

Prosveta 1971. 378 str. potpis na predlistu manja fleka na zadnjoj korici nema beležaka ni podvlačenja

nova grž istorija zagreba promene u zagrebu ,.,

nova grž

nova grž

nova grž

MAGIJA, NAUKA I RELIGIJA - Bronislav Malinovski PROSVETA Beograd 1971. KARIJATIDE tvrd povez, 378 strana knjiga je dobro očuvana Ц10

ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE STANOVNIŠTVA FRUŠKE GORE Dr Živojin Gavrilović, Izdavač: Matica srpska Novi Sad, 1978. Broširani povez Napomena: -ima malo salotejpa na naslovnici , Nema drugih oštećenja. Br. strana: 86. Dimenzije: 24x17 cm. (levo ormaric ,u hodniku)

Čigoja štampa Beograd 1995 579 strana odlična očuvanost

Izdavac Srpske genealoski centar 2001. 213 strana,17 cm. Dobro ocuvana.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Posveta na predlistu. Izdavač: Prosveta - Beograd, 1984. god. Broširan povez, 20 cm. 267 str. Šabono je naziv za indijanska naselja, skrivena u neprohodnim šumama južne Venecuele i severnog Brazila. U ovoj knjizi antropolog Florinda Doner opisuje romansijerskim postupkom svoje doživljaje prilikom jednog neobičnog višemesečnog boravka u Šabonou indijanaca Itikotera. Odsečeni od civilizacije, Indijanci žive kao u bajci: druguju sa duhovima, razgovaraju sa pticama i životinjama, sporazumevaju se manje rečima a više očima i dodirom kože, sve što je prošlost zaboravljaju a na budućnost ne misle... Knjiga Florinde Doner čita se kao najbolje stranice latinoameričke magične proze.

Čigoja, 2011. Udžbenički format, 266 strana. Lepo očuvana. Ne­ko­li­ko tek­sto­va u ovoj knji­zi pr­vi put svra­ća­ju pa­žnju na ne­ke pro­ble­me o ko­ji­ma se upor­no ću­ti (na pri­mer pro­blem in­ce­sta, iz­van­brač­nih ve­za, la­ži i sek­su­al­nih stra­ho­va, itd.). Ova knji­ga je ne­spo­ran pri­log srp­skoj an­tro­po­lo­škoj sek­so­lo­gi­ji, če­ga kod nas do sa­da ni­je bi­lo. Prof. dr Jo­van Ma­rić, psi­hi­ja­tar, sek­so­log (Iz­vod iz re­cen­zi­je) Ru­ko­pis knji­ge Jo­vi­ce Sto­ja­no­vi­ća Seks i kul­tu­ra dru­ga­či­je tre­ti­ra pi­ta­nja ljud­ske sek­su­al­no­sti u od­no­su na tra­di­ci­ju i pod­sti­če na raz­mi­šlja­nje o prev­re­dno­va­nju ove­šta­lih vred­no­sti ko­je su ve­za­ne za ovu te­mu. Bes­pri­zor­no kri­ti­čan, jer mno­go to­ga je ov­de vi­še na­pi­sa­no ba­ge­rom no pe­rom, Jo­vi­ca Sto­ja­no­vić se ni­je li­bio da ra­za­ra ku­lu od „slo­no­va­če” ko­ju je kul­tu­ra iz­gra­di­la za čo­ve­ka, a u ko­joj se on, ka­ko bi Frojd re­kao, ose­ća ne­la­god­no. Bri­ljan­tan u ana­li­za­ma, ali i se­kan­tan pre­ma dok­tri­na­ma, Sto­ja­no­vić ne na­me­će re­še­nja, on sa­mo ospo­ra­va sta­ra. Aka­de­mik Du­šan Ko­so­vić, psi­ho­a­na­li­ti­čar i an­tro­po­log, Nju­jork (Ame­rič­ka psi­hi­ja­trij­ska aka­de­mi­ja) (Iz­vod iz re­cen­zi­je) I kad se ne sla­že­mo sa Sto­ja­no­vi­ćem nje­go­ve te­ze mo­ra­ju bi­ti re­spek­to­va­ne, jer su pot­kre­plje­ne si­ja­se­tom ar­gu­me­na­ta iz raz­li­či­tih obla­sti dru­štve­nih zna­nja. Vred­nost ove knji­ge je što otva­ra pro­ble­me, a oni već po­zna­ti u njoj su dru­ga­či­je pro­mi­šlja­ni, što je vi­še no raz­log da se je­dan ova­kav ru­ko­pis pre­po­ru­či za štam­pu”. Zo­ran Glu­šče­vić (Iz­vod iz re­cen­zi­je)

Зборник радова (220 стр) еминентних јапанолога на тему како су се током векова Јапан и Запад међусобно процењивали. Радови садрже историјске примере, али и савремене, обухватајући књижевност, уметност, филм и филозофију дијалога.

Izdavač:Clio,Beograd,2011 Tvrd povez sa omotom Straa:510

Beograd 2021. Mek povez, ilustrovano, 183 strane. Knjiga je nekorišćena (nova). Oblasti istraživanja autorke i autora čiji su tekstovi objavljeni u ovoj knjizi su antropologija, istorija religija, književnost, psihologija, istorija umetnosti i arheologija – što bi trebalo da posluži čitateljkama i čitaocima zainteresovanim za različite pristupe da dobiju jasniju sliku o značaju mita i perspektivama koje otvara proučavanje mitova, kao jedan od najstarijih i najpotpunijih izraza naše ljudskosti. Sadržaj: Uvodna napomena Aleksandar Bošković: Četiri teorije o značenju mita Mirča Elijade: Morfologija i funkcija mitova Dejvid L. Miler: Orest: mit i san kao katarza Milan Vukomanović: Mit o spasitelju Džozef Kembel: Mitološke teme u kreativnoj literaturi i umetnosti Alen V. Vots: Zapadna mitologija: njeno raslojavanje i transformacija Džozef Kembel: Mitsko vreme Beatris de la Fuente: Olmečka skulptura kao izraz religije Dejvid K. Grouv: Olmečki oltari i mitovi Beleške o autorima

Šarplaninske Gora, Opolje Sredska priredio Radenko Lazarevic Str 336 Povez mek Stanej knjige dobro Srpska akademija nauka i umetnosti, Geografski Institut `Jovan Cvijić`, 1994. knj. 40/I. OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

62024) MUDROST STARACA , Piter Knutson , Dejvid Suzuki , Kiša Novi Sad 2011 , Antropološka edicija ; Prosvetljujući spoj naučnih uvida i domorodačkog znanja ukazuje na put kojim možemo povratiti svoje mesto u prirodi. Ova priznata zbirka svetske mudrosti pokazuje da budućnost planete leži u prihvatanju oba pogleda na svet. mek povez, format 13 x 20 cm , latinica, 327 strana

AUTOR: Jerry D. Moore NASLOV: Uvod u antropologiju-teorije i teoretičari kulture IZDAVAC: Naklada Jesenski i Turk GODINA: 2000. POVEZ: mek (KB:179)

Solidno očuvano. Epoha, Zagreb, 1964 256 strana Tvrd povez FORMAT: 15 x 21 cm lustrovano

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Erih fon Deniken (nem. Erich von Däniken; Sofingen, 14. april 1935) je švajcarski kontroverzni pisac, umetnik i misteriolog koji svojim radovima populariše paleokontakt i teorije starovekovnih kosmonauta. Njegove teorije su postale omiljene kod čitalaca iako ih većina naučnika prima sa značajnom skepsom. Njegova dela su prevedena na 32 jezika, a ima izdanja koja su prodana u 62 miliona primeraka Deniken se učio za hotelijera, ali se posle interesovao za Bibliju, koju je u školi prevodio na nemački. Počeo je mnogo da putuje. Na svojim putovanjima posetio je mnoga misteriozna mesta gde su nalažene „stope bogova“. Izučavao je tajne carstva Maja i proputovao celi Meksiko. Prvi je snimio filmsku reportažu o kamenoj ploči „Boga koji je ovladao leteću mašinu“ izučavao je slike tzv. geoglife na planini Naska, gradove Sodomu i Gomoru, indijske leteće mašine i stalno drži predavanja.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Erih fon Deniken (nem. Erich von Däniken; Sofingen, 14. april 1935) je švajcarski kontroverzni pisac, umetnik i misteriolog koji svojim radovima populariše paleokontakt i teorije starovekovnih kosmonauta. Njegove teorije su postale omiljene kod čitalaca iako ih većina naučnika prima sa značajnom skepsom. Njegova dela su prevedena na 32 jezika, a ima izdanja koja su prodana u 62 miliona primeraka Deniken se učio za hotelijera, ali se posle interesovao za Bibliju, koju je u školi prevodio na nemački. Počeo je mnogo da putuje. Na svojim putovanjima posetio je mnoga misteriozna mesta gde su nalažene „stope bogova“. Izučavao je tajne carstva Maja i proputovao celi Meksiko. Prvi je snimio filmsku reportažu o kamenoj ploči „Boga koji je ovladao leteću mašinu“ izučavao je slike tzv. geoglife na planini Naska, gradove Sodomu i Gomoru, indijske leteće mašine i stalno drži predavanja.

FRIEDRICH SALOMO KRAUSS 1859-1938 Folklorist - Etnograf - seksolog Peter Horwath, Miroljub Jokovic Knjiga je dvojezicna na srpskom i engleskom . Izdavac: Institut za jugoslovense knjizevnost i opstu knjizevnost- Novi Sad, Izdavacko preduzece Jokovic - Beograd Mek povez 99 str. Manji tragovi ostecenja i uprljanosti

ZAGREB - 1990 - 217 STRANA, MEK POVEZ.