Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Kolekcionarstvo i umetnost
keyboard_arrow_down
Sve kategorije
Kolekcionarstvo i umetnost
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
  • Goglasichevron_right
  • Kolekcionarstvo i umetnost
26-50 od 80387 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
26-50 od 80387 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Aktivni filteri

  • Tag

    Društvene nauke

USTANIČKE BORBE U SRBIJI 1916-1918 Andrej Mitrović Str 542 Povez tvrd Stanej knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi

Prikaži sve...
800RSD
forward
forward
Detaljnije

PLAVA BIBLIOTEKA odlično očuvana JUN.21/3

Prikaži sve...
590RSD
forward
forward
Detaljnije

veliki format odlično očuvana NOVO bogato ilustrovana

Prikaži sve...
2,299RSD
forward
forward
Detaljnije

odlično očuvane

Prikaži sve...
1,999RSD
forward
forward
Detaljnije

The Transparent Self Sidney M.Jourard Transparentno Ja Sidnei M.Jourard Izbor sa kojim se svako od nas suočava u svakom trenutku je sledeći: hoćemo li dozvoliti našim bližnjima da nas poznaju onakvima kakvi smo sada, ili ćemo umesto toga tražiti da ostanemo enigma, neizvesna veličina, želeći da nas vide kao nešto što jesmo ne? Čovek je kroz istoriju birao put prikrivanja umesto „otvorenosti“. Profesor Jourard smatra da ovaj metod prečesto dovodi do bolesti, nerazumevanja i otuđenja sebe. On nastoji da, pomoću ove knjige, pruži određenu stimulaciju istraživačima ljudske motivacije da traže bolje načine merenja ljudskog duha ili nivoa „inspiracije“ dovodeći ove pojave u okvire naučne analize i na taj način podstičući dalja istraživanja ove važne oblasti. Sidnei Jourard je bio ključna figura u pokretu humanističke psihologije. Verovao je da osoba može povećati svoju unutrašnju snagu ako bude verna sebi. Oni bi to mogli da urade prateći svoje vrednosti i, pored toga, otkrivajući svoje pravo ja drugim ljudima. Ovaj pristup je bio sličan idejama Karla Rodžersa o podudarnosti. Što bi osoba mogla biti stvarnija, to je veća njena sposobnost da se poveže sa drugim ljudima. Ovo je omogućilo ljudima da imaju bogatije odnose. Prisustvovao sam jednom od Sidnejevih razgovora u Londonu 1970. i bio sam impresioniran time kako su ljudi koji su prisustvovali prihvatili njegove ideje. Udario je u žicu koja je odjeknula kod ljudi i, u nekim slučajevima, ostaje sa njima više od četrdeset godina kasnije. Verovao je da: Zdrava osoba zna svoje pravo ja. Znaju da se ponašaju na autentičan i prikladan način sa drugima. Oni znaju kako da se ponašaju odgovorno i podstiču druge da budu oni pravi ja. Stoga su sposobniji da ostvare prave veze sa drugim ljudima. Nezdrava osoba možda ne poznaje svoje pravo ja i stoga joj je teško da uspostavi prave veze sa drugim ljudima. Sid, kako je bio poznat, rođen je u Torontu, Kanada, 1926. godine. Zadržao je mnoge visoke akademske pozicije pre nego što je postao profesor psihologije na Univerzitetu Florida. Živeo je punim i uticajnim životom pre svoje prerane smrti 1974. Iako je priznat i poštovan kao akademik, bio je poznat po svojoj živahnosti i ljubavi prema životu. Imao je izuzetan njuh za povezivanje sa ljudima u publici. Njegovo sopstveno poštenje i prizemni primeri podsticali su poštenje kod drugih ljudi. U isto vreme, bio je rigorozan istraživač koji je proizveo najprodavanije knjige iz psihologije, kao što su Transparentno ja, Otkrivanje čoveka sebi i Zdrava ličnost. odlično očuvana

Prikaži sve...
1,699RSD
forward
forward
Detaljnije

38/07-39/07. 307 + 377 str. koa nove nekorišćene u trenutku postavljanja jedini primerci u ponudi The dignity of diversity in unity Author(s): Rusmir Mahmutćehajić Subject(s): Cultural Essay, Political Essay, Societal Essay Published by: Međunarodni forum Bosna Keywords: Bosnia’s agony; Jews; Christians; Muslims Summary/Abstract: During the past five years, the International Forum Bosna has held, alone or in cooperation with others, a number of international gatherings to discuss key issues for the modern world and the ways in which they are present and reflected in Bosnia. In every case, the discussion involved the premise that it is impossible to understand the world if any part of it is disregarded or excluded, regardless of how small or insignificant it may be. The reason for this is that every part of the world is the centre of the world in the same way as every other. If it were not so, not even the dignity of every human being would be inviolable. Достојанство различитости у јединству Аутор (и): Русмир Махмутћехајић Предмет (и): Културни есеј, Политички есеј, Друштвени есеј Објавио: Међународни форум Босна Кључне речи: босанска агонија; Јевреји; Хришћани; Муслимани Резиме / сажетак: Током протеклих пет година, Међународни форум Босна одржао је, сам или у сарадњи са другима, низ међународних скупова на којима се расправљало о кључним питањима за савремени свијет и начинима на који су присутни и одражавају се у Босни. У сваком случају, дискусија је подразумевала претпоставку да је немогуће разумети свет ако се било који његов део занемарује или искључи, без обзира на то колико је мали или безначајан. Разлог томе је што је сваки део света центар света на исти начин као и сваки други. Да није тако, чак ни достојанство сваког човека не би било неприкосновено.

Prikaži sve...
3,999RSD
forward
forward
Detaljnije

Sarajevo 1989. Tvrd povez, 225 strana. Knjiga je odlično očuvana. R17 Kao deo šireg Veberovog interesovanja za svetske religije i posebno sociologiju religije bio je zainteresovan za otkrivanje funkcionisanja kapitalistickog sistema. U ovom radu predstavlja ideju da nastanak modernog kapitalizma treba pripisati protestantizmu a pre svega kalvinizmu kao teološkom sistemu koji naglšava vladavinu Boga nad svim stvarima. Šta ćemo sa Veberom u XXI veku? Protestantska etika i duh kapitalizma je danas zanimljiva onima koji se već spremaju za neki „eklektički kapitalizam“ ili „socijalizam 2.0“, a i onima „zaostalim u istorijskom razvoju“ koji bauljaju u tranziciji tražeći „evropski put“ ka uvelom kapitalizmu. Istorijski senzibilni posmatrači nastoje da na vreme uoče kako će na novi ili inovirani sistem privređivanja uticati religijsko uverenje koje, uprkos sekularnoj eksploziji u prošlom veku, pokazuje znake povratnog uticaja i utemeljavanje u narodna raspoloženja. Najpoznatiji primer toga je Hantingtonova projekcija „sukoba civilizacija“, a gde su osnovi civilizacija religijske karakteristike... Slobodan Reljić

Prikaži sve...
1,100RSD
forward
forward
Detaljnije

Bez ostecenja

Prikaži sve...
63RSD
forward
forward
Detaljnije

Sreten Petrović rođen je 1940. godine u Svrljigu. Studirao je filozofiju na Filozofskom fakultetetu u Beogradu. Od 1969. godine radi na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde 1982. godine dobija zvanje redovnog profesora. Predaje Kulturologiju, Uvod u estetiku i Kulturnu istoriju Srba. Doktorsku titulu dobio je 1971. godine za tezu o Šelingovoj estetici, mitologiji i filozofiji. Kao gostujući profesor predavao je i na Ljubljanskom univerzitetu (1975— 1978), na Filozofskom fakultetetu u Nišu (1971 — 1981), na Filozofskom fakultetetu u Beogradu, kao i na Fakultetetu dramskih umetnosti u Beogradu, gde je od 1985. do 1988. predavao Estetiku. Član je AICA, glavni i odgovorni urednik časopisa Etno-kulturološki zbornik, član redakcije Rečnika pojmova iz likovne umetnosti pri SANU. Za svoj naučni rad dobio je priznanja: Veselin Masleša u Sarajevu 1989. godine, nagradu Saveza jugoslovenskih izdavača 1989. godine, Laza Kostić u Novom Sadu 1997. godine. Dosada najznačajnim njegovim delom smatra se Kulturologija, izdata u Beogradu 2000. godine. odlično očuvana GMRA.6

Prikaži sve...
399RSD
forward
forward
Detaljnije

C.H.Whiteley Mind in Action An essay in Philosophical Psychology Um u akciji Esej iz filozofske psihologije odlično očuvana TOR.9

Prikaži sve...
1,599RSD
forward
forward
Detaljnije

Vještine komuniciranja - Zuber, knjiga je u vrlo dobrom stanju. Izdanje:Banja Luka Povez:tvrd Težina:380g k-85P

Prikaži sve...
750RSD
forward
forward
Detaljnije

Odlično očuvana knjiga. Sifra adp24.3

Prikaži sve...
699RSD
forward
forward
Detaljnije

AUTOR: Snežana Ferjančić, Gordana Jeremić i Aleksandra Gojgić IZDAVAČ: Narodni muzej, Čačak GODINA: 2008. POVEZ: mek STRANA: 109 STANJE: dobro očuvana, čitljiva ali korice ispresavijane, ima posvetu, ocena 3

Prikaži sve...
500RSD
forward
forward
Detaljnije

Biblioteka XX vek 1972. odlično očuvana Sadrzaj: Zasto moramo ukinuti skole Fenomenologija skole Ritualizacija napretka Sekretar ustanova Iracionalne delatnosti Mreze za ucenje Ponovno rodjenje Epimetejevskog coveka. JES.20/12

Prikaži sve...
999RSD
forward
forward
Detaljnije

Glasnik etnografskog instituta SANU LVI 1, 2008. polud

Prikaži sve...
699RSD
forward
forward
Detaljnije

Država - Platon "Platonova Država" (Πολιτεία, Politeia), napisana oko 380. p.n.e., jedno je od najznačajnijih dela antičke filozofije, koje se smatra kamenom temeljcem savremene politikologije. Ovo delo je ne samo filozofski traktat, već i izvanredno književno dostignuće koje već vekovima privlači pažnju kako stručne javnosti, tako i šireg kruga čitalaca. "Država" definiše pojam idealističke filozofije, jer Platon, pišući o idealnom državnom uređenju, ne govori o već postojećoj državi, već o onoj idealnoj koju bi tek trebalo stvoriti. Bertrand Rasel prepoznaje tri dela "Države": Od I do V knjige: Sokrat vodi raspravu o pravičnosti, predstavljajući utopiju idealnog društva i način obrazovanja čuvara države, odnosno vojnika. VI i VII knjiga: Platon definiše "filozofe" kao idealne vladare takve zajednice. Filozofi moraju postati kraljevi ili kraljevi moraju postati filozofi. Centralni deo knjige je alegorija o pećini, u kojoj se raspravlja o prirodi obrazovanja i potrebi za njim. Od VIII do X knjige: Raspravlja se o modalitetima najboljeg i najgoreg državnog uređenja: timokratiji, oligarhiji, demokratiji, tiraniji. "Savremeni čitaoci i teoretičari percipiraju ovo Platonovo delo pre kao teoretsko nego praktično uputstvo za dobro upravljanje državom. Čak i 24 veka pošto je napisano, ono nam nedvosmisleno ukazuje na neraskidivu, prirodnu vezu između političkih ciljeva i njihovog uticaja na svakodnevni život ljudi." "Država" Platonova je esencijalno delo koje osvetljava mnoge aspekte političke filozofije i i dalje je izvor dubokog promišljanja političkih sistema i vladavine. Knjiga "Država" je izrađena u tvrdom povezu, ima 354 strane, autor knjige je Platon. Težina je 0.41 kg. Država cena Cena knjige "Država" je 1430,00 dinara. Cena sa popustom je 1215.00 din. Lako naručivanje putem našeg sajta i brza dostava

Prikaži sve...
1,430RSD
forward
forward
Detaljnije

Džordž Vašington, vođa revolucije General Džordž Vašington predvodio je američku vojsku do pobede tokom Revolucionarnog rata. Uprkos tome što je imao malo praktičnog iskustva u upravljanju velikim, konvencionalnim armijama, Vašington se pokazao kao sposoban i otporan vođa američkih vojnih snaga tokom Revolucionarnog rata. George Washington Vol 4 Leader of the Revolution Douglas Southall Freeman 1981. tvrde korice 736 str. odlično očuvana MAJ.21/5

Prikaži sve...
3,499RSD
forward
forward
Detaljnije

PROSVETA BAŠTINA biblioteka BAŠTINA knjiga 32 odlično očuvana SK.2

Prikaži sve...
699RSD
forward
forward
Detaljnije

Stanje kao na slikama.. Tvrd povez. Spoljni znaci stajanja. Više nego čitljiva i pregledna. Izdanje 1952 godine,390 strana plus sadržaj p

Prikaži sve...
599RSD
forward
forward
Detaljnije

Bez oštećenja

Prikaži sve...
150RSD
forward
forward
Detaljnije

odlično očuvana ROOM.8

Prikaži sve...
199RSD
forward
forward
Detaljnije

dobro očuvana po obodu strana zaprljana unutra bez oštećenja, moglo bi se reći da nije ni pročitana JUN.21/5

Prikaži sve...
699RSD
forward
forward
Detaljnije

Šetnja u mestu / Walking on the spot Građanski protest u Srbiji 17.11.1996. - 20.03.1997. CIVIL PROTEST IN SERBIA Od polovine novembra 1996. godine do kraja februara 1997. širom Srbije su održani građanski i studentski protesti protiv vlasti Slobodana Miloševića. Građanski protesti trajali su 88, a studentski više od 117 dana.[1] Direktan povod demonstracijama jeste krađa na lokalnim izborima 1996. godine, ali pravi razlozi leže u nezadovoljstvu naroda teškom socio-ekonomskom situacijom, izolaciji zemlje i želji ljudi, pre svega mladih, za promenama. Demonstracije su započete u Nišu a kasnije su se vrlo brzo proširile na sve veće gradove u Srbiji. Posle krađe na lokalnim izborima, koalicija Zajedno organizovala je svakodnevne proteste građana u većim gradovima Srbije. Uporedo sa građanskim otpočeli su i protesti studenata. Pištaljke i šetnja bile su karakteristika protesta, ali i kordoni policije. Rezultati izbora (odnosno pobeda opozicije na lokalnom nivou) priznati posle dolaska specijalnog izaslanika OEBS-a Felipea Gonzalesa 11. februara 1997.[2] donošenjem leks specijalisa. Izborni rezultati doveli su u mnogim gradovima i opštinama predstavnike opozicije na vlast, ali se prihvaćeni rezultati nisu u potpunosti poklapali sa izbornom voljom. Sam zakon doprineo je da se izađe iz postojeće krize, ali nije se ništa učinilo na kažnjavanju onih koji su prekrajali izbornu volju tako da je sumnja u tačnost izbornih rezultata preneta i na buduće izbore. Osvajanje gradova i opština za srpsku demokratsku opoziciju imalo je veliki značaj jer su mnogi opozicioni političari prvi put počeli da rade na političkim funkcijama. Nakon završetka protesta i zadovoljenja zahteva Koalicije Zajedno, režim Slobodana Miloševića bio je veoma uzdrman, a s obzirom da je 1997. bila izborna godina očekivala se dalja promena vlasti u Srbiji. Međutim, nadu u promene prekinula je svađa lidera Koalicije Zajedno koja je nakon nekoliko meseci prestala da postoji. Izbore 1997. godine su zbog nepromenjenih izbornih uslova bojkotovale opozicione stranke DS, DSS i GSS, dok je SPO izašao, a izborni rezultat održao je SPS i JUL na vlasti. Najveći značaj demonstracija je što se pokazalo da opozicija ima sredstvo kojim može da parira Slobodanu Miloševiću, tako da su oni bili samo priprema za promene 5. oktobar 2000. Tokom svakodnevnih demonstracija izveštavanje RTS-a, Politike i drugih režimskih medija je bilo izuzetno tendenciozno i omalovažavajuće prema demonstrantima nazivajući ih „špijunima“, „stranim plaćenicima“, „šakom slučajnih prolaznika“ i dr. Ovakvo izveštavanje povećalo je nepoverenje naroda prema režimskim medijima i režimu Slobodana Miloševića. Hronologija građanskih protesta Novembar - decembar 1996.[17] Datum Događaj Datum Događaj Datum Događaj 17.11. Održan drugi krug izbora za lokalne vlasti. Iste noći građani su slavili pobedu opozicije. 1.12. Dragan Tomić gostuje na RTS-u i demonstracije naziva `profašističkim i rušilačkim`. Uhapšena 4 demonstranta, šetala i baka Olga. Prvi put se pojavio pokretni razglas. Policija najavila oštrije mere. 15.12. Delegacija koalicije `Zajedno` razgovarala sa Džordžom Kornblumom. Prvi put puštena pesma `Glas`. Svakodnevni protesti u većim gradovima i naseljima u Srbiji. 18.11. Na Trgu republike održan miting pobede, nakon čega su lideri koalicije `Zajedno` otišli u gradsku skupštinu da bi upozorili GIK da ne manipuliše izbornim rezultatima. Drugi krug je okarakterisan kao `latinoamerički izbori` 2.12. U Skupštini Srbije odložena sednica zbog dezinfekcije zgrade. Uhapšena 32 demonstranata. Uprkos upozorenju i snegu, šetnja je održana. 16.12 Koalicija `Zajedno` napustila republičku skupštinu. Odbijen zahtev za formiranje anketnog odbora. Međunarodna organizacija za pomoć medijima proglasila je Radio B92 za najbolji radio na svetu. Milo Đukanović predložio Miloševiću da odmah poništi izbore. 19.11 Objavljeni preliminarni rezultati - SPS podnosi prigovor. Počeli protesti u Nišu. Drašković pred 35000 ljudi izjavio `Niška policijo, čestitam ti što nećeš da braniš Kozanostru.` 03.12 Nakon višednevnog selektivnog ometanja, prekinut rad Radija B92, radio Indeks, požarevačkog radija BUM93. Zvanično, B92 nema dozvolu za rad. Novi zahtevi na mitinzima su sloboda medija i oslobađanje demonstranata. Pet američkih kongresmena u šetnji. NUNS traži ostavku Tijanića. 17.12. Milošević pred kamerama primio niške studente. Koalicija `Zajedno` traži ostavke D. Tomića, M. Marjanovića i D. Milanovića. U Majdanpeku održan prvi miting podrške Miloševiću. 20.11. Protesti se šire Srbijom (Užice, Pirot, Jagodina...) Sa mitinga je poslato pismo Miloševiću, a Danica Drašković je dala izjavu-razgovor za RTS. Đinđić simbolično promovisan za novog gradonačelnika. 04.12 Mile Ilić podneo ostavku. Masovna šetnja (preko 100.000 demonstranata). Ministar Milutinović u Londonu izjavio da neće biti upotrebljena sila protiv demonstratora. 18.12. Nastavljaju se mitinzi podrške Miloševićevom pismu. Koalicija `Zajedno` pozvala građane na proslavu Sv. Nikole na Trgu Slobode. SPS pozvao nadležne da spreče ometanje saobraćaja u Beogradu. 21.11. Miting i prva protestna šetnja Beogradom. 05.12. 150.000 šetača izvelo napad papirnatom avijacijom na RTS. Proradio B92. 19.12 Sto hiljada ljudi proslavilo Svetog Nikolu. MTV snimio spot za pesmu `Glas`. Nova Demokratija ne podržava kontramitinge svog koalicionog partnera. 22.11. U Pirotu odbornici koalicije `Zajedno` štrajkuju glađu. 06.12. Tijanić podneo ostavku. Na mitingu su se pojavile zastave SAD i drugih zemalja, kao i lutka sa likom predsednika Miloševića. 20.12. U Beograd doputovala komisija OEBS-a, na razgovor sa Miloševićem i koalicijom `Zajedno`. Momir Bulatović u intervjuu francuskom Figaru rekao da mu je Milošević priznao pobedu opozicije. 23.11. Mitinzi u Beogradu, Nišu i Kragujevcu. 07.12. Vrhovni sud odbio žalbu GIK Beograda. NAkon hapšenja, maltretiran Dejan Bulatović. Keti Morton razgovarala sa Miloševićem. 22.12. Koalicija Zajedno na mitingu objavljuje poverljive informacije sa zatvorenog sastanka SPS-a na kojem je planiran kontramiting za 24.12. Održan prvi kongres Saveza slobodnih gradova i opština Srbije. 24.11. GIK Beograda i Niša poništavaju veliki broj mandata koalicije `Zajedno`. Vuk izjavio `Naređujem, glavu gore` 08.12. Devetnaesti dan protesta. GIK upućuje žalbu saveznom sudu. 23.12. Sto hiljada demonstranata. Patrijarh apelovao da se izbegne nasilje. 25.11. Koalicija `Zajedno` podnosi Vrhovnom sudu Srbije žalbu na odluke Prvog opštinskog suda. Tokom šetnje demonstratori bacali jaja na Skupštinu grada, RTS, Radio Beograd i Politiku. Najavljen bojkot trećeg kruga, a šetnja je počela u 15 časova. 09.12 Voren KRistofer pozvao Miloševića da prizna rezultate izbora. Đinđić poručio; `Ako odustanemo, izgubićemo!`. 24.12. Incidenti između Beograđana i kontramitingaša. Člana SPO Ivicu Lazovića ranio jedan kontrademonstrant. Najveći protesti do sada. 26.11. Vrhovni sud odbio žalbu. Milicija čuva sud u Jagodini. 10.12. Savezni sud odbacio zahteve GIK Beograda. Koalicija `Zajedno` odbila da učestvuje u radu savezne skupštine. Govor lidera održan na Terazijama. 25.12. Ukupan bilans protesta - 58 povređenih. Nastavljen protest uprkos intervencije policije. 27.11 Održan treći krug izbora. Osim jaja bacalo se i kamenje. 11.12. Klinton poručio Miloševiću da se rezultati izbora moraju poštovati. Biljana Plavšić podržala protest. Predstavnici DS-a u Vašingtonu zatražili zamrzavanje imovine. 26.12. Jake policijske snage blokirale šetnju. 28. 11. Koalicija `Zajedno` apelovala da se ne baca kamenje. Jaja i dalje aktuelna (`Na jajare - jajima`). 12.12 Proglas Saveza dramskih umetnika Srbije. 27.12. Policija i mladići u civilu tukli protestante. 29.11. Sve jače reakcije iz inostranstva. Jaja bačena i na Vrhovni sud. Izašao je prvi broj `Demokratije` . U Kragujevcu proslavljena pobeda. 13.12. Milošević piše pismo-odgovor Vorenu Kristoferu i poziva komisiju OEBS-a. RTS započeo kampanju protiv stranih zastava na mitinzima. 30.12. Policija je blokirala i pešačku zonu, šetnja samo Knez Mihajlovom. Građani pozvani na doček Nove godine na ulicama. Vojska neće izlaziti na ulice. 30.11 Rekordni broj demonstranata - 200.000. Bacala su se jaja, kese sa crvenom bojom, jogurt, toaletni papir, a zvižduk nakon pominjanja imena Slobodana Miloševića je trajao 20 minuta. 14.12. Peške pristižu novosadski studenti. 31.12 Milošević najavio 1997. godinu kao godinu reforme. Više od pola miliona ljudi dočekalo je ponoć na trgu. Bez većih incidenata. Januar - mart 1997.[17] Datum Događaj Datum Događaj 02.01. Sveti Arhijerejski sabor SPC osudio je izbornu krađu u Srbiji i nasilje. Koalicija `Zajedno` pozvala građane da prave buku svake večeri u 19:30, tako ometajući TV dnevnik 01.02. U Kruševcu počeo protest gimnazijalaca. D. Mitević izjavio da je kriza posledica gluposti ljudi na vlasti. U Beogradu se dele šetačke dozvole. 05.01. Beograđani izazvali saobraćajni kolaps u centru grada, organizujući protestnu šetnju i simulirajući kvarove na automobilima 02.02 Policija pendrecima i vodenim topovima rasterala demonstrante sa obe strane Brankovog mosta. Upadom na Filozofski fakultet prekršena autonomija Univerziteta. U Urgentnom centru tridesetak povređenih građana 06.01. Pola miliona građana provelo Badnje veče na ulicama. Eksplozija ispred zgrade direkcije JUL-a 03.02. Patrijarh pozvao na uzdržavanje od nasilja i kritikovao vlast. Štrajk taksista zbog ubistva kolege. Prekinut Fest. 08.01. Vlada Srbije saopštila da je koalicija `Zajedno` dobila većinu u skupštini grada Niša. U Beogradu ponovo blokiran saobraćaj, a policija upotrebila silu tokom akcije `pokvarenih automobila`. 04.02. Slobodan Milošević uputio pismo predsedniku vlade M. Marjanoviću kojim mu predlaže usvajanje predloga Lex specialis-a. Sledećeg dana Vlada ekspresno uputila isti na usvajanje predlog zakona. Sukob demonstratora i policije. 09.01. Vrhovni sud potvrdio pobedu u Vršcu. Šetnja je ponovo sprečena. Pedeset i dva akademika traže povlačenje policije sa ulica 08.02. Lex Specialis ocenjen kao neustavan.Prosvetari i dalje u štrajku. Čović ne da svoj mandat. Na trgu oko 80000 ljudi. 12.01. Pedeset i četvrti dan protesta, i šetnja je blokirana. Građani preuzeli autobus na liniji 31. Četiri ovce sa Zlatibora dovedene na miting. 09.02. Narodno pozorište u štrajku. Oko zgrade `demokratski prsten` . Buka `kod Vuka` . 14.01. GIK Beograda objavio pobedu koalicije `Zajedno` . N. Čović i M.Ilić isključeni iz članstva SPS-a, prvi zato što je bio protiv a drugi zato što je bio za krađu glasova. 11.02. Usvojen Lex Specialis. Odbijen je amandman o Novom Beogradu i Mladenovcu. Rekonstruisana Vlada Srbije sa dosta ministara iz JUL-a. Radikali napustili skupštinu. Demonstranti pristizali na Trg Republike bez ometanja. Zakon sutradan stupio na snagu. Protesti se nastavljaju. 16.01. Atentat na rektora Univerziteta u Prištini Radivoja Papovića. Dve starice prevarile kordon i zaustavile saobraćaj u Kolarčevoj. 17.02 Ministarka Buba Morina naletela kolima na `militantne izbeglice i tvrdi deo SPO` . Drašković najavio veto na predlog SPO-a da Danica Drašković bude predsednik gradske vlasti. Do sada šest miliona ljudi prošetalo Srbijom. 17.01. Samoubistvo Nikole Koljevića. Protesti Srba na Kosovu. 21.02 Konstituisana SO Beograda. Skinuta petokraka sa zgrade Skupštine grada. Proslava na Trgu uz tajm-aut vlastima za oslobođenje medija. SKPJ osudio čin skidanja petokrake. 18.01. SPS se žali na odluku GIK-a. Građani u uniformama obeležili šezdeseti dan protesta. Počeo štrajk prosvetara. 25.02 Jednosatni štrajk upozorenja zdravstvenih radnika. Većina škola u Srbiji ne radi zbog štrajka. Roditelji i đaci podržavaju profesore u štrajku. 23.01. RTS odlaže odluku o predaji kragujevačke RTV. Protesti u Kragujevcu na ivici ekscesa. Pretučen poslanik SPO-a, kao i građani u Kraljevu i Nišu. 27.02 Veće dekana smenilo rektora. Nema dogovora između vlade i prosvetara. Povratak otpisanih u Studio B. 24.01. Novo rukovodstvo Kragujevca postiglo dogovor sa RTS-om o privremenom neemitovanju informativnog programa i izlasku policije iz zgrade RTV Kragujevac. Bira se najbučniji kraj u Beogradu, 28.02. Sporazum između SRJ i RS. Predlog ukidanja gradske takse od 3%. Princ Aleksandar Karađorđević pozvan da poseti Beograd. 27.01. Najveća Svetosavska litija ikada viđena u Beogradu - preko 300 000 ljudi. U Nišu konstituisana nova skupština grada. Policija se povukla. 01.03. Smene u NIN-u. Počeo štrajk u istom. 30.01. U protestu aktivno 700 000 građana. Najavljeni generalni štrajkovi Samostalnih sindikata Srbije i beogradskih advokata. 05.03. Pobednički miting u Kragujevcu, SPO osnovao odbor za obnovu monarhije. Dva lica povređena u eksploziji ispred Filozofskog fakulteta u Prištini. B92 1997. veliki format bogato ilustrovana kao nova CigA.7

Prikaži sve...
1,999RSD
forward
forward
Detaljnije

Olivera Dragisic - Komunisticko osvajanje vlasti na Balkanu 44-47

Prikaži sve...
2,400RSD
forward
forward
Detaljnije

`Odgovornost za drugog : aspekti Levinasove filosofije.` Luča. (ur.) Drago Perović. 18-19, Nikšić 2003. 303 str. ; 24 cm. Kupio novu i nisam je čitao.

Prikaži sve...
1,490RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj