Miro Vuksanović POVRATAK U RAVANGRAD U `Po­vrat­ku u Ra­van­grad` Mi­ro Vuk­sa­no­vić te­me za pri­po­ve­dač­ku pro­jek­ci­ju stvar­no­sti pro­na­la­zi u pre­po­zna­tlji­vom pro­sto­ru Som­bo­ra. Iako za­sno­va­ne na stvar­nim bi­o­graf­skim mo­men­ti­ma, ove pri­po­ve­sti znat­no pre­va­zi­la­ze svo­ju do­ku­men­ta­ri­stič­ku osno­vu i po­sta­ju pra­vi na­ra­tiv­ni por­tre­ti i me­da­ljo­ni oda­bra­nih som­bor­skih li­ko­va. Tvrd povez. Beogradska knjiga, SKZ, Beograd, 2007. godine. Biografske pripovesti s prologom i pismom svojih likova. 216. strana. Knjiga je N O V A ----------------------------- k

Knjiga je veoma dobro očuvana.Ima posvetu autora. ,,Rođena je u Tuzli, 9. marta 1971. godine kao prvo dete profesora dr Branka Đukića, inženjera hemijske tehnologije i Gordane (rođene Stanković) medicinske sestre. U Tuzli je završila Osnovnu školu „Džemal Mandžić” i 1985. godine sa roditeljima i mlađom sestrom odselila se za Beograd. Posle dve godine usmerenog obrazovanja u IX beogradskoj gimnaziji, školovanje je završila u II ekonomskoj školi. Na Višoj ekonomskoj školi u Beogradu je diplomira na turističkom smeru. Udata je za Aleksandra Rogana, magistra telekomunikacije, imaju dve ćerke, Milicu i Nevenu. Karijera Od 1992. godine radi u porodičnoj firmi Heming B&G. Godine 2006. dobija licencu turističkog vodiča nakon je počela da radi pretežno sa stranim gostima u Srbiji. O iskustvu turističkog vodiča s gostima iz celog sveta počela je da piše eseje i objavljuje na svojoj FB stranici. Svoje turističke kratke priče publikuje u TU magazinu i povremeno Turističkom svetu. Na osnovu njenih priča 2018. godine realizovana je pozorišna predstava u produkciji Marije Gajić u režiji Patrika Lazića.``

Ljudmila Ulicka pripoveda u knjizi O telu duše o osnovnim iskustvima života: ljubav i smrt, bolest i čudo života, samoća i bliskost. Čudesno pripovedanje o ljubavi i sumnji, o životu i strahu, o prolaznosti i smrti, a najpre o prijateljstvu i, u okviru prijateljstva, o prijateljicama koje ispunjavaju stranice ove knjige nesvakidašnjom energijom i iskustvom, vitalnošću i dobrotom. Žene su u glavnim ulogama u praktično svim pričama u ovoj knjizi. Junakinje Ljudmile Ulicke u prosvetljujućim iskustvima svog života svedoče o trenucima kada se život menja ili kada, suočene s prolaznošću, sabiraju i oživljavaju sve ono što im je doneo život. Slavna po romanima koje je napisala, Ljudmila Ulicka se još jednom potvrđuje kao možda najveći majstor savremene svetske pripovetke. Jednostavno i neponovljivo. „O telu mi znamo mnogo više nego o duši. Niko nije u stanju da nacrta atlas duše. Mi ponekad uspevamo da ulovimo samo njeno pogranično prostranstvo. Tamo, na toj granici, u meri u kojoj smo joj se približili, nastaju takve vibracije, ukazuju se tako istančani detalji o kojima je gotovo nemoguće i govoriti na našem prelepom, ali ograničenom jeziku. Rizičan, veoma opasan pristup. To prostranstvo privlači – i to što duže živiš, utoliko snažnije…“ (Ljudmila Ulicka) „Priče Ljudmile Ulicke, kod nas izdašno prevođene i još izdašnije čitane, izrastaju iz najboljih tokova ruske pripovedne tradicije koja je i dan-danas osnovna mera stvari u poslovima pripovedanja, koliko romana možda još više pripovetke i kratke priče. Žene i ženski svet, bolje reći, ženski doživljaj stvarnosti i sudbine žena gotovo uvek su težišna tačka pripovedanja Ljudmile Ulicke, počev od njenog ranog romana Medeja i njena deca, pa do nedavno objavljene zbirke O telu duše. Te dve u naslovu izdvojene reči, a naročito njihov enigmatični spoj (’O telu mi znamo mnogo više nego o duši. Niko nije u stanju da nacrta atlas duše.’) čine tačke ili jezgra oko kojih se pletu priče o osnovnim, neizbežnim i pripovedanjem nikada iscrpljenim egzistencijalnim temama i situacijama. Ovaj čitalac nikako se ne može oteti utisku da čitajući knjigu O telu duše zapravo čita novi rukopis reinkarniranog Ivana Aleksejeviča Bunjina, jer sve je tu, po hiljadu i prvi put, ali kao da je prvi put – ljubav i prateće nesavršenosti.“ Mihajlo Pantić Ljudmila Ulicka (1943, Ural), velika ruska književnica, jedan od vodećih savremenih svetskih pisaca. Ulicka je završila biologiju na Moskovskom državnom univerzitetu 1968. godine. Jedno vreme je radila kao naučnik u Institutu za genetiku u Moskvi, ali je ostala bez posla jer je na svojoj pisaćoj mašini prekucavala zabranjeni roman. Na početku književne karijere pisala je drame i scenarije za pozorište, radio i televiziju. Svetsku slavu stekla je pričama i romanima. Najvažnije knjige: Sonječka (roman, 1994), Siromašni rođaci (knjiga priča, 1994), Medeja i njena deca... Biblioteka:Zlatno runo Povez:Tvrdi Format:14x21 Broj strana:136

Knjiga je nova, nekorišćena, izdanje Zepter, 312 str, tvrde korice

Knjiga dobro ocuvana G3

Kao nova Novica Savić (Gornje Svarče, Blace, 10. novembar 1943 — Beograd, 17. oktobar 2004) je bio srpski dramski pisac, pripovedač i romansijer. Biografija Uredi Rođen je u Gornjoj Svarči u Toplici, gde je proveo rano detinjstvo. Od šeste godiše živi u Beogradu, gde završava osnovnu i Srednju brodarsku školu. Godinu dana provešće radeći na rečnim brodovima, a onda upisuje dramaturgiju na Akademija za pozorište, film, radio i televiziju gde diplomira u klasi profesora Josipa Kulundžića. Kratko je radio u srednjoj školi i bio direktor Narodnog pozorišta u Subotici. Najveći deo radnog veka provodi kao slobodan umetnik. Pisao je televizijske drame i scenarije za igrane i dokumentarne serije i emisije, sarađujući sa gotovo svim televizijama u SR Jugoslaviji, a najviše sa Radio-televizijom Beograd. Istovremeno piše prozu i pozorišne komade koji su izvođeni i objavljivani širom zemlje. Nesklon samonametljivosti i reklamerstvu, u svom radu bio je uglavnom usmeren na anonimne književne konkurse. Nije postojao nijedan prozni, dramski ili televizijski konkurs u SR Jugoslaviji na kojem nije učestvovao i dobio nagradu. Njegove pozorišne komade su režirali: Borislav Gligorović, Branko Pleša, Radoslav Zlatan Dorić, Miomir Miki Stamenković, Slavoljub Stefanović Ravasi, Vladimir Putnik i drugi. Izvedeno mu je i preko sedamdest radio-drama, od kojih je većina emitovana širom Evrope. To ga svrstava među najplodnije stvaraoce u ovoj formi. O njegovom samopregornom radu i posvećenosti književnosti dovoljno govori podatak da je iza njegove tragične smrti ostalo 188 nebjavljenih rukopisa: 92 pozorišna komada, 52 televizijske drame i filmskih scenarija, 31 zbirka kratkih priča i 15 romana. Dela Uredi Proza Uredi Iz blata, iz prašine (kratke priče), I mi smo ljudi (pripovetke), Kaljuga (roman), Otkup (pripovetke), Igrani pozorišni komadi Uredi Pobratim (Narodno pozorište, Beograd), Kako potamaniti gamad (Zvezdara teatar), Krvava teta (Pokrajinsko narodno pozorište, Priština), Spomenik za druga Danila (Narodno pozorište, Zenica), Vozač (Pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar), Veliki Mak (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Noć usred dana (Pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin), Ne okreći se, sine (Narodno kazalište, Osijek), Objavljene drame Uredi Opet plače, al sad od sreće, Savremena srpska drama, br. 13, Kad onaj tamo umre, Savremena srpska drama, br. 15, Ovde nema lopova, Drama, Beograd, Televizijske drame Uredi Selo bez seljaka, TV serija, 1972. Pucanj u šljiviku preko reke, RTS, režija Zdravko Šotra, 1978. Gradilište, RTS, režija Slobodan Šijan, 1979. Balada o crvenokosom, Televizija Zagreb, Beg, Televizija Zagreb, režija Dražen Piškorić, Snegovi, život i smrt Filipa Filipovića, RTS, režija Miša Radivojević, Vatrogasac, TV Sarajevo, režija Muhamed Mehmedović, 1983. Pogon za preradu voća, TV Sarajevo, režija Milan Bilbija, Dve karte za grad, TV Zagreb, režija Zrinko Ogresta, 1984. Garsonjera, RTS, režija Duda Ćeramilac, Sa 204-272, 1991. Tridesetdva kvadrata, 2002. Nagrade Uredi Nagrada Branislav Nušić za najbolji dramski tekst (trostruki dobitnik za drame „Krvava teta“, „Kad onaj tamo umre“, „Ovde nema lopova“), Radoje Domanović za kratku satiričnu priču (višestruki dobitnik), Nagrada Dana komedije u Jagodini za najbolji komediografski tekst (dvostruki dobitnik: „Noć usred dana“ i „Kako potamaniti gamad“), Pobednik konkursa Narodnog pozorišta u Beogradu povodom 125. godišnjice postojanja (drama „Pobratim“)

Stylos Beograd 2007g. HC

Збирка приповедака “Под законом” убраја се међу две најзначајније збирке Григорија Божовића, истакнутог међуратног писца и професора призренске Богословије. Кроз различите карактере, писац нам представља друштвени миље Србије из периода турске владавине. Посебан опус збирке ових приповедака чине управо оне чији су доминантни ликови исламизовани Срби. 140 стр.

Nova,nekorištena knjiga. Izdanje Laguna Beograd 2014. Meki povez,format 20 cm,383 strane.

Stanje kao na slici. Ako niste sigurni da Vam odgovara, pitajte za dodatni opis knjige PRE kupovine, i bice Vam odgovoreno u najkracem roku. Naknadne reklamacije ne prihvatam. Robu šaljem nakon uplate. Troskove slanja snosi kupac. A 561

PESME - Petar Knezevic Izdavac: Bonart Mek povez 159 str.

Odlično očuvano G4

Izdaje - Vuk Karadžić Beograd Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez 321.strana

Knjiga je dosta dobro ocuvana...

Vasilisa i monah - Branko Ćopić BIGZ, 1975. Džepna knjiga. 183 str. broširan povez. K SS O 1 2

Zograf Beograd 2006g. 356str.

Posveta autora! Izdavac - Prosveta, Beograd Godina - 1998. Poslednja soba, Matic Knjiga u vrlo dobrom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,sa posvetom autora na prvoj strani,mek povez,format 20 cm,165 str. (40)