Spolja kao na slikama, unutra dobro očuvano Autor - osoba Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 Naslov Srbijanka / Sima Milutinović Sarajlija ; priredio Nikola Strajnić Ostali naslovi Serbianka Vrsta građe poezija Ciljna grupa odrasli, opšte (lepa književnost) Jezik srpski Godina 2008 Izdavanje i proizvodnja Bačka Palanka : Društvo za nauku i stvaralaštvo Logos, 2008 (Čelarevo : Grafoofset) Fizički opis 578 str. : ilustr. ; 22 cm Drugi autori - osoba Strajnić, Nikola, 1945-2023 = Strajnić, Nikola, 1945-2023 Zbirka Sabrana dela Sime Milutinovića Sarajlije ǂBiblioteka ǂSrpska kulturna baština Sadržaj S a d r ž a j: Hristofor (9-12); Blagorazumni čitatelju! (13-14); Sret (17-20); Priziv (21); Pobud (22-23); Neprekid (24-26); Dokazi noviji (27-33); Velikačka malešnost (34-50); Obzor istorije Slavjan` (51-61); Čestitost (62-67); Polza frajkorstva (68-69); Podstrek (70-73); Načalo ustanka Serbov` (74-80); Puškaranja (81-84); Prvi važni boj (85-86); Prvi pohod na Užice (87-89); Uzetje Poreča i Ključa (90); Boj na Čučugam` (91-92); Rasprostran k Nišu (93); Pohod na Kruševac (94-95); Boj na Dživdži - bari (96-97); Predšestva Mišarskog boja (98-111); Boj na Mišaru polju (112-121); Prva opsada Deligrada (125-128); Rođenje i neke čerte Voždova nrava (129-145); Spasenije istoga (146-150); Narodnji vožda izbor (151-153); Pomazanje vožda (154-155); Sopernik vožda (156-161); Istreb sopernika (162-167); Pospjesi uzet Beograd (168-173); Priziv Gušanca (174-176); Turak` u Beogradu stanje (177-179); Ravnodušje Turstva (180-188); Pokušenija Gušanca (189-190); Veličestvenovidnost (191-194); Postavak sovjetstva (195-196); Slavotaštnost (197-199); Doček muhasila (200); Konde pribjeg (201-202); Juriš na Beograd (203-207); Stališ Turak` u tvrdinji (208-209); Uzetje Beograda konečno (210-215); Radovan (216-217); Uzetje Šapca (218-220); Uzetje Užica (221-222); Spasenije Ička (223-225); Serpski arsenal (226-228); Intrige u Beogradu (229-231); Blagonamjernost (232-233); Nečuvenost (234-239); Uzeće Kladova (240-242); Najvećost (243-244); Nazovost (245-249); Prosvit (250-257); Krivoslavje (258-260); Narodoljubje (261-263); Divotnik (267-281); Božestvenomoćije (282-284); Rudokopnja (285-287); Jedincatost (288-290); Ciganstvo (291-293); Kačestva Petra Ičkoglije (294-295); Poziv Moraita (296-297); Selačinost (298); Rumun (299-302); Vožda barjaktar (303-306); Sraženje malajničko (307-310); Niskodušje (311-316); Besmrtnik (317-319); Dika slijepaca (320-322); Samostalnost (323-329); Neoprostnost (330-336); Opažnost (337-339); Osnovanje učišta (340-343); To gore (344-355); Blagorazumija sila (356-361); Najusuđenost (362-368); Istoželanije (369-372); Primjernost istorodija (373-375); Nadobičnost (376-377); Boj suhodolski (378-380); Juriš na Novi Pazar (381-388); Otpobjedije (389-392); Vtorična opsada Deligrada (395-398); Pohod na Srebrnicu (399-401); Oslobod Loznice (402-405); Boj na Runjan`ma (406-409); Slavni boj na polju Tičaru (410-417); Nes`otvjetna sljedstvija (418-422); Pustošnost je štetnost (423-426); Srpska vječitost (427-436); Odaja Loznice (437-439); Razbitije Zasavice (440-443); Naročni sunovrat (444-446); Izgub Šapca (447-452); Provid (453-455); Pritjeha (456-458); Serpskost (459-468); Vraždebnosti otreba (469-475); Strašnosudja nepremjenost (476-480); Otnošnja k Srbam` Austrije (481-483); Nesreće ščednost (484-486); Raspjev slavom otečestva ushićena Srpčića (487-488); Mrtca vaskrs (489-492); Bitka na Dublju (493-495); Sodjejstva postranska (496-498); Vid mira (499-502); Srpska najvažnost (503-504); Povratak nesrećan (505-514); Najveća žertva (515-517); Otpjev (518-520); Dodatak (523-526). Rječnik manje poznatih riječi (527-560). Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić (561-577); Napomena / N. S. (578). (karton) Napomene Autorova slika Tiraž 1.000. Rječnik manje poznatih riječi: str. 527-560 Str. 561-577: Mamutsko jezičko čudo / Nikola Strajnić Str. 578: Napomena / N. S. Predmetne odrednice Milutinović-Sarajlija, Sima, 1791-1847 -- `Srbijanka` Sima Milutinović Sarajlija (Sarajevo, 3. oktobar 1791 — Beograd, 30. decembar 1847), srpski pesnik i Njegošev učitelj. U društvu beogradskih književnih ljudi na početku druge polovine XIX veka Milutinović je bio pretpostavljan Gunduliću dok je Gete o njemu napisao dve stranice pohvala. Koristio je ponekad u svojim djelima pseudonim Čubro Čojković. Sima Milutinović ima veliki značaj kao prvi zapisivač više od stotine srpskih narodnih pjesama, koje su time sačuvane od zaborava. Životopis Rođen je u trgovačkoj porodici u Sarajevu, gde su mu roditelji došli iz Srbije. Simin otac je rodom iz sela Rožanstva, u užičkom okrugu, pa je zbog kuge prebegao u Sarajevo, gde se oženio Anđelijom Srdanovićevom, čuvenom sarajevskom lepoticom, o čijoj su lepoti narodni pevači sačuvali spomen za punu stotinu godina. Kad je izbila nova epidemija kuge, mali Sima je imao nepune dve godine. Begunci su tražili sklonište na dva mesta u Bosni, a zatim su otišli u Slavonski Brod i na kraju u Zemun. U Zemunu, on je počeo da pohađa školu, ali je nije završio. Nemirnog i nesređenog duha, Sima je prošao kroz mnoga zanimanja, a obišao je i mnoge krajeve od Vidina do Lajpciga, od Besarabije do Crne Gore. Sima je bio pisar u Praviteljstvujuščem sovjetu, u manastiru Blagoveštenju i kod ustaničkih vojvoda. Učestvuje u ustanku protiv Turaka u četi „golaća“. Odlazi u Besarabiju da vidi izbegle roditelje, a potom u Nemačku, gde sluša filozofiju, čini poznanstva sa uglednim nemačkim književnicima, s Geteom na primer, i tom prilikom štampa svoj ep Serbijanku. Po povratku postaje vaspitač Njegošev na Cetinju, a docnije carinik, policajac, sekretar ministarstva i član apelacije. Bavio se pisanjem stihova, politikom, istoriografijom, lingvistikom, osnivanjem pivare i „vodolečilišta“. Umro je u Beogradu. Sahranjen je na groblju koje je nekad bilo na Tašmajdanu, kod današnje Crkve Svetog Marka. Međutim, grob mu je bio zapušten i ubrzo zaboravljen. Mnogo godina kasnije na osnovu nekih skica i položaja njegovog groba u odnosu na Vozarovićev koji je imao nadgrobni spomenik do 1927. kada je staro beogradsko groblje prekopano, pronađeno je telo Sime Milutinovića i položeno u porodičnu grobnicu Milutinovića na Novom groblju. Njegove kosti su nedvosmisleno raspoznate na osnovu telesnih osobenosti (visina, oblik donje vilice) ali i predmeta koji su uz njegovo telo bili položeni (ikona svetog Srđa koju je doneo iz Moskve i koja mu je po njegovoj želji položena na grudi). Njegov sin je Dragutin Dragiša Milutinović, inženjer, arhitekt i istoričar srpske umetnosti. Delo Najbolje i najveće njegovo delo je epski spev Serbijanka. Druga važnija dela su: Trojebratstvo i Trojesestarstvo (čiju prvu pesmu je posvetio svojoj prijateljici Katarini Ivanović), epske pesme; Dika crnogorska, drama iz istorije Crne Gore, tragedija Obilić, jedna zbirka lirskih pesama i dva istorijska spisa: „Istorija Srbije“, koja obuhvata samo vreme od 1813. do 1815, i „Istorija Crne Gore“ od davnih do novijeg vremena. Kao obožavalac grčke kulture i Homera, a uz to i odličan poznavalac narodne poezije, Milutinović je hteo da svojom „Serbijankom“ napiše Ilijadu Prvog i Drugog srpskog ustanka. On je lično učestvovao u oba ustanka, poznavao skoro sve narodne vođe i kasnije u Besarabiji mnogo štošta beležio po kazivanju izbeglica, više hroničarski i bez neke logičke veze. Celu tu građu on je prelio u veliki niz epskih pesama o važnijim događajima i ljudima iz oba ustanka. Njegove kraće pesme većinom su političke i prigodne: ustavo-braniteljske pesme, dinastičke ode i stihovane brošure, koje su mogle zadovoljiti potrebe svoga doba, ali koje nemaju naročite književne vrednosti. Tragedija „Obilić“ je jedan od najranijih pokušaja da se dramatizuje kosovska tragedija, a „Dika crnogorska“ je niz dramatisanih epizoda iz crnogorske istorije od Kosova do vladike Danila. Za složenu dramsku kompoziciju imao je manje smisla nego za ep, a uz to nije imao uzora u našoj književnosti, niti je poznavao dovoljno stranu dramu. Kao istoričar, Sima Milutinović nije strogo naučan i kritički duh, već piše na osnovi predanja, narodne pesme i ličnog iskustva. Milutinović je najplodniji i najraznovrsniji srpski pisac svoje generacije, podstrekač Njegoševog talenta i posle Vuka najbolji poznavalac naše narodne poezije. On je bio snažan i intuitivan duh. Sam Njegoš mu je priznao „silni polet“. U njegovim delima ima, mestimično, snažnog i iskrenog lirizma, smelih i uzvišenih misli, ali ima i nameštenog patosa, nastranih i nerazumljivih ideja. U doba književnog diletantizma, kada je srpska književnost tek pošla za velikim klasičnim uzorima i kada se književni jezik tek počeo da uobličava, Milutinović pokušava da piše istorijski ep i dramu i daje nekoliko dobrih istorijskih dela. Ali on je bio nesređen duh i sujetan talent, jedan od onih „divljih genija“ koji nemaju upornosti i vedrine da u mučnoj borbi za izraz dođu do jasnosti i jednostavnosti. Za tako veliki pothvat: da kroz bitne istorijske ličnosti, Obilića i Karađorđa, pesnički uobliči čežnje i ideale nacije, njegov talent nije bio u svemu dorastao, niti je izražaj bio savladan. Svojim velikim rodoljubljem, snažnim temperamentom i originalnošću, Milutinović je svojim savremenicima davao iluziju „bogom datog pesnika“. On nije zaslužio pohvale koje su mu romantičari činili, ali nije zaslužio ni odveć oštro potcenjivanje od strane realističke škole, koja je o njemu pisala sa potcenjivanjem. Milutinović je po Evropi sretao znamenite ljude i pesnike, a zna se da se u Nemačkoj upoznao sa Krugom, Gerhardom, Jakovom Grimom, Ulandom, čak i sa Geteom. I Gete, osetivši da se pojavljuje jedna drukčija književnost i jedan zaboravljen narod, napisao je čitave dve stranice pohvala Simi Milutinoviću-Sarajliji, malom pesniku iz velike narodne poezije i ne manje bune. A to znači mnogo: Sarajlija kao Njegošev učitelj okreće mu pogled i u svetsku poeziju i svetsku misao. Po njegovom književnom pseudonimu u Beogradu se zove Čubrina ulica. MG91 (L)

LIBAR MILJENKA SMOJE Naslov Libar Miljenka Smoje / izbor i pogovor Zdravko Krstanović ; ilustrirao Joško Marušić Vrsta građe kratka proza Jezik hrvatski Godina 1981 Izdavanje i proizvodnja Split : Logos, 1981 Fizički opis 373 str. : ilustr. ; 21 cm. Drugi autori - osoba Krstanović, Zdravko Marušić, Joško Dobro očuvana knjiga. ld

Veoma dobro očuvano! Autor - osoba Tolkien, John Ronald Reuel, 1892-1973 = Tolkin, Džon Ronald Rejel, 1892-1973 Naslov Silmarilion / Tolkin ; priredio Kristofer Tolkin ; prevela s engleskog Dubravka Popadić-Grebenarović Jedinstveni naslov ǂThe ǂSilmarillion. srpski jezik Vrsta građe dr.knjiž.oblici Jezik srpski Godina 1993 Izdanje [1. izd.] Izdavanje i proizvodnja Beograd : Esotheria, 1993 (Beograd : Junior) Fizički opis 479 str. : geogr. karte ; 20 cm Drugi autori - osoba Tolkin, Kristofer Popadić Grebenarević, Dubravka, 1962- = Popadić Grebenarević, Dubravka, 1962- Zbirka Grifon : edicija okultne i epske fantastike (broš.) Napomene Prevod dela: The Silmarillion / J. R. R. Tolkien Dodatak: str. 466-479. Registar. Priče iz Silmariliona bile su početna inspiracija za izmaštani svet Dž. R. R. Tolkina; radio je na toj knjizi čitavog života i nikada je nije završio. Započeta davno pre Gospodara prstenova, ovo je priča iz Prvog razdoblja Tolkinovog sveta, drevna drama na koju se likovi iz Gospodara prstenova osvrću, i u kojoj su neki od njih, poput Elronda i Galadrijele, i učestvovali. Naziv Silmarilion skraćeno je od „Kventa Silmarilion”, ili „Istorija Silmarila”, tri velika dragulja koja je stvorio Feanor, najdarovitiji od Vilovnjaka, i u kojima je zarobio svetlost Dva Drveta koja je obasjavala Valinor, zemlju bogova. Kada je Morgot, prvi Mračni Gospodar, uništio Drveće, ta svetlost je živela još samo u Silmarilima; Morgot ih je ugrabio i postavio u svoju krunu, čuvanu u neprobojnoj tvrđavi Angband na severu Srednjeg sveta. Silmarilion je istorija pobune Feanora i njegovog naroda protiv bogova, njihovog progona iz Srednjeg sveta i njihovog rata, beznadežnog uprkos svem junaštvu Vilovnjaka i Ljudi u borbi protiv velikog Neprijatelja. Silmarilion obuhvata pet knjiga: „Ainulindale” je mit o stvaranju sveta; „Valakventa” je knjiga u kojoj su izloženi priroda i moći svakog od bogova; posle „Silmariliona”, koji je treća po redu knjiga, sledi „Akalabet”, priča o padu velikog ostrvskog carstva Numenor, na kraju Drugog razdoblja; i knjigu završava „O Prstenovima moći i Trećem razdoblju”, gde se ukratko prikazuju okolnosti iz kojih su se izrodili događaji kasnije opisani u Gospodaru prstenova. Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien; Blumfontejn, 3. januar 1892 – Oksford, 2. septembar 1973) bio je profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova“, zatim njegovog prethodnika, „Hobita“, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanramoderne epske fantastike. Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa. Džon Ronald Ruel Tolkin (John Ronald Reuel Tolkien) (3. januar 1892 – 2. septembar 1973) je bio profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu. Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, zatim njegovog prethodnika, „Hobita”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne visoke fantastike (engl. High-fantasy). Što se tiče naučnih krugova, bio je visoko uvaženi leksikograf i stručak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Pripadao je književnoj diskusionoj grupi The Inklings i bio je blizak prijatelj sa K. S. Luisom (C. S. Lewis). PRILIČNO SAM KASNO u životu došao do Tolkienova djela. U sedamnaestoj godini školska mi je prijateljica posudila svoj otrcani primjerak djela The Lord ofthe Rings (Gospodar prstenova), rekavši mi da bih uistinu trebao pročitati tu knjigu. No, iako sam ponešto oklijevao pridružiti se masi obožavatelja, nadoknadio sam to pročitavši Tolkienovo najčuvenije djelo osam puta zaredom. Toliko me je zanijela priča o junaštvu, tragediji i bezvremenoj pustolovini da sam se, završivši posljednje poglavlje, odmah morao ponovno vratiti na prvo. Uskoro sam počeo prikupljati svaki djelić informacija o Tolkienu do kojega sam mogao doći. Dakako, pročitao sam The Hobbit (Hobit), a čitao sam i Tolkienov prijevod Beowulfa, zatim njegova djela Farmer Giles of Ham (Farmer Giles od Hama), Leaf By Niggle (Sitnićev list) i druga, ne tako dobro poznata djela. Godine 1977., godinu dana nakon što sam počeo čitati Gospodara prstenova, saznao sam da će, nakon dugoga čekanja, uskoro biti objavljen The Silmarillion (Silmarillion). Toga sam dana već u osam ujutro stajao u redu u mjesnoj knjižari, čekajući na unaprijed rezerviran primjerak djela, a sat kasnije, kad sam se uputio na autobus-nu postaju, na putu kući, već sam čitao o vilenjacima i ljudima, sudarajući se s ljudima koji su žurili na posao. The Hobbit or There and Back Again (1937) – Hobit ili Tamo i opet natrag The Leaf by Niggle (1945) – Mazalov list – kratka priča Farmer Giles of Ham (1949) – Farmer Gil od Buta The Lord of the Rings – Gospodar prstenova The Fellowship of the Ring (1954) – Družina Prstena The Two Towers (1954) – Dve kule The Return of the King (1955) – Povratak kralja Tree and Leaf (1964) – Drvo i List (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja) Tolkien on Tolkien (1966) – autobiografija Smith of Wotton Major (1967) – Kovač iz Velikog Vutona MG30 (L)

Li Bardugo - Šest vrana, prvi deo , izdanje Urban Reads . Kao nova !

Autor - osoba Đukanov, Đura, 1956-2000 Naslov Luda pali sveće : pripovetke / Đura Đukanov Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1988 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Matica srpska, 1988 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 137 str. ; 20 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂ`Danas` (broš.) Napomene Tiraž 1.000 Slika autora i beleška o autoru na presavitku korica. Otud je spiritus movens apsolutno svih Đukanovljevih junaka zapisan u rečenici: „Ćaranćul je mrtav. Bolje on nego ja.“ Ona je paradoksalno mesto priznanja opšteg posrnuća koje susreće elementarnu ljudsku nadu: pripovedač koji izgovara navedeno svet vidi kao odvratnu kaljugu i ništa više od nje, ali mu se u tom i takvom svetu i dalje živi. Srđan Srdić Đura Đukanov (1956–2000) bio je srpski pripovedač i dramski pisac. Kao rođeni Mokrinčanin, jedan je od najznačajnijih predstavnika banatske proze dvadesetog veka. Pored Mokrina, živeo je u Vršcu i Novom Sadu. Objavio je sledeće knjige: Đavolska snevačina (1979), Domaći Sapun (1982), Slatkovodna Neman (1985), Luda pali sveće (1988), Voz Svetog Petra (1990), Dnevnik Vilijama Vilsona (1997) i Dvogled bez stakala (2000, posthumno objavljeno). MG56 (L)

Knjaževac Književna omladina Srbije, 1993. Priče koje su značile revoluciju u srpskoj prozi početkom 80ih godina. U odličnom stanju. SADRŽAJ: PRIČE U NESTAJANJU Uvod u shizofreniju Crtež Okolnosti Pismeni zadatak iz srpskohrvatskog na temu nesanica Zovem se tmu Odlaženje Opšta mesta Fin koji sedi Rečenica istrgnuta iz konteksta Pismo za Skoplje Elisa za Isu Moira Verbalni transcendentalni autoportret za peti mistični zid u sobi Marine Švabić POLITIČKI SPISI Ispovest Interni dopis Dhamapada Svetislav Basara (1953, Bajina Bašta), romansijer, pripovedač i dramski pisac. Autor je više od dvadeset knjiga – romana, zbirki pripovedaka, drama i eseja. Dobitnik je mnogih srpskih i međunarodnih književnih nagrada. Bio je ambasador Srbije na Kipru 2001–2005. godine. Objavio je: – knjige priča: „Priče u nestajanju“ (1982), „Peking by Night“ (1985), „Izgubljen u samoposluzi“ (2008) i „Majmunoopisanije“ (2008); „Očaj od nane“ (2016); – romane i novele: „Kinesko pismo“ (1985), „Fama o biciklistima“ (1987), „Na Gralovom tragu“ (1990), „Napuklo ogledalo“ (1986), „Mongolski bedeker“ (1992, Nolitova nagrada), „De Bello Civili“ (1993), „Looney Tunes“ (1997), „Sveta mast“ (1998), „Ukleta zemlja“ (1995), „Kratkodnevica“ (2000), „Džon B. Malkovič“ (2001), „Srce zemlje“ (2003), „Fantomski bol“ (2005), „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ (2006), „Dnevnik Marte Koen“ (2008), „Fundamentalizam debiliteta“ (2009), „Tajna istorija Bajine Bašte“ (2010), „Početak bune protiv dahija“ (2010), „Mein Kampf“ (2011), „Dugovečnost“ (2012), „Gnusoba“ (2013), „Anđeo atentata“ (2015) i „Andrićeva lestvica užasa“ (2016); – drame: „Bumerang“, „Oksimoron“ (2001) i „Nova Stradija“ (2009); – knjige eseja: „Na ivici“ (1987), „Tamna strana Meseca“ (1992), „Drvo istorije“ (1995), „Virtuelna kabala“ (1996), „Vučji brlog“ (1998), „Pušači crvenog bana“ (2017), „Atlas pseudomitogije“ (2019); – prepisku: sa Miljenkom Jergovićem „Tušta i tma“ (2014) i „Drugi krug“ (2015). Dvostruki je dobitnik je Ninove nagrade za romane „Uspon i pad Parkinsonove bolesti“ i „Kontraendorfin“; nagrade „Isidora Sekulić“ i nagrade Srpskog književnog društva „Biljana Jovanović“ za roman „Anđeo atentata“ i prvi je dobitnik stipendije iz Fonda „Borislav Pekić“ za rukopis u nastajanju. Drame su mu izvođene na mnogim scenama, a knjige prevođene na engleski, francuski, nemački, mađarski, bugarski, italijanski i makedonski jezik. Član je Srpskog književnog društva.

Pripovetke-ivo Andric izdaje mladost tvrdi povez,156 strana odlicno ocuvano iznutra pecat biblioteke.Ovo izdanje nemate nigde u pondui osim ovde.Iz Licne privatne kolekcije. !!!KNJIGA RETKOST!!!

Biblioteka `Peščani sat` / knjiga 1 Oštećenje na prednjoj korici. Unutrašnjost očuvana. recenzent: David Albahari izdavač: Gordana Draganić 48 strana, meki povez format: 13,5 x 21,5 cm

BEZ JEZIKA - Vladimir Galaktionovič KorolJenko Pripovetka / Matica Srpska - Novi Sad, 1948 g. / s ruskog preveo Živojin Boškov V Galaktionovič Koroljenko, bio je ruski pisac, novinar, akivista za ljudska prava i humanista ukrajinsko - poljskog porekla. Brojne su priče koje je napisao povodom njegovog izgnanstva u Sibir. 1853-1921/Ukrajina obrazovanje Državni tehnološki Univerzitet Sankt Peterburg broširano, format: 12,5x17cm, strana: 210

Autor: J. A. Gobineau Izdavač: `Globus`, Zagreb Broj strana: 261 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20cm Žozef Artur de Gobino (franc. Joseph Arthur comte de Gobineau; 14. jul 1816 – 1882) je bio francuski diplomata, filozof i sociolog i osnivač rasizma. Pokušavao je da dokaže da su pojedine rase značajno različite jedna od druge ne samo telesno, već i duhovno i da njihovim mešanjima nastaju padovi u razvoju. Prema njegovom shvatanju, bela rasa je superiornija u odnosu na druge zbog svoje inteligencije, kulture, moralnih načela i snage volje. Najpoznatije delo mu je „Esej o nejednakosti ljudskih vrsta“. Njegove misli su koristili u praksi pripadnici aparthejda i nacisti. Azijske novele je zbirka novela koja je objavljena 1876. i kasnije doživela mnoga izdanja. Pod pojmom `azijske` se ovde podrazumevaju orijentalne, posebno persijske novele čija se radnja odvija na Kavkazu, u Persiji, Azerbejdžanu i Avganistanu. Gobineau je od 1854. do 1863. bio prvi sekretar francuskog ministarstva u Persiji, i uistinu mu je uspelo da se integriše u zemlji jako različitoj od zemlje porekla (Francuske). U zbirci nailazimo i na rasne ideje, koje je autor već pre iznio u svojim esejima o rasnoj nejednakosti. Tvrd povez. Korice knjige su ponegde oguljene pri vrhu, unutrašnjost u odličnom stanju. Na srednjoj slici prikazan sadržaj.

,,Nasilje i smrt stigli su u zemlju pod Severnim nebom, a dve sasvim različite rase oživeće vekovnu mržnju i strah. U vrtlogu bezumnog rata suprotstavljene vođe vodiće svoj narod do pobede. Severno od crne reke, prostire se zemlja bogata šumama i planinama, u kojoj živi drevna rasa. Njihovi životi mere se vekovima, a ne decenijama. Pogledom ulivaju strah u kosti, a neprijatelj umire sa njihovim imenom na usnama: Anakimi. Na drugoj obali reke, prostire se zemlja Južnjaka, koji žive za trenutak, željni bogatstva i moći. Iako njihova veština nije dorasla bezgraničnoj ambiciji, Južnjaci će se upustiti u pohod na Crno kraljevstvo. Dve vojske spremne za borbu sada stoje na bojnom polju i spremno čekaju. Za narod. Za kraljevstvo. Za goli život.``

Odlicno ocuvana G2 Izabrane priče najznačajnijeg savremenog norveškog pisca u kojima se jezički precizno, psihološki iznijansirano i izrazitim pripovedačkim umećem predočavaju slike i događaji iz svakodnevnog života, pri čemu se granica između svakodnevice i fantastike svakodnevno pomera.

Viktorija Švab - Okupljanje senki Nijanse magije II Prošlo je četiri meseca otkako je tajanstveni kamen dospeo u Kelove ruke. Četiri meseca otkako su mu se putevi ukrstili sa Dilajlom Bard. Četiri meseca otkako je princ Raj ranjen i od pada opakih blizanaca Dejn iz Belog Londona, i četiri meseca otkako je kamen bačen sa Holandovim telom na samrti kroz pukotinu nazad u Crni London.Sada, nespokojan pošto je prestao da krijumčari, Kela muče snovi o zlokobnim magičnim događajima, a kad se probudi, na pameti mu je samo Lajla koja je nestala sa dokova, kao što je oduvek i planirala.Dok se u Crvenom Londonu završavaju pripreme za Igre elemenata - ekstravagantno međunarodno magijsko takmičenje čiji je cilj bio da zabavi i održava dobre veze između susednih zemalja - izvesni gusarski brod se približava i dovodi u luku stare prijatelje. I dok je Crveni London zaokupljen veličanstvenošću i uzbuđenjima Igara, jedan drugi London ponovo oživljava. Senka koja je nestala u noći, ponovo će se pojaviti ujutru. Ali ravnoteža magije je veoma osetljiva - da bi jedan grad procvetao, drugi mora da padne.Svaka dimenzija ekstravagantnog grada preplavljenog magijom ukrašena je bogatim detaljima, a zanimljive ličnosti razvijaju se u složene likove…

Viktorija Švab Prizivanje svetlosti Nijanse magije III Nesigurna ravnoteža između četiri Londona stigla je do tačke pucanja. Tama se nadvila nad imperiju Marešovih, koja je nekada vrcala od magije pune života, ostavljajući prostora za uzdizanje jednog drugog Londona.KO ĆE PROPASTI?Kel ‒ za koga se nekada mislilo da je poslednji preživeli Antari - počinje da se koleba, rastrzan između odanosti sukobljenih strana. I, može li Arnes da se oporavi posle tragedije koja ga je zadesila?KO ĆE SE UZDIĆI?Lajla Bard, koja je bila običnog porekla, ali nikada običan lopov. Preživela je i napredovala kroz niz magičnih iskušenja. Ali sada mora da nauči da kontroliše magiju, pre nego što je ona iscrpi. U međuvremenu, osramoćeni kapetan Noćne kule, Alukard Emeri, okuplja svoju posadu, pokušavajući da u trci sa vremenom postigne nemoguće.KO ĆE PREUZETI VLAST?Drevni neprijatelj vraća se da preotme krunu, dok pali heroj pokušava da spase svet koji propada.„Ova knjiga ima sve ono što čini klasično delo iz žanra fantastike. Uzbudljiv zaplet, upečatljive likove, fantastični ali ipak uverljivi zaplet. Švabova nam je podarila dragulj od priče…

Knjiga je nova.Ima nedostatak:8 strana je belo,neodštampano. prevodilac: Zoran Stanojević povez: tvrd broj strana: 356 pismo: latinica format: 170 x 235 isbn: 9788660355876 ,,Tegoban put vodio je Družinu Prstena od Istočne kapije Morije, kroz vilovnjačku zemlju Lorijen, i niz Veliku reku Anduin, do vodopada Raurosa, a njihovo putovanje nadzirale su uhode. Morali su da odluče hoće li skrenuti na istok ka Mordoru, ili produžiti s Boromirom u pomoć Minas Tiritu, glavnom gradu Gondora, u nastupajućem ratu, ili se razdvojiti. Činilo se da je poduhvat Nosioca Prstena već sustigla propast. Ispunivši svoj zadatak, Družina Prstena se raspala na tri grupe od kojih svaka svojim kreće putem. Usput ih zadese mnoge nevolje kako se Rat za Prsten rasplamsava. U Helmovom ponoru dolazi do prve velike bitke između Sarumanove mračne armije, predvođene Orcima, i silâ dobra, predvođenih vilenjacima i ljudima. U središte zbivanja ponovo se vraća i stvorenje Golum, koji je Prsten godinama držao, a da to niko nije znao, i koga je Prsten upropastio. On ga želi nazad po svaku cenu, i priključuje se Frodu i Semu da im bude vodič na putu ka Planini Usuda, vrebajući potajno priliku da se Prstena dočepa. Sauron za to vreme, ne očekujući ih na svom pragu, okuplja sve veću i veću vojsku…``

Orasio Kiroga Priče o ljubavi ludosti i smrti Tvrdi povez Biblioteka Hispanika Priče o ljubavi, ludilu i smrti, zbirka je sugestivnog naslova kojim je Orasio Kiroga objedinio i tematski povezao, u većoj ili manjoj meri, petnaest priča nastalih u periodu od 1908. do 1914. godine. U ovim pripovetkama Kiroga uspeva da pronađe ravnotežu između onoga što svojom književnošću želi da kaže i načina na koji će to izraziti. Za sobom ostavlja opčinjenost modernizmom, ne odbacuje, ali potiskuje u drugi plan, upliv Edgara Poa i Gija de Mopasana, otvarajući se ka uticaju kreolizma i lokalne kulture. Lajtmotiv koji se proteže kroz čitavu zbirku jeste smrt koju pokatkad izazovu bolest, ludilo ili ljubav, a još češće čovekova nemoć pred silama prirode. Međutim, prikazana smrt nikad nije prirodna, već tragična, neočekivana i neizbežna, koliko god se žrtva borila da joj se odupre. Nijedan od protagonista nije pošteđen neminovnosti smrti ili neprestane opasnosti od nje, bilo da je čovek, životinja, čak i stvar.

Alis Monro Pogled sa Edinburške stene Tvrdi povez Ove pripovetke su pisane na tragu života njenih predaka u Škotskoj, o čemu sama autorka svedoči: “Sav ovaj materijal sam slagala godinama, a on je, neprimetno, tu i tamo, počeo da se poprima oblik pripovedaka. Neki njihovi junaci su mi se obraćali vlastitim rečima, dok je druge stvorila situacija u kojoj su se nalazili. Pomešale su se njihove i moje reči u neobičnom postupku obnavljanja njihovih života, u datim okolnostima, onoliko verno koliko je moguće, kada su u pitanju naše predstave o prošlosti. Nadahnuće za njih sam crpela iz ličnog materijala, ali sam s tim materijalom mogla da činim šta god sam htela. Jer je glavno bilo da iz toga napišem pripovetku.

Izdavač: Geopoetika, Beograd Edicija Svet proze Prevod: Nina Ivanović Muždeka Povez: tvrd Broj strana: 237 Pečatirana, hrbat sitno zacepljen na jednom mestu. Požutela i sa žućkastim flekicama po obodu i na marginama strana, lepo očuvana. Puls je treća zbirka priča Džulijana Barnsa, koja se u brojnim elementima nastavlja na njegova ranija dela, pre svega na Sto od limunovog drveta, gde je starost dominantna tema, a možda još više na Nije to ništa strašno, knjigu koja u najvećoj meri odgovara autobiografskoj prozi. Od četrnaest priča, podeljenih u dva dela, šest je ranije objavljeno na engleskom jeziku u časopisima od Njujorkera do Gardijana. U pripovetkama naizgled disperzivnog sadržaja – od ljubavi i seksa, preko bolesti i smrti, do (ne)uspešnosti komunikacije – Barns se zapravo bavi jednom temom: odnosom među ljudima. Pri tome, pronicljivo i prepoznatljivo mudro ispituje prirodu, uzroke i uslove za dugotrajne veze, prijateljske i ljubavne. Svaki lik je oblikovan na osnovu uspeha ili poraza koji proživljava, smešten između očaravajuće čežnje ili uznemirujućeg gubitka, sa okončanjima koja se trudi da prevaziđe, ili uzbuđujućim iskušenjima novog početka. Lični gubitak i suočavanje sa smrću drage osobe odredili su Barnsovu novu prozu, a njegovo razmišljanje o prolaznosti života i suočavanje sa starenjem i smrću tako je životno, jer je proživljeno pa samim tim i mnogo ubedljivije, da se čitanje ove knjige neumitno završava uznemirenošću i nerešivim egzistencijalnim pitanjima. Ipak, sasvim neočekivano, rešenje za taj osećaj nemoći Barns nameće humorom kojim je obojio gotovo svaku priču. Ovaj iskričav i oštar humor valjda je najbolji odgovor za sve misli o neizbežnoj prolaznosti i blizini smrti, kojima smo gotovo svakodnevno izloženi. Opasnost od klišeiziranja i opštih mesta ovaj vrsni pripovedač izbegava izuzetnim stilom, ali pre svega originalnim pristupom večitim temama, te se u drugom delu postojana ljubav ispituje kroz pripovesti o čulima. Iako i prostorno i vremenski potpuno razuđena – od vinograda Italije do morske obale Engleske zimi, od XVIII veka do danas, ova zbirka je uspela da prevaziđe svoj zadati, žanrom određen fragmentarni okvir i da pruži romaneskne kvalitete, među njima jedinstvo i koherentnost. (K-154)