Stanje ko na slici odlicno ocuvana

Autor: J. A. Gobineau Izdavač: `Globus`, Zagreb Broj strana: 261 Pismo: Latinica Povez: Tvrd Format: 20cm Žozef Artur de Gobino (franc. Joseph Arthur comte de Gobineau; 14. jul 1816 – 1882) je bio francuski diplomata, filozof i sociolog i osnivač rasizma. Pokušavao je da dokaže da su pojedine rase značajno različite jedna od druge ne samo telesno, već i duhovno i da njihovim mešanjima nastaju padovi u razvoju. Prema njegovom shvatanju, bela rasa je superiornija u odnosu na druge zbog svoje inteligencije, kulture, moralnih načela i snage volje. Najpoznatije delo mu je „Esej o nejednakosti ljudskih vrsta“. Njegove misli su koristili u praksi pripadnici aparthejda i nacisti. Azijske novele je zbirka novela koja je objavljena 1876. i kasnije doživela mnoga izdanja. Pod pojmom `azijske` se ovde podrazumevaju orijentalne, posebno persijske novele čija se radnja odvija na Kavkazu, u Persiji, Azerbejdžanu i Avganistanu. Gobineau je od 1854. do 1863. bio prvi sekretar francuskog ministarstva u Persiji, i uistinu mu je uspelo da se integriše u zemlji jako različitoj od zemlje porekla (Francuske). U zbirci nailazimo i na rasne ideje, koje je autor već pre iznio u svojim esejima o rasnoj nejednakosti. Tvrd povez. Korice knjige su ponegde oguljene pri vrhu, unutrašnjost u odličnom stanju. Na srednjoj slici prikazan sadržaj.

KASANDRA KLER - KRALJICA VAZDUHA I MRAKA Epska bitka nezapamćenih razmera koja jednima donosi slobodu, a drugima smrt i zaborav.Mračne tajne i zabranjena ljubav dovešće opstanak Senolovaca u opasnost u „Kraljici vazduha i mraka” Kasandre Kler, završnici hit trilogije „Mračne veštine”.Krv nevinih prolivena je na stepeništu dvorane Saveta, svetog uporišta Senolovaca. Nakon tragične smrti Livije Blektorn, Klava se našla na ivici unutrašnjeg rata. Deo porodice Blektorn beži u Los Anđeles da tamo potraži uzrok pošasti koja uništava veštičji soj. Džulijan i Ema, za to vreme, očajnički pokušavaju da potisnu svoju zabranjenu ljubav ne bi li se odvažili na opasan put u Vilin-zemlju iz koje moraju da vrate Crnu knjigu mrtvih. Na vilinskim dvorovima pronaći će tajnu koja bi mogla da razori Svet senki i otvori mračan put ka budućnosti kakvu nikada nisu zamišljali. Utrkujući se s vremenom, Ema i Džulijan moraju da spasu svet Senolovaca pre nego što kobna moć parabatajskog prokletstva uništi i njih i sve koje vole.Na kraju ih čeka najveličanstvenija bitka ikada zabeležena u senolovačkoj istoriji u kojoj će se na istom bojištu naći Senolovci, Podzemljaši, vukodlaci, goblini, vile, trolovi, bauci, veštičji soj i vampiri. Epska bitka nezapamćenih razmera koja jednima donosi slobodu, a drugima smrt i zaborav.Mračne tajne i zabranjena ljubav dovešće opstanak Senolovaca u opasnost u „Kraljici vazduha i mraka” Kasandre Kler, završnici hit trilogije „Mračne veštine”.

Knjiga nova C7 Komšije u nekadašnjem značenju pripadaju vremenu koje je uveliko prohujalo. Jesu li ostali u sećanju ili nestali u zaboravu? Ovo pitanje i dolazi zbog saznanja da su komšije bile važan deo života u zajednici koja više ne postoji. I sve što je postojalo, toga više nema. Porodica je bila uporište komšijske uzajamnosti, bliskosti i solidarnosti. Bilo je to vreme kad se kućna vrata nisu zaključavala, a komšije su doživljavane kao „rod rođeni“. Njihovo nacionalno i versko pripadništvo bilo je bez ikakvog značaja. A njihovi gotovo ustaljeni susreti bili su alternativa dosadnom i obezličenom svakodnevlju. U tim spontanim susreti ma bilo je smehovite vedrine, ali i druželjubivog nespokoja kad je život nametao svoje nepoželjno lice koje je valjalo razumeti i nadmudriti. Tu se nisu odvajale svoje i tuđe brige jer je empatija bila prirodno stanje, a altruizam je podrazumevao aktivnu odgovornost, brigu za druge na delu. Ti susreti nisu proticali kao vreme koje se uzaludno traći jer su ga druželjubivi poklonici pretvarali u trenutke zadovoljstva i osmišljavanja zajedničkih želja. Daleko od toga da je to bila rutinska i isprazna navika danguba i vremeubica. Štaviše, bila je to forma slobodnog i spontanog izbora u kojem se branio ne samo životni stil i način postojanja nego i individualni i zajednički identitet.

Viktorija Švab - Okupljanje senki Nijanse magije II Prošlo je četiri meseca otkako je tajanstveni kamen dospeo u Kelove ruke. Četiri meseca otkako su mu se putevi ukrstili sa Dilajlom Bard. Četiri meseca otkako je princ Raj ranjen i od pada opakih blizanaca Dejn iz Belog Londona, i četiri meseca otkako je kamen bačen sa Holandovim telom na samrti kroz pukotinu nazad u Crni London.Sada, nespokojan pošto je prestao da krijumčari, Kela muče snovi o zlokobnim magičnim događajima, a kad se probudi, na pameti mu je samo Lajla koja je nestala sa dokova, kao što je oduvek i planirala.Dok se u Crvenom Londonu završavaju pripreme za Igre elemenata - ekstravagantno međunarodno magijsko takmičenje čiji je cilj bio da zabavi i održava dobre veze između susednih zemalja - izvesni gusarski brod se približava i dovodi u luku stare prijatelje. I dok je Crveni London zaokupljen veličanstvenošću i uzbuđenjima Igara, jedan drugi London ponovo oživljava. Senka koja je nestala u noći, ponovo će se pojaviti ujutru. Ali ravnoteža magije je veoma osetljiva - da bi jedan grad procvetao, drugi mora da padne.Svaka dimenzija ekstravagantnog grada preplavljenog magijom ukrašena je bogatim detaljima, a zanimljive ličnosti razvijaju se u složene likove…

Stanje: Dobro očuvano Izdavač: Penguin Books Izdato: 1986 Korica:meka Pismo:latinica Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama! U svakom slučaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! Pogledajte sve moje jeftine knjige, kliknite ispod: http://www.kupindo.com/pretraga.php?Pretraga=knjiga&CeleReci=1&UNaslovu=0&Prodavac=palesztin&Grad=&CenaOd=&CenaDo=&submit=tra%C5%BEi SRETNO! ----- U1 -----

Viktorija Švab Prizivanje svetlosti Nijanse magije III Nesigurna ravnoteža između četiri Londona stigla je do tačke pucanja. Tama se nadvila nad imperiju Marešovih, koja je nekada vrcala od magije pune života, ostavljajući prostora za uzdizanje jednog drugog Londona.KO ĆE PROPASTI?Kel ‒ za koga se nekada mislilo da je poslednji preživeli Antari - počinje da se koleba, rastrzan između odanosti sukobljenih strana. I, može li Arnes da se oporavi posle tragedije koja ga je zadesila?KO ĆE SE UZDIĆI?Lajla Bard, koja je bila običnog porekla, ali nikada običan lopov. Preživela je i napredovala kroz niz magičnih iskušenja. Ali sada mora da nauči da kontroliše magiju, pre nego što je ona iscrpi. U međuvremenu, osramoćeni kapetan Noćne kule, Alukard Emeri, okuplja svoju posadu, pokušavajući da u trci sa vremenom postigne nemoguće.KO ĆE PREUZETI VLAST?Drevni neprijatelj vraća se da preotme krunu, dok pali heroj pokušava da spase svet koji propada.„Ova knjiga ima sve ono što čini klasično delo iz žanra fantastike. Uzbudljiv zaplet, upečatljive likove, fantastični ali ipak uverljivi zaplet. Švabova nam je podarila dragulj od priče…

Jedan mračni tron - Kendare Blejk Nastavk romana Tri mračne kule Borba za tron je počela, ali koja od tri sestre će trijumfovati? Nakon nezaboravnih događaja tokom rituala demonstracije, počela je godina krunisanja, i sada ništa nije nemoguće. Ketrin, nekada slaba i nemoćna, sada je jača nego ikada. Arsino, otkrivši istinu o sopstvenim moćima mora da sazna kako najbolje da iskoristi novu moć, a da to niko ne otkrije. A Mirabela, koja je bila smatrana najmoćnijom od svih sestara i naslednicom krune, biva suočena sa napadima kakvih ranije nije bilo - onih koji dovode u opasnost njene najbliže, a koje je ona nemoćna da spreči. U ovom očaravajućem nastavku Njujork tajmsovog bestselera Kendare Blejk Tri mračne krune, najopasnije kraljice Fenberna moraju da se suoče sa jedinim izazovom na svom putu do krune - moraju da se bore jedna protiv druge. Već potpuno mračna priča Blejkove dobija još tamnije nijanse. Savršeno suzdržana proza i odmereni tempo pretvaraju se u burni klimaks koji nosi šokantne preokrete, jedan za drugim. Bolno, predivno i morbidno fascinantno.

A Clash of Kings,George R.R. Martin

K. S. Luis Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Izdavač: Laguna, Beograd Format: 13x20 cm Broj strana: 184 Pismo: Latinica Povez: Mek Godina izdanja: 2006. Prevodilac: Zoran Jakšić „Pazite dobro!“, povika Edmund. „Uhvatite se za ruke i držite se zajedno. Ovo je čarolija – prepoznajem taj osećaj!“ Piter, Suzan, Edmund i Lusi sede na železničkoj stanici kada osete da čarolija opet počinje. Najednom bivaju ponovo povučeni prema zemlji Narniji. Ali mnogo toga se izmenilo otkako su poslednji put bili tu i sada je novom prestolonasledniku, princu Kaspijanu, očajnički potrebna njihova pomoć. Narnija je u opasnosti i same čarolije neće biti dovoljne da poraze Kaspijanovog strica, zlog kralja Miraza. Ovo je četvrta pustolovina uzbudljivih Letopisa Narnije. K. S. Luis Klajv Stepls Luis rođen je u Belfastu 1898. od oca Alberta Džejmsa Luisa i Flore Avguste Hamilton Luis. Njegov brat Voren Hamilton Luis rođen je 16. juna 1895. godine. Njegova majka je umrla od raka 23. avgusta na sam rođendan njegovog oca. Iste godine otac je njega i brata poslao u školu za dečake Vinjard u Engleskoj. Zbog problema sa disanjem Klaj je morao 1910. godine da napusti Kembel koledž u Belfastu. Zbog lošeg zdravstvenog stanja dobio je tutora koji ga je u kućnim uslovima podučavao latinski, grčki, italijanski i nemački jezik. Godine 1916. je dobio stipendiju za Oksford. Godinu dana kasnije se priključio savezničkim trupama u borbi protiv nemačke za vreme I svetskog rata. Devetnaesti rođendan je sačekao na frontu u Francuskoj. Ranjen je 1918. i posle nekoliko meseci otpušten iz vojske. Iako je 1929. godine izjavio da je ateista posle razgovora sa Tolkinom 1931. zaključio je da je, ipak, vernik. Godine 1957. se oženio na tajnom opštinskom venčanju sa Džoj Dejvidmen Grešam kako bi ona dobila, kao strana državljanka dozvolu za ostanak u Velikoj Britaniji. Budući da je ubrzo nakon toga Džoj dijagnosticiran rak kostiju obavili su i crkveno venčanje u bolnici u kojoj je ležala na samrtnoj postelji. Međutim, dolazi do iznenadnog zdravstvenog poboljšanja i Džoj izlazi iz bolnice. Pod uticajem Luisa i njegovih knjiga Džoj je 1948. godine iz judaizma prešla u hrišćanstvo i zatražila zvaničan razvod od prvog muža koji su je napustio. Luis je preminuo u 5.30 popodne, u petak, 22. novembra nedelju dana pre svog 65. rođendana od komplikacija na srcu i otkazivanja rada bubrega. Istog dana je preminuo i američki predsednik Džon F. Kenedi. Sahranjen je u dvorištu crkve Holy Trinity u Hedingtonu, Oksford. K.S. Luisa su još kao dete opčinjavale bajke, mitovi i drevne legende koje mu je pripovedala dadilja Irkinja. Slika fauna koji nosi pakete i kišobran po šumi pod snegom došla mu je kada je imao šesnaest godina. Međutim, tek mnogo godina kasnije, kada je već bio profesor na univerzitetu u Kembridžu, faunu su se pridružili zla kraljica i veličanstveni lav. Njihova priča postala je Lav, veštica i orman, jedna od najomiljenijih knjiga svih vremena. Sledilo je šest sledećih letopisa Narnije, a završni naslov, Poslednja bitka, štampan 1956, dobio je najveće priznanje za dostignuće u dečijoj književnosti – prestižnu Karnegijevu nagradu. MG52 (N)

Izdavač: Gramatik, Beograd Biblioteka Aleksandrija Prevod: Nikola Kršić Povez: tvrd sa omotom Broj strana: 219 Kratka posveta, omotnica sa obrisima presavijanja, sama knjiga odlično očuvana. U sedam kratkih priča Milan Kundera uklanja iz ljubavi i seksa ozbiljnost, u koju su obično prerušeni. Situacije se razvijaju iz nesporazuma ili iz umeća obmane i pretvaranja, na kojima se zasniva erotska igra. Ali obmana, koja počinje kao šala, kasnije otkriva da samoobmana upravlja svakim aspektom života. Tako se u igri auto-stopa dvoje ljubavnika pretvaraju da se ne poznaju i postepeno shvataju da su zaista jedno drugom stranci. Tako jedan učitelj u češkom gradiću glumi pobožnost da bi zaveo pobožnu devojku, a zatim je odbaci i čezne za Bogom. A u jednoj priči veoma vešt obmanjivač neprestano se šali s ljudima, ali oni su toliko lakoverni da gubi kontrolu nad situacijom. Kunderine ljubavne priče nisu samo zabavne, one istovremeno otkrivaju često brutalne i poražavajuće istine ljubavnog iskustva. (K-154)

ALKARSKI DAN Radomir Smiljanić nolit 1964 mek povez, strana 227 stanje vrlo dobro, bez nedostataka

60155) OSMATRAČ MRTVIH Mač senki knjiga četvrta , Dž. V. Džouns , Alnari Beograd 2012 , epska fantastika ; Četvrti deo veličanstvene epske sage Mač senki, Osmatrač Mrtvih oživljava veličanstveni svet u kojem otpočinje poslednja bitka beskompromisne borbe za opstanak... U ogoljenim, pustim severnim predelima, Raif Sevrans, Osmatrač Mrtvih, prošao je kroz mnoge nedaće kako bi se izborio za čuveni mač poznat kao Gubitnik. Ali žrtva koju zahteva posedovanje legendarnog mača prevelika je i Raif nije siguran da li zaista želi da je podnese. Eš Mart, Kći Sula, i dalje pokušava da prihvati svoje nasleđe i činjenicu da je Osmatrač, naoružan Gubitnikom, onaj koji će spasti Sule – ili ih okončati. Rajna Blekhejl, udovica u bijenog vladara i žena njegovog nemilosrdnog naslednika, doživela je da vidi klan osramoćenim i morala je sama da ogrne odoru poglavice. Neprijatelj vreba van njenih vratanica – ali i unutar njih. A u mutnim močvarama Mirne vode, dvoje dece saznaće tajne klana Mart. Tajne toliko stare da mogu da unište sve... Odbačeni ratnik, neželjena žena kojoj je uskraćena moć, udovica ubijenog poglavice željna osvete: to su junaci koji će se uzdići da zahtevaju ono što im je oteto – junaci koji će potpuno izmeniti postojeći svet. mek povez , format 14,5 x 20,5 cm , latinica, 359 strana

Mek povez. Izdanje Nova, Beograd, 1994. godine. Izuzetno dobro očuvana knjiga, rekao bih nečitana, 279. strana. goran kol, kruševac, 2024.

Autor - osoba Matavulj, Simo, 1852-1908 = Matavulj, Simo, 1852-1908 Naslov Beogradske priče / Simo Matavulj ; [izbor Vidosav Stevanović] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1977 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Rad, 1977 Fizički opis 201 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Stevanović, Vidosav, 1942- = Stevanović, Vidosav, 1942- Zbirka Reč i misao. ǂkolo ǂ13 ; 301 Predmetne odrednice Matavulj, Simo, 1852-1908 -- `Bakonja fra Brne` Simo Matavulj (Šibenik, 12. septembar 1852 – Beograd, 20. februar 1908) bio je srpski pisac iz Dalmacije i prvi predsednik Udruženja književnika Srbije. Matavulj pripada epohi realizma a njegova najpoznatija dela su roman Bakonja fra Brne i pripovetka Pilipenda. Najvažnija dela Romani: Bakonja fra Brne (1892), Uskok (1893); Zbirke pripovedaka: Sa Jadrana (1891), Primorska obličja(1893), S mora i planine(1901), Nemirne duše(1908), Iz primorskog života(1890), Iz Crne Gore i Primorja(1880,1889); Od pojedinačnih pripovedaka izdvajaju se: Povareta, Pilipenda, Pošljednji vitezovi i Oškotac i Bila, Sveta osveta, Novo oružje; Biografija Simo Matavulj je rođen u Šibeniku 12. septembra (31. avgusta po julijanskom kalendaru) 1852. godine. Bio je jedan od petoro dece šibenskog trgovca Stevana Matavulja i Simeune Matavulj (rođene Triva). U Šibeniku je završio osnovnu školu na italijanskom i srpskom jeziku, kao i nižu gimnaziju. Zatim odlazi u manastir Krupu kod svoga strica, igumana Serafima, ali, izgubivši volju za manastirskim životom, odlazi u zadarsku učiteljsku školu, koju završava 1871. godine. Do prelaza u Crnu Goru, 1881, on je učitelj u raznim dalmatinskim selima i nastavnik Srpske pomorske zakladne škole u Srbini kod Herceg Novog. U Crnoj Gori je bio nastavnik gimnazije, nadzornik škola, urednik službenih novina i nastavnik kneževe dece. Putovao je u Milano i Pariz kao vođa jedne grupe crnogorskih mladića koji su odlazili na školovanje. Tom prilikom je u Parizu ostao nekoliko meseci. U Srbiju prelazi 1887. godine (najpre u Zaječar, a potom u Beograd), gde radi kao nastavnik gimnazije i činovnik presbiroa. U Crnu Goru odlazi još jedanput da bi bio učitelj kneževima Danilu i Mirku, ali se ubrzo vraća u Srbiju. Bio je oženjen Milicom nastavnicom beogradske Više ženske škole. Supruga je umrla marta 1893. godine, u prvoj godini njihovog, kako se govorilo „srećnog braka“. Umro je neutešni Simo u Beogradu 20. februara (8. februara po julijanskom kalendaru) 1908. godine. Bio je redovni član Srpske kraljevske akademije od 30. januara 1904. Književni rad Matavulj se u književnosti prvi put javlja na Cetinju u službenim crnogorskim novinama sa jednom istorijskom pričom, koju je napisao povodom veridbe kneza Petra Karađorđevića sa kneginjom Zorkom, a na podsticaj i prema kazivanju samoga kneza Nikole. Zatim je prešao na originalno stvaranje i do smrti radio vrlo živo na pripoveci i romanu. Napisao je oko sedamdeset pripovedaka i novela, mahom objavljenih u zasebnim zbirkama, kao: „Iz Crne Gore i Primorja“, „Iz primorskog života“, „Iz beogradskog života“, „Iz raznijeh krajeva“, „S mora i s planine“, „Sa Jadrana“, „Primorska obličja“, „Beogradske priče“, „Život i nemirne duše“, pored još nekoliko pripovedaka objavljenih u posebnim izdanjima. Napisao je i dva romana: „Uskok“ i „Bakonja fra Brne“. Pored toga, Matavulj je ostavio i nekoliko svezaka putopisa, uspomena i književnih članaka razne sadržine („Boka i Bokelji“, „Deset godina u Mavritaniji“ itd.). Najznačajnije mu je delo iz te oblasti „Bilješke jednog pisca“, vrsta autobiografije, pisana živim, plastičnim stilom i pronicljivim posmatračkim darom. Matavulj je još napisao i dve drame: „Zavjet“ i „Na slavi“, prva sa predmetom iz dubrovačkog, a druga iz beogradskog života. On je i prevodio sa stranih jezika, najviše sa francuskog: „Na vodi“ od Mopasana, „San“ od Zole, „Pučanin kao vlastelin“ i „Mizantrop“ od Molijera, „Zimske priče“ od Vogiea. Po prirodi trezven i oprezan duh, Matavulj je počeo da piše tek u zrelijim godinama. On je postupno ali energično izgrađivao svoj talenat, trudeći se da nedostatke svoga uskog školovanja nadoknadi ličnim usavršavanjem. On čita ne samo francuske i italijanske književnike već i naučnike i mislioce. Pored velikog književnog obrazovanja, kojim je nadmašio sve ranije pripovedače, on stiče i široko poznavanje istorije i filozofije. Ukoliko se više širio vidik njegova saznanja i njegovo životno iskustvo, utoliko je puštao maha svome talentu. U svoje vreme, Matavulj je bio jedan od najobrazovanijih i „najevropskijih“ srpskih pisaca. Do Matavulja, naši pisci se razvijaju poglavito pod uticajem ruske, nemačke i mađarske književnosti; od njega počinje i sasvim prevlađuje romanski uticaj, naročito francuski. Matavulj je najviše čitao i prevodio francuske realiste i naturaliste; na njihovim delima je razvio ukus i učio veštinu pisanja. Naročito je voleo i čitao Zolu i Gija de Mopasana, i po njihovim uzorima počeo i sam pisati. On je od francuskih naturalista naučio da oštro, objektivno i savesno posmatra život i potom unosi u delo, U svojim „Bilješkama“ on to izrično veli i objašnjava kako on shvata francuski književni realizam, koji se ne sastoji u grubom kopiranju života, već je piscu dozvoljeno da preinači detalje i skladno poveže prema višem umetničkom cilju u granicama stvarnosti. Do njega, naši se pisci nikada nisu sasvim otrgli od romantičarskih sklonosti; tek je Matavulj potpun i čist realista. On je u pripoveci dosledno sproveo ideje evropskog književnog realizma, trudeći se da hladno i objektivno opisuje život, bez uzbuđenja i tendencija, uvek na osnovi obrazaca iz stvarnog života. Tako je Matavulj stvorio najbogatiju i najraznovrsniju galeriju nacionalnih tipova, oštro i tačno izvajanih prema životu. Dok su ostali srpski pripovedači prikazivali život samo u uskom vidiku svoga kraja, Matavulj opisuje razne srpske krajeve i ljude iz raznih društvenih slojeva. On opisuje Dalmaciju kao i Crnu Goru i Beograd, seljake i mornare kao i građane i intelektualce. Najbolja su mu dela „Uskok“ i „Bakonja fra Brne“. U prvom slika patrijarhalni moral i viteštvo gorštaka iz crnogorskog krša, a u drugom primorske seljake i franjevce jednog katoličkog manastira iz Primorja, na osnovi ličnih utisaka i uspomena iz svoga đakovanja u manastiru. „Bakonja fra Brne“ je pisan vedrim i dobrodušnim humorom, sa diskretnom podrugljivošću prema svetim ljudima, no bez sarkazma i tendencija, slično postupku Anatola Fransa, čija je dela cenio i koga je i lično poznavao. To je njegovo najbolje delo, prepuno humora, živopisnosti i pronicljive psihologije. To je, ujedno, i jedan od najboljih romana srpske književnosti. Najpoznatija njegova pripovetka je „Pilipenda“, koja opisuje unijaćenje Srba iz Petrovog polja u Dalmaciji. Matavulj se odlikuje oštrim i trezvenim posmatranjem života, sposobnošću da zapazi i odabere karakteristike lica i situacija, da to kaže zanimljivo, neusiljeno i jednostavno. On ne izmišlja ni fabulu ni epizode, niti ih razvija prema sopstvenim afektima i raspoloženjima. Lica i događaje traži u životu, upravo u spoljnom životu, u onome što je dostupno čulnim opažanjima, i događaje razvija u granicama životnih mogućnosti. On je od francuskih naturalista primio ono što se moglo tehnički savladati i primiti razumom, ali kod njega nema ni Zoline tragike ni Mopasanova artizma. Zbog toga u njegovim novelama nema poezije i dubljeg i složenijeg unutrašnjeg života, nema pravog umetničkog sklada u celinama. Njegovim delima oskudeva mašta i lirizam. Te svoje nedostatke, koji su mu smetali da postane pisac šire publike, nadoknadio je svojim velikim književnim obrazovanjem, koje ga je učinilo popularnim kod književno obrazovane publike. Djela Noć uoči Ivanje, Zadar, 1873. Naši prosjaci, Zadar, 1881. Iz Crne Gore i Primorja I, Novi Sad, 1888. Iz Crne Gore i Primorja II, Cetinje, 1889. Novo oružje, Beograd, 1890. Iz primorskog života, Zagreb, 1890. Sa Jadrana, Beograd, 1891. Iz beogradskog života, Beograd, 1891. Bakonja fra-Brne, Beograd, 1892. Uskok, Beograd, 1893. Iz raznijeh krajeva, Mostar, 1893. Boka i Bokelji, Novi Sad, 1893. Primorska obličja, Novi Sad, 1899. Deset godina u Mavritaniji, Beograd, 1899. Tri pripovetke, Mostar, 1899. Na pragu drugog života, Sremski Karlovci, 1899. S mora i planine, Novi Sad, 1901. Beogradske priče, Beograde, 1902. Pošljednji vitezovi i Svrzimantija, Mostar, 1903. Život, Beograd 1904. Na slavi, Beograd, 1904. Zavjet / Zavet Beograd, 1904. Car Duklijan, Mostar, 1906. Nemirne duše, Beograd, 1908. Bilješke jednoga pisca, Beograd, 1923. Golub Dobrašinović MG135 (N)

Autor - osoba Bucati, Dino, 1906-1972 = Buzzati, Dino, 1906-1972 Naslov Prodavnica tajni / Dino Bucati ; [prevod sa italijanskog Cvjeta Jakšić] Vrsta građe kratka proza Jezik srpski Godina 1994 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Sfairos, 1994 (Beograd : ČIP Štampa) Fizički opis 128 str. ; 21 cm. Drugi autori - osoba Jakšić, Cvijeta, 1947- = Jakšić, Cvijeta, 1947- Zbirka Pripovedna sfera ; 9 Napomene Prevod dela: La boutique del mistero / Dino Buzzati Tiraž 2000 Magija svakidašnjice / Cvijeta Jakšić: str. 123-128. Posveta na predlistu, inače dobro očuvano. Uplašeni stanari zgrade provode besane noći zbog kapljice vode koja se penje uz stepenice umesto da se sliva, jedna majka umalo što nije izazvala svetski rat zbog šarenog jajeta, vanzemaljci se spuštaju na krov crkve da bi im sveštenik protumačio značenje krsta, a meštani jednog sela užasavaju se pitomog psa lutalice… Prodavnicu tajni Bucati je priredio dve godine pre smrti, u nadi da će upoznati ljude s najboljim što je napisao. U ovim pripovetkama nekad vizionarskim, nekad grotesknim, lirskim i realističnim ili bajkolikim, gde se fantastično i začudno smenjuju sa humorom i ironijom, Bucati ukazuje na ono bizarno koje se krije iza banalnog, na tajne koje okružuju savremenog čoveka – osvetljavajući tako košmarnu stranu naše svakidašnjice. „Dino Bucati je čuvar naših kolektivnih košmara, koji stoji na pragu dnevne sobe i egzistencijalnog pakla.“ Đampa Lahiri Dino Bucati (ital. Dino Buzzati; Beluno, 14. oktobar 1906 – Milano, 28. januar 1972) je italijanski pripovedač, novinar i romanopisac. Njegov najpoznatiji roman je Tatarska pustinja koji mu je i doneo svetsku slavu, a poznat je i po kratkim pričama. Bucati je drugo dete u familiji Bucati koja je imala četvoro dece. Majka je bila veterinar, a otac se bavio međunarodnim pravom i predavao je na Univerzitetu u Paviji. Sa 14 godina je pokazivao sklonosti ka planinarenju, crtanju i pisanju. Kada je završio srednju školu, želeo je da upiše studije književnosti. Ipak, zbog porodične tradicije je upisao i završio pravne nauke, ali nije nikad radio kao pravnik. Pored toga što je bio prozni pisac i novinar, on je bio pesnik, dramaturg, autor libreta za opere i izuzetan slikar. Od 1928. godine radio je kao novinar u listu Korijere dela sera (ital. Corriere della Sera) koji nije napustio do kraja svog života. Bio je specijalni izveštač i ratni dopisnik za vreme Drugog svetskog rata. Po prirodi je bio zatvoren i rezervisan. Zazirao je od bučnog društva, bio je povučen i usamljeničke prirode. Vreme je često provodio u porodičnom letnjikovcu u Belunu, brdovitom mestu u podnožju Julijskih Alpi. Za Bucatija, planine, pustinja, grad, nikada nisu realni nego simbolična, alegorijska mesta do kojih vodi mnogo puteva, povezuju ih razni pravci. Dino Bucati nije prestao da se potpisuje kao novinar ni posle dobijanja uglednih književnih nagrada. On je uvek osećao potrebu da se bavi novinarstvom iako je bio naklonjen književnosti. Zato i njegove reportaže, članke, putopise, dopise doživljavamo kao literarne tvorevine, a ne novinarske. Dino Bucati je umro od kancera 28. januara 1972. godine. Književni rad Za Bucatija se govori da je pisac apsurda. Bucatijeva dela su bogata imaginacijom. Mašta mu je uvek u pokretu i željna da smisli novu situaciju. Takođe, mašta njegovih likova vodi od konkretnog do apstraktnog, od realnog do nadrealnog, do projektovanog. Zato je on i majstor pisanja kratkih priča. Bucati je imao sklonost ka fantastici. Bucatijev jezik su često kritikovali kao nemaran i da ograničava njegovu prozu. On jasno uokvirava različite situacije, originalan je, ali se ne nameće svojom originalnošću. Scene su mu metaforičke, sa bogatim poređenjima i slikama, neki put potencirajući tajanstvenost.[2] Bucati svaki najobičniji prizor stvarnosti dograđuje širom perspektivom. On stvara posebnu atmosferu magičnim prisustvom stvari, začaranim prizorima, nemirom i strepnjom. Glavna lica Bucatijevih priča i romana imaju opsesivne misli o realnosti, pune su nepredvidljivih mogućnosti. Prelaz sa racionalnog na fantastiku, pri čemu se zamišljeno uključuje u realnost, osnovna je ideja celokupnog Bucatijevog stvaralaštva. Bibliografija Napisao je kratki roman Gorštak Barnabo 1933. kao svoje prvo književno delo. Roman je napisao u dvadeset sedmoj godini sa namero m da ga ne objavljuje. Napisao ga je za sebe da bi shvatio koliko je težak zadatak pisanja jednog uobličenog dela. Tatarska pustinja se smatra njegovim najznačajnijim delom, a za mnogobrojne kratke priče je dobio više prestižnih nagrada. Romani Gorštak Barnabo, 1933. Tajna stare šume, 1935. Tatarska pustinja, 1940. Veliki portret, 1963. Jedna ljubav, 1963. Zbirke pripovedaka Tačno u tom trenutku, 1943. Pad Baliverne, 1957. Šezdeset priča, 1958. Prodavnica tajni, Nagrade Italijanska književna nagrada (Premio Gargano) 1951. za zbirku Tačno u tom trenutku ital. Premio Napoli 1957. za zbirku Pad Baliverne Italijanska književna nagrada Strega (ital. Premio Strega), 1958. za zbirku Šezdeset priča MG80

Najlepše priče Radoslava Bratića PROSVETA Beograd 2003. Broširani povez sa klapnama, format: 13x20 cm, 246 strana, cirilica. Korice kao na slkama. Unutra odlicna. Nema tragova pisanja. Kompaktna. 120124 ktj-56

CRVEN BAN Vuk Stef. Karadžić 1980 prosveta na više mesta ispisan potpis

Crvene cipelice - Milan Gojkov 137 str. Iz 1987. god. Odlično očuvana knjiga. Sadržaj je na dodatnim slikama. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! Ako Vas nešto zanima, blagoizvolite poslati poruku. POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ------------------------------ 25022021