Opis proizvoda Svetski bestseler, Velika knjiga vozila, sada i na srpskom jeziku! Uz pomoć ove jedinstvene, interaktivne knjige sa mnoštvom delova koji se pomeraju, mališani će naučiti sve o prevoznim sredstvima - komercijalnim, spasilačkim, pa čak i svemirskim vozilima koja se mogu videti širom sveta. Osmišljena je tako da kroz igru i animaciju delova same knjige dočara složene mehanizme i naučne osnove na kojima počivaju vozila koja se mogu videti svuda oko nas. • Više od 60 pokretnih delova koji se rotiraju, preklapaju, podižu i spuštaju... • Više od 100 vozila – od kombajna do čistača ulica, od ambulantnih kola do trajekta, od rikši do raketa...

Opis proizvoda Donosimo vam edukativni model pomoću kojeg ćete kroz igru savladati Sunčev sistem. U knjizi od 64 strane saznaćete kako je nastalo Sunce i njegove planete, ali i druge zanimljivosti iz svemira! Uz knjigu dolazi i 5 čvrstih kartona sa delićima za istiskanje, kao i jednostavno uputstvo za sastavljanje 3D modela Sunčevog sistema. Učenje kroz igru i vizuelizaciju biće još zabavnije! Zahvaljujući ovoj knjizi, otkrićete kako su nastali Sunce i planete Sunčevog sistema, saznaćete neverovatne podatke o kometama, raketama, astronautima i još mnogo više! Uz knjigu dolazi i 27 čvrstih kartonskih delova, pomoću kojih ćete napraviti svoj 3D model Sunčevog sistema.

Opis proizvoda Knjiga LEGO® IGRE prepuna je inspirativnih modela i ideja ljubitelja LEGO kockica. Slažite sve - od začaranih šuma do pomahnitalih robota. Pronađite savete i trikove za uspešnije tehnike slaganja. Uštedite vreme praveći modele po savetima iz okvira Brzo slaganje. Takmičite se s prijateljima u igrama iz odeljka Izazov®. Smislite nove ideje za igranje čitajući delove knjiga sa pričama. Otvorite nove puteve za vašu maštu.

Opis proizvoda Knjiga na 64 strane sa svim podacima o životinjama sveta + Karta sveta na velikoj magnetnog tabli + 119 magneta Upoznaj životinje sveta je edukativna knjiga za decu uz pomoć koje će naučiti sve o životinjama sveta, gde žive, čime se hrane, koja je najbrža ptica na svetu, koja je najsnažnija životinja, a koja najteža i još mnogo toga! Postavi 119 magneta koji predstavljaju ŽIVOTINJE SVETA na MAGNETNU TABLU, pa pomoću BOJA KONTINENATA pronađi njihovo pravo mesto. Srećan put! Vidi još informacija

Opis proizvoda Odakle dolazi naša odeća? Koja je veza između gorila i mobilnih telefona? Da li čokolada raste na drvetu? Knjiga Kako pravimo stvari priča priču o istoriji nastanka i procesu proizvodnje stvari koje svakodnevno koristimo dok istovremeno istražuje načine na koji eksploatišemo prirodne resurse Zemlje. Uz mnoštvo 3D animacija, dodataka za podizanje i izvlačenje, kao i minijaturnih knjižica, ovo je, po ocenama svetske kritike, jedna od najboljih obrazovnih interaktivnih knjiga za decu uzrasta od 7 do 12 godina. Knjigu je na originalan i veoma bogat način ilustrovala Beverli Jang, dok kreativni tim izdavačke kuće Templar Publishing stoji iza savršeno izvedenih 3D animacija, poput onih koje ilustruju razvoj industrije, ili proces pravljenja čokolade. Knjiga Kako pravimo stvari je u 2013. godini proglašena najboljom obrazovnom ilustrovanom dečjom knjigom u Velikoj Britaniji. Prevedena je na 9 jezika. Štampana je biljnim bojama i lakom na bazi vode. Za one koji žele da znaju više, ova knjiga koju prati internet portal http://www.made2bmadeagain.org/ predstavlja idealan dodatak školskom gradivu.

Opis proizvoda Kako je nastao život? Zašto su nestali dinosaurusi? Da li se zemlja pomera ispod naših stopala? Zašto pada kiša? Koliki je ugljenični otisak hamburgera? Odgovarajući na mnoga pitanja, ova interaktivna i motivišuća knjiga upoznaje najmlađe čitaoce sa planetom Zemljom - od Velikog praska, nastanka života i dinosaurusa do klimatskih i ekoloških promena sa kojim se danas suočava. Svojim sadržajem i pristupom, autorka Kristijana Dorion ne samo da daje objašnjenja na pitak i uzrastu prilagođen način, već podstiče decu da odgovorno razmišljaju o ljudskom uticaju na našu planetu. Knjigu je na originalan i veoma bogat način ilustrovala Beverli Jang, dok kreativni tim izdavačke kuće Templar Publishing stoji iza savršeno izvedenih 3D animacija ključnih procesa i pojava poput kruženja vode u prirodi, uragana, lanca ishrane, ili nastanka zemljotresa usled različitih tipova pomeranja tektonskih ploča. Uz 3D animacije, knjiga obiluje i dodacima za izvlačenje i podizanje koji doprinose boljem razumevanju prikazanih prirodnih pojava. Knjiga Kako svet funkcioniše (Praktični vodič za upoznavanje sa našom čudesnom planetom) dobitnik je nagrade Kraljevskog društva Velike Britanije za najbolju edukativnu dečju knjigu u 2011. godini. Nominovana je za druge brojne nagrade. Prevedena je na 15 jezika.

Opis proizvoda Ovo je knjiga o malim stvarima koje donose veliku radost. Za svaki dan u godini izabrana je jedna aktivnost, obična, svima dostupna, i pokazano je kako bavljenje njome može učiniti život lepim i radosnim. Upoznajući nas sa zanimljivostima iz svih krajeva sveta, tekstovi u knjizi nas podsećaju na mnogo toga običnog i svakodnevnog što nam može popraviti raspoloženje i doneti radost! Vidi još informacija

Opis proizvoda Ukoliko te interesuje čudesni svet grčke mitologije, koji nastanjuju bogovi, heroji i raznovrsna izuzetna stvorenja, edukativna knjiga Grčki mitovi zadovoljiće tvoju radoznalost. Predivnim ilustracijama koje vizuelno upotpunjuju tekst i humorom koji je poseban kvalitet svake priče, junaci iz grčke mitologije su približeni mladim čitaocima, a dobro poznate priče obučene su u novo ruho. Knjigu u ruke i zabavi se dok učiš zanimljive informacije o drevnim vremenima.

Opis proizvoda Junaci su svuda oko nas (Supermen, Zoro, Tarzan, Hari Poter, Odisej, Bilbo...). Na našim ekranima, u dečjim sobama ili na majicama tinejdžera. Ali imamo li na umu da književnost i film ne bi postojali da nema njih? Njihovi životi hrane se univerzalnim temama koje su gorivo za najbolje priče. Imamo ista osećanja kao oni, ali su oni jači od nas. Savlađujući prepreke, oni ostvaruju našu težnju da budemo nešto više od ljudskih bića. Pođimo za njima i otkrijmo ponovo kulturni i istorijski kontekst u kom su rođeni da bismo lakše shvatili šta oličavaju i zašto su besmrtni.

Opis proizvoda Ne valja obećavati previše. Čiča Petsonu se ta rečenica sve više vrzmala po glavi otkad je mačku Findusu obećao da će Deda Mraz doći za Božić. „Ali Deda Mraz ne postoji“, razmišljao je čiča. I tako je odlučio da u tajnosti napravi mehaničkog Deda Mraza, koji će moći da govori i da se pomera. Ubrzo je shvatio da je sebi zadao gotovo nemoguć zadatak… Findus je na kraju ipak dobio svog Deda Mraza, baš onakvog kakvog je želeo. Ni sam Petson nije shvatao kako njegova mašina tako dobro radi. Prosto da se čovek zapita šta se to zaista dogodilo…

Opis proizvoda Među autorima adaptacija nalaze se David Albahari i Dragan Velikić, istaknuti pisci i dobitnici Ninove nagrade, Oto Oltvanji i Darko Tuševljaković, talentovani autori mlađe generacije, i Aleksandra Glovacki, dramska spisateljica i autorka niza uspelih pozorišnih adaptacija naših i stranih bajki i knjiga. Ekipu ilustratora sačinjavaju: Petar Meseldžija – jedan od najpoznatijih svetskih ilustratora, dobitnik mnogih priznanja, među kojima se posebno ističe zlatna medalja „Spektruma 16”, najvećeg svetskog priznanja u oblasti ilustracije fantastike; Dragan Bibin – prošlogodišnji laureat „Zlatnog pera Beograda”, najvećeg domaćeg priznanja za ilustraciju, i nagrade Politikinog zabavnika; Aleksa Gajić – jedan od naših najistaknutijih ilustratora i strip crtača, autor animiranog filma Edit i ja; Željko Pahek – istaknuti ilustrator i jedan od najznačajnijih autora zlatne generacije stripa iz osamdesetih; Siniša Banović, Vladimir Matić Kuriljov, Vanja Todorić, Duško Bjeljac, Goran Josić i Vladislav Pantić – autori mlađe i srednje generacije, čiji su radovi uvrštavani u najbolje antologije ilustracije na svetu, kao što su Spectrum, Expos, 2Dartist magazine, ImagineFx i sl. U poslednjih dvadeset godina nijednom nije okupljena ovako kvalitetna ekipa ilustratora na jednom domaćem izdavačkom projektu. Zbog tematike kojom se bavi, očekujemo da će ovo izdanje, a naročito njegova vizuelna dimenzija, biti veoma interesantno javnosti. Knjiga će izaći krajem septembra, a njeno objavljivanje pratiće izložba ilustracija.

Opis proizvoda Čuvene Zmajeve pesme uz koje su odrasle generacije i generacije dece i bogato ilustrovana poklon knjiga sa poznatim Dositejevim basnama.

Opis proizvoda Knjiga se sastoji od 6 ilustrovanih, interaktivnih stranica za čitanje i pevanje. Sadrži zvučne efekte, fraze i svetleće dugmiće. Klasična, najprodavanija knjiga sa rimskim ramovima sa 6 popularnih tema, uključujući Hei Diddle Diddle, Humpti Dumpti i London Bridge. Na 6 strana prikazuju se lepo ilustrovane popularne rime za čitanje i pevanje. Zabavni zvučni efekti, fraze i tasteri sa svetlećim efektima podstiču bebu na interakciju. Razvija rane jezičke veštine, spretnost ruku i promoviše koncepte ranog čitanja. Stranice su dizajnirane tako da budu izdržljive i da se lako čiste, tako da se beba može ponovo i iznova igrati sa knjigom.

Opis proizvoda Knjiga-igračka koja sadrži pet drvenih figura životinja koje deca treba da postave u predefinisane šablone u knjizi. Uz pomoć ove knjige vaše dete će unaprediti: jezičke, vizuelne i motoričke sposobnost, i to kroz: dijalog, čitanje i igru.

Opis proizvoda Knjiga-igračka koja sadrži pet drvenih figura životinja koje deca treba da postave u predefinisane šablone u knjizi. Uz pomoć ove knjige vaše dete će unaprediti: jezičke, vizuelne i motoričke sposobnost, i to kroz: dijalog, čitanje i igru.

Opis proizvoda Sjajno se provedi sa ponijima i njihovim novim drugarima! Saznaj šta su bakice radile u Las Pegazu, zašto je Pinki Paj izgubila boju i zašto su se Big Mek i Šugar Bel posvađali. U ovoj knjizi doživećeš neverovatne dogodovštine i pročitaćeš pet divnih priča o prijateljstvu, podršci i zajedničkom radu.

knniga 8 i 10 oštećene, cele ostale 7, 9, 11, 12, odlično očuvane ostava

Beograd,1966- tvrd povez u odličnm stanju - kao nove 1 Jovica Budalica / H. K. Andersen ; [sa danskog prevela Vera Jugović ; ilustrirao Gustav Hjortlund] Malkice rikna u donjem delu losija, sve ostalo uredno! 2 Što stari uradi, uvijek je dobro / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund ; sa danskog prevela Vera Jugović] 3 Svinjar / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Andersen, Hans Christian 4 Slavuj, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 5 Palčica / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Beograd : Vuk Karadžić, 1966 6 Ružno pače, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 7 Princeza na zrnu graška, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 8 Carevo novo odelo, / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 9 Veliki i mali Nikola/ H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] 10 Ognjilo / H. C. Andersen ; [ilustrirao Gustav Hjortlund] ; [sa danskog prevela Vera Jugović] Hans Kristijan Andersen (dan. Hans Christian Andersen; Odense, 2. april 1805. — Kopenhagen, 4. avgust 1875) bio je danski književnik, poznat kao pisac bajki. Paul Hazara ga je nazvao kraljem dečjih pisaca sledećim rečima: „Andersen je kralj jer niko poput njega nije znao prodreti u dušu bića i stvari.“ Andersenove bajke, od kojih je bar 3381 radova[1] prevedeno na više od 125 jezika,[2] su postale kulturno utkane u zapadnjačku kolektivnu svest, lako dostupne deci, ali predstavljanje lekcija vrline i otpornosti u suočavanju sa nesrećama za zrele čitaoce.[3] Neke od najpoznatijih bajki su Carevo novo odelo, Mala sirena, Slavuj, Snežna kraljica, Ružno pače, Palčica, i mnog druge. Njegove priče su inspirisale balete, pozorišne komade, animirane filmove, kao i akcione filmove.[4] Jedanan od Kopenhagenskih najširih i najprometnijih bulevara je nazvan „H. K. Andersenov bulevar”.[5] On je proširio tematiku bajke, razvijao narodne motive („Divlji labudi”), ali i stvarao originalne priče. Njegove priče su blistave, razumljive, bude maštu i lako mogu zaneti dete, jer je on sam umeo da mašta, uviđa razna čudesa i razmišlja kao deca. „Čitav je svet pun čudesa, ali mi smo na njih tako navikli da ih nazivamo svakodnevnim stvarima.` — izjavio je Andersen. Kvalitet njegovih bajki je, između ostalog, u tome što je uklopio poeziju u priču, unosio je nove motive, pisao bogatim, lakim i lepršavim jezikom, s puno humora ispod kojeg se često mogu naći ozbiljni, tužni, ironični motivi iz kojih deca mogu učiti — „Olovni vojnik“, ... Rođen je 2. aprila 1805. godine u mestu Odense na ostrvu Funen u Danskoj. Otac mu je bio obućar, sanjalica koji je više voleo umetnost nego zanat, a majka — nepismena pralja. On je bio jedino dete. Andersenov otac, kao i Hans, smatrao je sebe rođakom plemstva (njegova baka po očevoj strani je rekla njegovom ocu da je njihova familija pripadala višoj društvenoj klasi,[6] ali istraživanja nisu potrvrdila tu tvrdnju).[6][7] Jedna istrajna spekulacija sugeriše da je Andersen bio nelegalni sin kralja Kristijana VIII, ali je ta ideja osporavana.[6] Školovao se neredovno. Sa četrnaest godina otišao je u Kopenhagen bez prebijene pare, u potrazi za poslom kao glumac. Tamo se nije proslavio, jer je bio loš glumac, plesač i pevač. Međutim, iako je bio čudan po izgledu i ponašanju, posedovao je jedinstveni šarm, pa je pridobio simpatije mnogih bogatih porodica, pre svih porodice Kolin, naročito Jonasa Kolina, jednog od direktora Kraljevskog pozorišta u Kopenhagenu, koji je bio njegov mecena i mnogo mu pomogao.[8] Godine 1828. Andersen je završio gimnaziju[9] i upisao se na univerzitet. Njegovo prvo delo „Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“, objavljeno 1829, slabo je prihvaćeno, ali mu je omogućilo put u Nemačku i Italiju, koji je imao veliki značaj za njegov dalji rad. Prilikom posete Velikoj Britaniji bio je gost Čarlsa Dikensa kom se on nije dopao jer je bio feminiziran, sitničav, samoljubiv i hipohondrik. Zatim je počeo da piše romane, putopise, drame, autobiografije i poeziju. Njegov sledeći roman „Improvizator“ je veoma dobro prihvaćen. Slede romani „O. T.“ i „Samo guslar“ koji su bili slabi. Od 1835. godine pa sve do smrti u malim svicima je pisao „Priče i zgode“, koje su vremenom postigle veliki uspeh. Godine 1823. Andersen je doživeo oštru kritiku Švedske enciklopedije, koja ga je optuživala da je previše „cmizdrav“, a da su njegove bajke pod velikim uticajem narodnih bajki i Hofmana. Međutim, Andesen je pre romantik i iako se u njegovim bajkama javljaju motivi iz narodnih bajki, one su pročišćene (nema surovosti — kopanje očiju i sl.) i proširene su opisima — npr. „Mala sirena“. N. A. Dobroljubov je o Andersenovim bajkama rekao sledeće: „Andersenove bajke imaju prekrasnu osobinu koja nedostaje drugim dečjim književnicima. U njima ono što postoji u stvarnosti dobija izvanredni poetički karakter, a ipak ne plaše dečju maštu svakakvim baucima i tamnim silama. Andersen oživljava obične stvari i stavlja u pokret obične nežive predmete. Kod njega se olovni vojnik tuži na svoju samoću, cveće se odaje veselom plesu, lan doživljava svakodnevne preobraze dok prelazi u niti, platno, rublje, papir. Nema ni priča u kojima se javljaju natprirodne više sile, i te bez sumnje idu u najslabije priče. No, zato su divne one priče u kojima nema uopšte ničeg fantastičnog. Takve su npr. „Carevo novo odelo“, „Devojčica sa šibicama“, „Princeza na zrnu graška“, „Saputnik“ i dr.“ Privatni život Andersen, dete siromašnih roditelja, morao je celi život da se bori protiv strogih klasnih razlika danskog društva toga doba. U svojim bajkama Andesen se često identifikuje sa osobama, nesretnim i odbačenim od društva. Jaki autobiografski elementi provejavaju kroz njegove tužne priče. Iako je već bio međunarodno priznat i prihvaćen pisac, Andersen se je osećao kao osoba odbačena od društva.[10] Nije se nikad ženio, ali je njegov interes za žene bio vidljiv. Paustovski, u svom predgovoru ruskom prevodu Andersenovih bajki, piše da je Andersenova velika i nikad uzvraćena ljubav bila Jeni Lind (šved. Jenny Lind), švedska operska pevačica koja je volela Andersenove bajke, ali ne i Andersena.[11] Po Paustovskom, Andersen nije bio muškarac privlačne spoljašnjosti kojom bi privukao ineres žena toga doba. Neke od njegovih bajki nose žigove ove neuzvraćene ljubavi („Slavuj”, na primer).[12] Na svojim putovanjima kroz Evropu je čest posetilac javnih kuća. Pisalo se mnogo o njegovoj mogućoj homoseksualnosti ali na bazi tumačenja teksta njegovih dnevnika i pisama, te dnevnika i pisama ljudi sa kojima je bio u dodiru. Kako En Klara Bom i Anja Arenstrup iz Centra H. K. Andersen na Univerzitetu u Južnoj Danskoj navode, „tačno je da postoje ambivalentni (i veoma traumatični) elementi u Andersenovom ljubavnom životu koji se tiču seksualne sfere, ali je pogrešno opisati ga kao homoseksualca i tvrditi da je imao seksualne odnose sa muškarcima, pošto nije. To bi bilo protivno njegovom moralu i religioznim idejama”.[13] Ipak, nakon njegove smrti, od 1893. godine počinje otvorena diskusija o Andersenovoj seksualnosti. Neke studije, među kojima je i ona štampana u godišnjaku Magnusa Hirschfelda 1901, govore da je on bio biseksualac, da je voleo i muškarce i žene, da su njegove veze najčešće bili ljubavni trouglovi, ali da je najverovatnije do kraja života ostao nevin.[14] Ova teorija se može potvrditi proučavanjem nekih od njegovih bajki. Na primer, postoji mogućnost da se u bajci „Mala sirena“ i romanu „O. T.“ govori o njegovoj ljubavi prema Edvardu Kolinsu, o kojem će kasnije biti reči.[15] Karijera Papirni dimničar koji je napravio Andersen Rani rad Veoma rana Andersonova bajka, „Lojna sveća” (dan. Tællelyset) otkrivena je u danskom arhivu u oktobru 2012. Priča koja je napisana tokom 1820-ih je o sveći koja se nije osećala cenjenom. Ona je napisana dok je Andersen još uvek bio u školi i posvećena je dobrotvoru u čijem porodičnom posedu je ostala dok se nije pojavila među drugim porodičnim papirima u lokalnom arhivu.[16] Godine 1829, Andersen je imao dosta uspeha sa kratkom pričom „Šetnja od Holmenovog kanala do istočne tačke ostrva Amager 1828 i 1829 godine” (dan. Fodrejse fra Holmens Kanal til Østpynten af Amager i aarene 1828 og 1829). Njen protagonista se sreće sa likovima u opsegu od Svetog Petra do mačke koja govori. Andersen je sledio taj uspeh sa pozorišnim komadom, Ljubav na tornju crkve Svetog Nikole, i kratkim tomom poema. Mada je bio relativno malo uspešan u pisanju i objavljivanju neposredno nakon toga, godine 1833. je dobio malu putnu potporu od kralja, čime mu je omogućeno da se zaputi na prvo od mnogih putovanja kroz Evropu. U kantonu Jura, u blizini Le Lokla u Švajcarskoj, Andersen je napisao priču „Agneta i Merman”. Jedno veče provedeno u italijanskom pomorskom selu Sestri Levante iste godine je inspirisalo priču „Zaliv bajki”.[17] Oktobra 1834. on je doputovao u Rim. Andersenova putovanja po Italiji su izražena u njegovoj prvoj noveli, fiktivnoj autobiografiji sa naslovom Improvizator (dan. Improvisatoren), koja je objavljena 1835. i naišla na dobar prijem.[18][19] Bajke i poezija Andersenovi inicijalni pokušaji pisanja bajki bile su revizije priča koje je čuo kao dete. Inicijalno njegove bajke nisu bile dobro prihvaćene, delom usled poteškoća pri njihovom prevođenju. Godine 1835, Andersen je objavio prva dva nastavka svojih Bajki (dan. Eventyr; lit. „fantastične priče”). Još priča, kojima je kompletiran prvi tom, je objavljeno 1837. godine. Kolekcija se sastojala od devet priča, uključujući priče „Kutija za kresivo”, „Princeza na zrnu graška”, „Palčica”, „Mala Sirena” i „Carevo novo odelo”. Kvalitet tih priča nije bio odmah prepoznat, i one su loše prodavane. U to vreme, Andersen je imao više uspeha sa svoja dva romana, O. T. (1836) i Samo violinista (1837);[20] poslednji rad je razmatrao mladi Seren Kirkegor. Znatan deo njegovog rada je inspirisala Biblija, jer je tokom njegovog detinjstva hrišćanstvo bilo veoma važno u danskoj kulturi.[21] Andersenova slika iz 1836, rad Kristijana Albrehta Jensena Nakon posete Švedskoj 1837. godine, Andersen je bio inspirisan skandinavizmom i posvetio se pisanju poeme koja bi izražavala srodnost Šveđana, Danaca i Norvežana.[22] U julu 1839, tokom posete ostrvu Fin, Andersen je napisao tekst svoje poeme Jeg er en Skandinav („Ja sam Skandinavljanin”)[22] da bi ovekovečio „lepotu nordijskog duha, način na koji se tri sestrinjske nacije postepeno zbližavaju” kao deo skandinavske nacionalna himna.[22] Kompozitor Oto Lindblad je napisao muziku za tu poemu, i kompozicija je objavljena januara 1840. Njena popularnost je dostigla vrhunac 1845, nakon čega je retko izvođena.[22] Andersen se vratio žanru bajki 1838. godine sa još jednom kolekcijom, Bajke za decu, nova kolekcija, prva knjižica (dan. Eventyr, fortalte for Børn. Ny Samling), koja se sastojala od priča „Bela rada”, „Olovni vojnik”, i „Divlji labudovi”. Godine 1845. je bila veoma uspešna za Andersena usled objavljivanja četiri prevoda njegovih bajki. „Mala sirena” se pojavila u periodičnom časopisu Bentley`s Miscellany, čemu je sledio drugi tom, Predivne priče za decu. Dva druga toma koji su naišli na entuzijastičan prijem su bili Knjiga danskih priča i Danske bajke i legende. Pregled koji se pojavio u londonskom časopisu The Athenæum (februar 1846) je izjavio za Predivne priče, „Ovo je knjiga puna života i mašte; knjiga za dede isto koliko i za unuke, čija ni jedna reč neće biti preskočena pri čitanju.”[3] Bruno Betelhajm (engl. Bruno Bettelheim), dečiji psihijatar i, za života, profesor čikaškog univerziteta, je imao strogu definiciju bajke po kojoj bajka mora biti puna vere u dobro, utešna i preobrazujuća za svoga heroja ili heroinu. Po njemu Andersenove bajke su namenjene više odraslima nego deci. Najbliža Betelhajmovoj definiciji bajke je Andersenova „Snežna kraljica” dok su „Devojčica sa šibicama” i „Mala sirena” anti-bajke, jer imaju tragičan završetak koji se nadopunjuje idejom smrti kao izbavljenjem od muka koje donosi život.[23] Nezadovoljni tragičnim završecima „Devojčice sa šibicama” i „Male sirene”, Tengren, danski ilustrator bajki, (dan. Gustaf Tenggren), je promenio završetak „Devojčice sa šibicama” tako da je devojčica na kraju zaspala u raskošnom krevetu umesto umrla od hladnoće a u Diznijevoj adaptaciji „Male sirene”, mala sirena se ne pretvara u duha nego postaje ljudsko biće.[24] Andersen je nastavio sa pisanjem i objavljivanjem bajki do 1872.[25] Putopisi Godine 1851, on je objavio veoma dobro prihvaćeni tom putopisnih skica U Švedskoj. Veliki zaljubljenik u putovanja, Andersen je objavio nekoliko drugih dugih putopisa: „Slike iz senke putovanja u Harc, Saksonsku Švajcarsku, itd. itd. u leto 1831”, „Pesnikov bazar”, „U Španiji” i „Poseta Portugalu 1866. godine”. (Zadnji opisuje njegovu posetu svojim portugalskim prijateljima Horheu i Hozeu O’Nil, koji su bili njegovi prijatelji tokom sredine 1820-ih, dok je živeo u Kopenhagenu.) U svojim putopisima, Andersen je uzimao u obzir neke od savremenih konvencija o pisanju putovanja, ali je uvek razvijao žanr koji odgovarao njegovim sopstvenim ciljevima. Svaki od njegovih putopisa kombinuje dokumentarno i opisno svedočanstvo prizora koje je video sa više filozofkim pasusima o temama poput autorstva, besmrtnosti, i o prirodi fikcije u izveštaju o književnom putovanju. Neki od njegovih putopisa, kao što je U Švedskoj, čak sadrže bajke. Tokom 1840-ih, Andersenova pažnja se vratila na pozorišne komade, ali nije imao većeg uspeha. On je imao više sreće sa objavljivanjem dela Slikovnica bez slika (1840). Druga serija bajki je počela 1838, a treća 1845. Andersen je sada bio proslavljen širom Evrope, mada je njegova rodna Danska još uvek pokazivala izvesnu rezervisanost prema njegovim delima. Između 1845. i 1864, H. C. Andersen je živeo u Kopenhagenu, na lokaciji 67 Nihavn (dan. Nyhavn), gde sada stoji memorijalna ploča.[26] Motivi Andersenove bajke su zasnovane na piščevoj mašti i njegovom životnom iskustvu. Sam piše da je „Većina onoga što je napisao odraz mene samog. Svaki lik je iz moga života. Znam ih i znao sam ih sve”.[27] Tako je Palčica i princeza iz bajke „Princeza na zrnu graška“ u stvari Henrieta, kći admirala Vulfa, a u priči „Zaručnici“ se javlja Riborga Voigtova, u koju je pisac dugo bio zaljubljen. Andersen je, osim tipičnih životinja koje su do tada bile likovi u bajkama, uveo i neke druge. Tako se javljaju bajke „Sretna porodica“ — puževi, „Klin čorba“ — miševi, „Rode“, „Ružno pače“ — labudovi i patke itd. On je uviđao sličnost pojedinih životinja sa ljudima i o njima je pisao baš onako kakve one jesu u stvarnosti. U svoje bajke je uveo i biljke, uvidevši i njihovu sličnost sa ljudima prema boji, cvetu, držanju i sl. Ovde treba spomenuti bajke „Cveće male Ide“, „Porodica iz susedstva“ i „Puž i ružin grm“ u kojima se javlja ružin grm. Andersen je oživljavao i mnoge predmete: igračke, figure, stare kuće, svakodnevne predmete, portrete, kipove, ormare, ogledala, posuđe itd. — „Olovni vojnik“, „Kresivo“, „Srećne kaljače“, „Crvene cipelice“, „Stara kuća“... Ovako se ostvaruje spona između fantazije i realnosti, bajke i života, poezije i priče, simbolike i realizma, i u ovom leži sva Andersenova veličina. Hans Kristijan Andersen je umro 4. avgusta 1875. godine. Thomas Vilhelm Pedersen (28. siječnja 1820. - 13. ožujka 1859.) bio je danski slikar i ilustrator koji je poznat po svojim ilustracijama za bajke Hansa Christiana Andersena. Bio je prvi umjetnik koji je ilustrirao Andersenova djela. Njegovi su crteži pretvoreni u drvene grafike i korišteni u danskim i njemačkim izdanjima. Lorenz Frølich (25. listopada 1820. - 25. listopada 1908.) bio je danski slikar, ilustrator, grafičar i grafičar. Frølich je rođen u Kopenhagenu u Danskoj. Otac mu je bio veletrgovac. Studirao je u Kopenhagenu kod Christoffera Wilhelma Eckersberga, u Dresdenu kod Eduarda Juliusa Bendemanna od 1843-1846 i u Parizu kod Thomasa Couturea od 1852-1853. Poslije je mnogo živio u Rimu i Parizu, gdje je stalno izlagao po salonima. Godine 1877. imenovan je profesorom na Kraljevskoj danskoj akademiji umjetnosti u Kopenhagenu. Njegove ilustracije, posebno dječjih knjiga, poznate su posvuda i važnije su od njegovih slika. Njegova kći Edma Frølich bila mu je najdraži model kad je bila beba i dijete za njegove francuske albume s Pierre-Jules Hetzelom.[2][3] Također je opskrbio originalne bakropise za Illustreret Danmarkshistorie za Folket (1853–1855) Adama Kristoffera Fabriciusa [da]; Die Götter des Nordens (1845.) i De tvende Kirketaarne (1844.) Adama Gottloba Oehlenschlägera te mnoga druga djela. Naslikao je ukras na Žalbenom sudu u Flensburgu, Schleswig-Holstein, te u nekim javnim zgradama svoje domovine.[4] Danska slikarica i umjetnica tapiserija Dagmar Olrik (1860.–1932.) i njezini pomoćnici proveli su 18 godina ukrašavajući sobu u gradskoj vijećnici u Kopenhagenu tapiserijama prema crtanim filmovima nordijske mitologije autora Frølicha...

Veoma lepo ocuvana knjiga. Veoma retko, skoro nemoguce naci danas. Posveta na predlistu.

Svet u lažigaćama Aleksandar Vitorović Beograd, Partenon, 1998 strana 95, ilustrovano. format 25 cm, ćirilica Stanje vrlo dobro, posveta Autora na predlistu.

Bukvar za prvi razred osnovne škole Desanka Stojić-Janjušević, Božidar Timotijević, Vladimir Milarić Zavod za udžbenike 1984. Spolja kao na fotografijama, manji tragovi koriščenja, unutra ponešto upisano, bez žvrljanja, dobro stanje

TVRD POVEZ SPOLJA VIDNO STANJE UNUTRA KAO NOVO POGLEDAJTE SVE MOJE KNJIGE NA KUPINDU UVEK SU MOJE KNJIGE PO NAJPOVOLJNIJIM CENAMA MENJAM BILO KOJE KNJIGE IZ MOJIH OGLASA ZA STRIPOVE ILI STARE ALBUME SA SLICICAMA MOZE I SAMO SLICICE A MOZE I ZA OCUVANE GRAMOFONSKE PLOCE LP ROK, ,DJEZ, BLUZ,POP HEVI METAL I SLICNO

odlično očuvane

Polovne knjige, korice blago pohabane, ostalo izuzetno očuvano. Izdavač: BIGZ - Beograd, Jedinstvo - Priština, 1985. god. Tvrd povez sa zaštitnim omotom, 21 cm. 770 str. Poezija i proza za decu i omladinu 1-4 - Pradevojčica - Vrt detinjstva - Ako je verovati mojoj baki - Kratkovečna i druge bajke Desanka Maksimović (Rabrovica (Divci) kod Valjeva, 16. maj 1898 - Beograd, 11. februar 1993) je bila srpska pesnikinja, profesorka književnosti i članica Srpske akademije nauka i umetnosti. Desanka Maksimović je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933. godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece. Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon diplomiranja, Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (a današnjoj Petoj beogradskoj gimnaziji). Jedna od njenih učenica bila je i Mira Alečković, koja je takođe postala pesnikinja i bliska prijateljica Desanke Maksimović. Početkom Drugog svetskog rata je otišla u penziju, ali se u službu vratila 1944. i u istoj školi ostala do konačnog penzionisanja, 1953. Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i mnogi drugi. Dana 17. decembra 1959. izabrana je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti, a 16. decembra 1965. za redovnog člana. U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini, u Beogradu je preminula Desanka Maksimović. Sahranjena je u Brankovini kod Valjeva. Desanka Maksimović je bila pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i francuskog jezika. Objavila je oko pedeset knjiga poezije, pesama i proze za decu i omladinu, pripovedačke, romansijerske i putopisne proze. Svoje prve pesme je objavila 1920. godine u časopisu „Misao“. Njena poezija je i ljubavna i rodoljubiva, i poletna, i mladalačka, i ozbiljna i osećajna. Neke od njenih najpopularnijih pesama su: „Predosećanje“, „Strepnja“, „Prolećna pesma“, „Opomena“, „Na buri“, „Tražim pomilovanje“ i „Pokošena livada“. Čuvši za streljanje đaka u Kragujevcu 21. oktobra 1941, pesnikinja je napisala jednu od svojih najpoznatijih pesama „Krvava bajka“ – pesmu koja svedoči o teroru okupatora nad nedužnim narodom u Drugom svetskom ratu. Pesma je objavljena tek posle rata.

Ovaj neverovatan prikaz životinjskog carstva vodi vas širom planete i opisuje, kako sićušne insekte na vrhovima HImalaja, tako i dlakave nosoroge u dubinama džungle. Najbolje postojeće fotografije životinja kombinovane su sa zanimljivim tekstom, otkrivajući čarolije i čuda životinjskog sveta. Čitaj dalje