Pratite promene cene putem maila
- Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
51-75 od 1245 rezultata
Režim promene aktivan!
Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje
Aktivni filteri
-
Cena
800 din - 999 din
ČASOPIS DELO - EKSPRESIONIZAM Uređivački odbor - Miroslav Egerić, Dragoš Kalajić, Milan Komnenić, Mirko Miloradović, Milosav Mirković, Muharem Pervić, Božo Vukadinović SADRŽAJ: ZORAN GAVRIĆ i MARKO NEDELJKOVIĆ - Napomena priređivača VERNER HOFMAN - Studije o teoriji umetnosti XX veka VILHELM VORINGER - Naturalizam i stil OSKAR KOKOŠKA - O prirodi vizije HERVART VALDEN - Za istoriju nove umetnosti ERNST BLOH - Ekspresionizam, sagledan danas (1937); Problem ekspresionizma još jednom (1940) IZBOR IZ PREPISKE EBERGARDA GRIZEBAHA I EKSPRESIONISTA Bibliografija SAVREMENI BRITANSKI PESNICI: Sajmus Hini Derek Maon Majkl Longli Džon Stalvorti
NUMIZMATIČAR broj 13 , Beograd 1990, str. 100. Narodni muzej Beograd / Srpsko numizmatičko društvo Sadržaj na slici. Očuvanost 4. U časopisu obrađuju se različite numizmatičke teme i problemi, od početka kovanja i štampanja novca do danas. Tekstovima se predstavljaju i pojedinačne ostave i zbirke muzeja u Srbiji, a svoje radove, pored muzealaca, objavljuju i drugi stručnjaci iz zemlje. Narodni muzej je do 2008. izdavao časopis zajedno sa Srpskim numizmatičkim društvom. Prema odluci Ministarstva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj Republike Srbije, časopis Numizmatičar je od 2013. unapređen u kategoriju M51 u okviru Liste domaćih naučnih časopisa za društveno-humanističke nauke.
ПИСМО број 35/ јесен `93. часопис за савремену светску књижевност Издавач: Књижевно друштво ПИСМО, Земун, 1993.год. Меки повез, 242 стране, ћирилица. Одлично очувано. (Ежен Јонеско, Мишел Турније, Дејвид Гаскојн, Сен-Пол-Ру, Примо Леви, Едвард Саид, Дарко Танасковић, Анри Бергсон, Освалдо Соријано, Душан Јовановић, Едит Штајн, О`Хенри, Хајнрих Ман...) `Писмо је југословенски и српски часопис за савремену светску књижевност. Покренут је 1985. године у Земуну. Покренуо га је Раша Ливада (1948—2007), српски књижевник, преводилац и издавач. Осамдесетих година, у време покретања Писма био је потпреседник Српског ПЕН-а, председник Београдске секције Удружења књижевника Србије и први председник Одбора за заштиту уметничких слобода, а касније и један од оснивача Српског књижевног друштва 2000. године. Први број часописа изашао је у пролеће 1985. године. Часопис излази тромесечно. Историја Године 1985, на иницијативу српског књижевника, преводиоца и издавача Раше Ливаде у Земуну је основано Књижевно друштво „Писмо` и истовремено покренут истоимени часопис за савремену светску књижевност. Ливада је часопис покренуо након вишегодишње припреме, у пролеће 1985. године. Часопис тог профила није раније постојао у Југославији. Страна књижевност је била занемарљиво присутна у нашој периодици, а према писању Раше Ливаде и Давида Албахарија у редакцијском прогласу у првом броју „Писма”: „књижевност која није у блиској вези са осталим светским књижевностима не може очекивати да се свет за њу заинтересује”. Часопис је био оригиналан и у организационом смислу. За време социјалистичког периода озбиљни књижевни часописи углавном су имали институционалног издавача. За разлику од таквих, часопис Писмо настао је и одржавао се на другачији начин – као иницијатива групе појединаца. Такав начин постојања часописа у социјалистичким условима подразумевао је несигурност, а с друге стране дозвољавао је већу слободу него у институционалним оквирима. Први издавач била је Народна библиотека „Јован Поповић” у Земуну, која је и подржала овај пројекат. Од 1989. године издавач часописа је Књижевно друштво Писмо. Током деведесетих година, у оквиру Књижевног друштва Писмо, Раша Ливада је основао низ часописа. Сви ови часописи чинили су део опште концепције Књижевног друштва Писмо и имали су пионирски карактер. Уредништво и редакција Први главни и одговорни уредник Писма био је Раша Ливада, од бр.4 (1986/87). Од бр.28 (1992) главни и одговорни уредник био је Зоран Милутиновић. Касније су уредници били: од бр. 62/64 (2000) Раша Ливада и од бр. 91 (2007) Божидар Зец. Чланови прве редакције Писма били су Давид Албахари, Бранко Анђић, Дејан Михајловић, Божидар Зец и Мирко Радојичић. У краћем периоду, часопис „Писмо” уређивали су такође Предраг Дојчиновић (25/26-27, 1991) и Зоран Милутиновић (27-35, 1991-1993). Битна корекција концепције часописа настала је 1998. године, после 50. броја, када „Писмо” одустаје од одреднице „савремена” и постаје часопис за светску књижевност. Као уредник и председник Књижевног друштва, Раша Ливада је потписао 90 бројева „Писма”.
ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ НОВЕМБАР 1989 НОВИ САД I. ДВЕСТОПЕДЕСЕТА ГОДИШЊИЦА РОЂЕЊА ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА 1. ЈОВАН ДЕРЕТИЋ: ДоситејОбрадовић инаши сусрети са светом 2. АЛЕКСАНДАРМ. ПЕТРОВИЋ: Античко и византијско наслеђе уДоситејевом делу 3. ДРАГИША ЖИВКОВИЋ: Доситеј и жене II. ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ ЖАНА ТАНГЕЛИЈА - ЦРНО-БЕЛЕ ФОТОГРАФИЈЕ(8) ( На фотографији ТАНГЕЛИ поред `Pi - Stop`, 1984) III. ЏЕК КЕРУАК IV. КАРЛ ПОПЕР .................................................................. БРОШ ЋИРИЛИЦА 485-662 СТРАНИЦЕ