Kulture istoka, casopis za filozofiju, knjizevnost i umetnost istoka U brojevima 24 i 28 ima nekoliko podvlacenja hemijskom olovkom Br.8 - Orijentalni humor Br.24 - Sudbina akcija Br.27 - nauka i mistika Br.28 - Zlatno pravilo i nenasilje Br.29 - Tao ekologije

GRADINA br. 62-63/2014 Izdavac: Gradina Mek povez 234 str.

GLAS / GODINA 1942-1944. / REPRINT RATNIH BROJEVA list `GLAS` JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE Godina 1942-1944. Reprint ratnih brojeva Izdanje: Beograd, 1975. Povez: tvrd Veliki format. Stanje kao na slici. Veoma dobro očuvana. Korice požutele, unutrašnjost u odličnom stanju. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE broj 1 / 30. avgust 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina I broj 2-3 / novembar 1942. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 1-2 / januar-februar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 3-4 / mart-april 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 5 / maj 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 6 / septembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina II broj 7 / decembar 1943. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 1-2 / januar-februar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 3 / mart 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 5 / semptembar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 6 / oktobar 1944. GLAS JEDINSTVENOG NARODNO - OSLOBODILAČKOG FRONTA SRBIJE godina III broj 7 / nobembar 1944. Polazeći od potrebe za podizanjem borbenog raspoloženja naroda, u uslovima kada je NOP u Srbiji preživljavao teške trenutke, kao i od potrebe za ponovnom što širom mobilizacijom naroda na platformi narodnooslobodilačkog pokreta, PK KPJ za Srbiju odlučio je da pokrene jedan list za Srbiju. V početku se smatralo da to treba da bude „Komunist`, ali se ubrzo, početkom jula 1942, došlo do zaključka da taj list treba da izgleda „nešto kao vesnik zagrebački`. Od ideje o pokretanju lista „Glas`, do njegovog izlaska nije proteklo mnogo vremena. Već sredinom avgusta PK KPJ za Srbiju najavio je okružnim komitetima KPJ izlazak lista: „.. . U najskorije vreme počeće da izlazi list koji će celom narodu javno otkriti ulogu Draže Mihailovića i koji će kao organ jedinstvenog fronta Srbije dati mogućnost da se učvrsti, proširi i dobije organizacionu formu kroz narodnooslobodilačke odbore široko jedinstvo srpskog naroda.` Ova najava govorila je jasno da će list biti organ Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije i da će biti „ideološka i organizaciona osnovina` na kojoj će se narodnooslobodilački front izgraćivati. Kao informativno-politički organ, list je imao zadatak da služi stvaranju i razvoju Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta. Istovremeno sa pripremama koje su obavljane za pokretanje lista, PK KPJ za Srbiju pokušao je da stvori ilegalni odbor Jedinstvenog narodnooslobodilačkog fronta Srbije. U tom cilju voćeni ou razgovori sa nekim istaknutim ličnostima koje su ranije pripadale graćanskim strankama, a nisu se kompromigovale saradnjom sa okupatorom. Mećutim, ti razgovori, kao i mnogi drugi koje su do tada voćeni sa tim snagama o raznim nitanjima vezanim za razvoj oslobodilačke borbe, nisu doveli do željenih rezultata, jer još nisu bili sazreli uslovi da se osnuje JNOF u Srbiji. Na pripremanju prvog broja novog lista „Glas` učestvovali su svi članovi Pokrajinskog komiteta koji su se nalazili u Beogradu: Blagoje Nešković, Mirko Tomić i Vasilije Buha. Oni su bili prvi urednici i pisci tekstova. Prvi broj „Glasa` izašao je u Beogradu 30. avgusta 1942. godine u 400 primeraka, štampanih na geštetneru V tehnici Pokrajinskog komiteta u skloništu u kući Slobodanke-Danke Savić, u Cvetkovoj ulici br. 15. U uvodniku prvog broja Blagoje Nešković je obrazložio cilj njegovog pokretanja rečima da će „Glas` predstavljati tribnnu sa koje će . . . „pošteni i pravi rodoljubi, bez obzira na politička ubećenja, iznositi svoja mišljenja kojima će pomagati da se naš narod oslobodi okupatora i njegovih najamnika`. Osim toga, „Glas` je trebalo da omogući organizaciono povezivanje „svih snaga srpskog naroda koji se sada sgapaju u jedinstvenu želju — osloboćenje našeg naroda ispred ropstva okupatora i njegovih najamnika, i da štiti interese narodnooslobodilačke borbe i onemogući podstrekače bratoubilačkog graćanskog rata`. Pored uvodnika, Nešković je napisao i članak „Kako hitlerovci zamišljaju novi poredak i koje su mesto u njemu odredili Srbiji`. Komentarišući nacionalsocijalističke koncepcije o tzv. novom poretku u Evropi, koje su bile objavljene u listu „Časopis za politiku`, istakao je da Srbiju, ako ostane pod nemačkom okupacijom, očekuje „robovski kolonijalni režim`. U članku „Nedić i srpstvo` Vasilije Buha je pokazao u čemu je suština kvislinške uloge Milana Nedića. Treći članak u ovom broju „Ko vodi borbu protpv okupatora i njegovih plaćenika u Srbiji` napisao je Mirko Tomić, razotkrivajući izdajničku ulogu čegničkog pokreta i njegovog voće Draže Mihailovića u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj prvi broj, kao i druge brojeve „Glasa`, u toku narodnooslobodilačkog rata i revolucije, distribuirala je tehnika Pokrajinskog komiteta, kojom je rukovodio Svetislav Kanački, španski borac. Tehnika PK bila je organizaciono odvojena od Pokrajinskog komiteta. Pored Kanačkog u tehnici PK je radila Slavka Morić i Slobodanka Savić, kao i kurirke, koje su držale vezu sa kuririma okružnih komiteta i predavale odgovore i materijal Pokrajinskog komiteta. Centralna ekspedicija tehnike PK nalazila se u stanu Miroslava i Olivere Parezanović, u Lastinoj ulici br. Pakovanje materijala i lista „Glas` za distribuciju obavljao je Kanački, koji je imao tačnu evidenciju dolaska i odlaska kurira. Materijal i „Glas` prenošeni su u raznovrsnoj ambalaži, koja je bila najpogodnija u odrećeno vreme, a koju je po zadatku Pokrajinskog komitega izraćivao Vučko Ivković. U cilju obezbećenja maksimalne sigurnosti, prijem i isporuka pošte vršili su se na različitim mestima, a bio je zabranjen i svaki kontakt među kuririma, osim po zadacima Partije. Funkcionisanje tehnike Pokrajinskog komiteta i distribucija materijala bili su uveliko uhodani u vreme šgampanja ,,Glasa`, što je omogućilo njegovo rasturanje. Pojava prvog broja „Glasa` imala je višestruki društveno-politički i agitaciono-propagandni značaj. Pokrenut u teškim uslovima u kojima se nalazio oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu, list ,,Gllas` pokazao je prijateljima i neprnjateljima narodnooslobodilačke borbe da oslobodilački pokret u Srbiji i Beogradu deluje, da je neuništiv. Pisana reč u „Glasu`, već od njegovog prvog broja, bila je ubojita kao vatreno oružje na frontu, s kojim su se NOP odredi pod rukovodstvom KPJ borili protiv okupatora i domaćih izdajnika za osloboćenje zemlje. Pisana reč u „Glasu` podizala je borbeni moral naroda i bila dokaz, uprkos neprijateljskoj propagandi o unišgenju komunista u Srbiji, da Komunistička partija postoji i deluje i da je neuništiva. Ubrzo posle izlaska iz štampe prvog broja „Glasa`, pala je u ruke specijalne policije SloG odanka Savić. Zahvaljujući njenom hrabrom držanju pred polgcijom, nije otkrivena tehnika Pokrajinskog komiteta. Nasgojeći da list i tehnički bude lepo urećen, Pokrajinski komitet je odlučio da se br. 2 i 3 za 1942. štampaju u štampgriji Centralnog komiteta KPJ, koja je raspolagala boljim tehničkim sredstvima za štampanje. Tehničku opremu lista uradio je Borće Andrejević-Kun, koji je u to vreme stanovao u štampariji CK KPJ. Slaganje i štampanje ovog dvobroja obavili su Slobodan Jović, slovoslagač, i Branko Bonović, mašinista, koji su od 1941. godine radili u štampariji CK KPJ, a rasturanje su vršili svi stanari te kuće: Milo Bošković, Zaga Jovanović, Ljubica Bonović, zatim Milada Rajter, Brana Perović i drugi. Sadržaj broja 2 i 3 za 1942. bio je znatno bogatiji u odnosu na prvi broj, jer je u njemu bilo više saradnika. U ovom dvobroju objavljen je članak Josipa Broza Tita „Mećunarodni značaj narodnooslobodilačke borbe u Jugoslaviji i zamaskirani izdajnici`, zatim nekoliko članaka Neškovića, meću kojima i članak posvećen 25-godišnjici velike oktobarske socijalističke revolucije, kao uvodnik, i članci: „Ustavotvorna skupština Antifašističkog veća narodnog osloboćenja Jugoslavije`, „Osloboćena teritorpja`, „Za zimsku pomoć partizanima` i dr. U njemu su objavljena i dva članka Mirka Tomića, od kojih je od posebnog značaja: „Saradnja Mihailovića sa Nedićem i nemačkim okupatorom posle gubljenja slobodne teritorije u Srbiji`, u kome je dokumentovano prikazao izdajnički rad Draže Mihailovića i njegovih saradnika. U tom članku Tomić je predlagao da se ujedini ceo srpski narod u Jedinstveni narodnooslobodilački front za borbu protiv okupatora, kao što je to učinio slovenački narod u Osvobodilnoj fronti, Jedan od novih saradnika „Glasa` bio je i Borće Jovanović-Jarac, koji je za broj 2 i 3 napisao članak „Dva lica izdaje`. Brojevi 1—2 i 3—4 i broj 5 za 1943. štampani su u kući na Banjičkom vencu i u njima je saraćivao veći broj saradnika, a obezbećeni su dopisi iz raznih krajeva Srbije. Većinu članaka za prvi dvobroj za 1943. i dalje su pisali uglavnom članovp Pokrajiskog komigeta MeškoviN, Moma Marković i Vasilije Buha, dok je Mirko Tomić, kad je ovaj dvobroj pripreman za štampu, poginuo u borbi sa policijom januara 1943. U objavljenim člancima pisano je o aktuelnim pitanjima narodnooslobodilačkog pokreta i socijalističke revolucije. Nešković je za ovaj dvobroj napisao članke: ,,Na putu pobede, „Jedna pegina je naša`, „Svetli grobovi` i dr.; Moma Marković: „Drumovi će poželeti Turaka`, „Mi nismo sami`, „Mi smo ponosni`, nekrolog o Mirku Tomiću i dr.; Vasilije Buha: „Ko stoji iza Milana Nedića`, Borće Jovanović: „Štuka — kultura` i drugi. Ovaj dvobroj „Glasa` imao je 12 stranica teksta. U dvobroju 3—4 za 1943. koji je bio obima 8 stranica, osim tekstova Neškovića: „27. mart`, „Ofanziva i protivofanziva`, „Janko JTisjak-Puška` i drugih, štampani su i prilozi novih saradnika: Radivoja Jovanovića-Bradonje „Dražinovci kolju po Šumadiji`, Jovana Šerganovića „Kaznena ekspedicija u okrugu požarevačkom i smrt fašističkog zlikovca Henzela`, Vere Miletić „8. mart` i drugi. U broju 5 za 1943. ponovo je povećan broj stranica na 12, kao i broj saradnika. Tako su u ovom broju svoje članke objavili Petar Stambolić „Peta fašistička ofanziva — Peta velika pobeda narodnooslobodilačke vojske`, „Zadušnica krvopilaca`; Dragoslav Marković „Odjek sa Drine`, „Dražinovci po Kosmaju`; Marko Vranješević objavio je pesmu „U verigama`; Božidarka Dahmjanović-Kika „Kosmajski partizani se svete`; Milovan Milosavljević „Napad na Aranćelovac` i Dušan Petrović-Šane „Dražinovci i dalje kolju i pale po Šumadiji` i nekrolog Stanislavu Sremčeviću. Kao što se vidi, ovaj broj „Glasa` bio je raznovrsniji od svih prethodnih. Izdavanje „Glasa` u šgampariji CK KPJ moralo je krajem avgusta 1943. da bude obustavljeno, jer su Nemci kuću u kojoj se ona nalazila uzeli za smeštaj svojih vojnika. Svi stanari te kuće morali su biti iseljeni. Prilikom iseljavanja, Branko Bonović i Slobodan Jović noneli su sa sobom malu štamparsku mašinu marke „boston` i preneli je u sklonište koje se nalazilo u kući Milutina i Ratke Blagojević u Krajinskoj ulici broj 24, gde je pre toga bilo sklonište materijala za tehniku Pokrajinskog komiteta. U no vom skloništu je ubrzo montirapa štamparija, a mali „tigl` za njene potrebe izradio je Vučko Ivković prema nacrtu inženjera Jovana Jankovića. Na tom tiglu Jović i Bonović štampali su ostale brojeve „Glasa`, koji su izdavani u Beogradu krajem 1943. i tokom 1944. godine. Ovi brojevi su bili formata 24 X 30 cm. Iako se oskudevalo u hartiji, a bile su znatno smanjene i tehničke mogućnosti, broj 6 za 1943. izašao je na 6 strana u tiražu od 2.000 primeraka. I u ovom broju najviše priloga napisali su članovi Pokrajinskog komiteta: Petar Stambolić, Nešković i Buha. Stambolić je napisao članke: „Veliki uspesi naše narodnooslobodilačke vojske` i „Pobedonosni put Crvene armije na zapad`, Nešković „Davljenici` i „Akcije partnzanskih odreda u Srbiji`, a Buha „Omladinska tamniia u Smederevskoj Palanci`. To je bio i poslednji članak Buhe objavljen u „Glasu`, jer je početkom oktobra 1943. uhapšen od specijalne policije. U broju 6 objavljena je i jedna pesma Miloša Savkovića i njegov članak o Nediću, zatim nekrolog o Milošu Savkoviću, koji je napnsao Dušan Petrović-Šane, kratak osvrt Mome Markovića na poginule istaknute borce narodnooslobodilačke vojske i borce partpzanskih odreda u Srbnji i dva priloga Vere Miletić. Poslednji broj „Glasa`, 7 za 1943, izašao je na 4 strane. Ovaj broj i sledeće za 1944. uredio je Petar Stambolić, jer je Nešković otišao na teren u južnu Srbiju. Osim urećiva- 441 nja, Stambolić je broj 7 uglavnom popunio svojim člancima. Izmeću ostalog, pripremio je opširan komentar o Drugom zasedanju AVNOJ-a i stvaranju Nacionalnog komiteta narodnog osloboćenja Jugoslavije. Vesti o Drugom zasedanju AVNOJ-a koje je emitovala radio-stanica „Slobodna Jugoslavija` slušao je i zapisivao Marko Ristić, književnik, a prenosila ih je do Stambolića Krista Borćević. Samo dva priloga u ovom broju napisali su drugi autori. To je članak „Nacionalizam u okviru današnjice` Dušana Bogdanovića, potpredsednika Narodne seljačke stranke, koji je od 1941. saraćivao sa KPJ. U tom članku Bogdanović je razobličavao srpski nacionalizam i njegove predstavnike Nedića, Dimitrija Ljotića, Kostu Milovanovića-Pećanca i Dražu Mihailovića, koji su se stavili u službu okupatora, i nasuprot njima isticao borce narodnooslobodilačkog pokreta kao istinske borce za narodnu slobodu. Drugi članak je napisao Predrag Marković-Alimpije, pod naslovom „Jablanica i Toplica se dižu na oružje`. U toku 1944. izašla su u okupiranom Beogradu četiri broja „Glasa`. Dvobroj 1—2 za 1944. godinu štampan je na 8 strana, treći je izašao u martu, a četvrti u maju. Sve brojeve „Glasa` izdate u Beogradu, osim broja 1, složili su, prelomili i štampali Slobodan Jović i Branko Bonović, koji su 29. jula 1944. posle žestokog otpora izvršili samoubčstvo da ne bi pali policiji V ruke, kada je otkrila sklonište u Krajinskoj ulici. Sledeći brojevi „Glasa`, 5. i 6. za 1944, štampani su na slobodnoj teritoriji u južnoj Srbiji. Redakcija ovih brojeva imala je novi sasgav, a sačinjavali su je: Bogdan Pešić, Slobodan Ivanović-Lale, Tanasije Mladenović, Marko Vranješević, Sava Vučković i Milivoje Stefanović. Redakcija je bila smeštena u selu Gornji Statovci, u kome se nalazio Glavni štab narodiooslobodilačke vojske za Srbiju. Štampanje ova dva broja obavljeno je u štampariji Okružnog komiteta KPJ za Leskovac u selu Ivanju pod Radan-planinom, a svi člancn bili su potipisani punim imenima i prezimenima, za razliku od brojeva izdatih u Beogradu, koji su izlazili nepotpisani ili sa inicijalima ili pseudonimima. Osloboćenjem Beograda, „Glas` je ponovo štampan u glavnom gradu 7. novembra 1944. n nosio je broj 7. U izdanju „Glasa` pojavio se 24. oktobra list „20. oktobar`, u čast osloboćenja Beograda, u kome je stanovništvo šire obavešteno o borbama za osloboćenje Srbije i Jugoslavije.

KOMPJUTERSKI ČASOPIS MOJ MIKRO 1 - 12 PRVIH 12 BROJEVA 1985 MEKI POVEZ BOGATO ILUSTROVANI VRLO DOBRO OČUVANI TAGS: KOMPJUTER ČASOPIS 11.02.2021

ПУТОПИС Часопис за путописну књижевност 1-2/2О12 Р е ф е р е н ц е КИНА АМАЗОН СИЦИЛИЈА БАХЧИСАРАЈСКИ КЛИН БЕОГРАД ЗА ДОМАЋЕ СТРАНЦЕ САНКТПЕТЕРБУРГ ПАРИСКИ МЕТРО ПИСМА ИЗ БЕРЛИНА 1822 Марк Твен: ПУТОВАЊА - Списи 1 ЈАПАН ЛОНДОН, ЛЕТО 1896 КАНДАХАР МАНИЛА ПУТОВАЊА НА ТИБЕТ ВЕНЕЦИЈА ПУТОВАТИ КРОЗ СРБИЈУ У СРЕДЊЕМ ВЕКУ ........................................................ Брош Ћирилица 370 страна НЕКОРИШЋЕНО s

Casopis izgleda kao nov i napred i nazad na 112 izbrojanih strana i posterom na otvaranje,cist i bez ikakvih skrabotina.

Filozofija u ranoj Vizantiji Gradac dvobroj 122, 123 Priredio Ilija Maric 1997 Mek povez, strana 159 Odlicno ocuvano

ПИСМО БРОЈ 49 ЛЕТО 1997 Р е ф е р е н ц е ХЕРМАН ХЕСЕ КРИСТИЈАН МОРГЕНШТЕРН ГАЈДО ГАЗДАНОВ ИВАН БЛАТНИ ЛЕОНАРДО ДА ВИНЧИ НИКОЛО МАКИЈАВЕЛИ ................................................................ БРОШ ЋИРИЛИЦА 244 СТРАНИЦА НЕКОРИШЋЕНО

Dolcea broj 2 iz 2000. Nauka Kultura Umjetnost Dolcea broj 2 iz 2000. Nauka Kultura Umjetnost Dukljanska Akademija Nauka i Umjetnosti 248 strana. Odlicno ocuvana knjiga Sadržaj je na dodatnim slikama. Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ovo je jedini primerak na sajtu na dan postavljanja! POGLEDAJTE I OSTALE predmete KOJE PRODAJEM POPUST NA VIŠE KUPLJENIH PREDMETA, PITAJTE! KLIKNITE NA LINK http://www.kupindo.com/Clan/zambezi/SpisakPredmeta ---------- 29032021

48905) VREME vanredno izdanje bombardovanje 1999 3 broja Nedeljnik Vreme prva tri vanredna broja objavljena tokom bombardovanja 1999 godine. Broj 1, 27. mart 1999 : RAT Nato snage u sredu u 20 časova izvršile su agresiju na Jugoslaviju. Broj 2, 31. mart 1999 : Nepokorni narod Broj 3 , 3. april 1999 : Beograd , sastanak Slobodana Miloševića i Ibrahima Rugove. očuvano,novinski format 43 x 31 cm , svaki broj ima po 16 strana

116/117 Gradac, 1995. Udžbenički četvrtasti format, 180 strana. Lepo očuvan časopis. Sadržaj je na drugoj slici. Rabi Moše ben Majmon, RAMBAM, judaizam...

MORAŠA 1 - Časopis za jevrejsko versko nasledje BIBLIOTEKA NER MICVA Mek povez 221 str. Manji tragovi ostecenja na koricama .

GRADAC br. 200: KRLEŽA Izdanje: GRADAC Čačak, 2015. F: 18x24 cm O: 209 str Mek povez, ćirilica. Časopis je N O V. Urednik časopisa Branko Kukić u uvodnom tekstu pod naslovom `Nešto od ničega u ničemu` i sa podnaslovom `Maskiranje realnosti`, ističe da je 200 brojeva `Gradca` za 40 godina postojanja `slika, posledica, ali i otpor nesrećnim, burnim godinama obeleženim tumbanjima, zabludama, obmanama, rasulom, lažima koje su prešle u istinu i opsenama koje danas doživljavamo kao realnost`. - Logično je da smo se u takvoj situaciji i vremenu stanju i položaju našli pred Krležom. Kada se danas pomene Krleža - diže se oluja - navodi Kukić. On ističe da se mnogima pričinilo da je Krleža bio pogodan za `potkusurivanje`, ne shvatajući da je on bio za `raskusurivanje`. -Krležina je namera bila obračun sa svima, pa se može reći da je on bio za promenu svega iz korena. Ali se postavlja pitanje: šta danas može da se promeni a da se ne počne iz početka? - kaže Kukić. U predgovoru za ovaj broj časopisa `Gradac`, koji je priredio leksikograf i pisac Vlaho Bogišić , pod naslovom `Krležino stoljeće`, navodi se da se tematska celina sastoji od sto hronološki raspoređenih i naslovljenih skica o životu i delu Krleže i njegovih osvrta.

Ilustrovani list br.8 (1929) Dogadaji i stare fotografije iz svih krajeva tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Kompletan 32 strane. Sadržaj sa fotografijama: Lorens Olivije u pozorišnom komadu Bo Žest Naši u Gvatemali Ministar trgovine dr.Mažuranić u poseti Parizu Promene u beogradskoj opštini Maskenbal Veslačko-Plivačkog Kluba Beograd Mali Kalemegdan i Košutnjak Novela vestern:Čovek ili revolver Galerija beogradskih sportista Beograd uskoro dobija radio stanicu Maskenbal Dunavskog Kola Jahača u Beogradu Dobrotvori crkve na Bulbulderu Ljubav u Americi:Mabel se razvodi Moda viđena u Kazinu (Monte-Karlo) Mis Nemačke,Španije,Rumunije,Italije,Rusije,Francuske,Holandije.Čehoslovačke,Grčke i Poljske. Glumci:Kler Bau,Džin Artur,Lane Žajnler,Nel Hamilton,Robert Kastle i Bebe Danijels Roman u nastavcima;Čovek bez imena Ocena 3+(4-).Vidi slike. U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Praktična žena, Duga, Beograd, 26 komada - sve prikazano na obe slike, Sve sveske su kompletne, nema škrabotina, poneka ima krojni arak. Tragovi starosti i korišćenja - malo pohabanije korice, fleke od izloženosti vlazi u manjoj ili većoj meri ali generalno u dobrom stanju. U paketu idu brojevi: 137, 148, 184, 186, 187, 191, 193, 196, 197, 202, 204, 205, 207, 210, 212, 248, 265, 267, 280. Plus specijali: Kuvar - mart 1969. Vez i kukičanje - februar 1968. Vez i kukičanje 2 Vez i kukičanje - novembar 1966. Vuna II Pletivo Vez i kukičanje br. 9

Politikin zabavnik br. 1 iz 1939. godine, nije reprint. Na sredisnjici naslovne strane iam rupica, posle ih vise nema po srredini stranica samo po ivicama, vidite detaljno stanje na slikama, nije u najboljem stanju ali svakako moze da se normalno procita. Besplatno slanje post expressom za teritoriju Srbiju, sutra do 19h.

strana 257 jezik-engleski stanje dobro Detaljna upustva servisnog prirucnika specifikacuje,crtezi i fotografije koje se odnose na mercedes benz.

KORNELIJUS KASTORIJADIS: ČETIRI PREDAVANJA (7O stranica) 1. Antička demokratija i njen značaj za nas 2. Ekologija i politika 3. Pseudo-haos, haos i svet 4. Obrazovanje i demokratija ...................................................... OKCIDENTALIZAM I LJUDSKA PRAVA O JAVNOSTI I PAMĆENJU POLITIKE PAMĆENJA U SRBIJI 1989-2009 IMPERIJANI NARATIVI 1. Rusija između imperije i države nacije 2. Istorija imperije i jedno pamćenje ALEKSANDAR MOLNAR: Advokat sabljonosca: KARL ŠMIT 1912-1918 REFLEKSIJE O MUZICI TREĆI PROGRAM Broj 143-144 / 2009 Broš Latinica 459 stranica NEKORIŠĆENO

TREĆI PROGRAM Proleće 1969 RADIO BEOGRAD OSVETLJENJA 1. Ko je barbarogenije - RADOMIR KONSTANTINOVIĆ (13 str.) 2. Čemu filosofi - VELJKO KORAĆ 3. Inteligencija i javnost - MIHAILO ILIĆ 4. VALTER BENJAMIN - Umetničko delo u epohi svoje tehničke reproduktivnosti 5. Naučna avangarda - LEONID IVANOVIĆ SJEDOV . . . . ......................................................... Broš Latinica Ukupno 415 stranica Tekst `Ko je barbarogenije` podvlačen grafitnom olovkom! U celini jako solidan primerak!

Časopis `Christophorus` kompanije Porsche Broj 181 (Mart 1983) Broj 183 (Jul 1983) Broj 189 (Avgust 1984)

Gradac 143/144/145 Beket Dom kulture,Gradac,Cacak,2002 290 strana + 4 strane fotografije 26x18 cm Mek povez

str. 16 urednik : milan kujundzic, novi sad , 1871 Milan Kujundžić Aberdar (Beograd, 28. februar 1842 — Beograd, 26. novembar 1893) bio je srpski filozof i političar. Rođen je u Beogradu kao Janićije ali je svoje ime posrbio u Milan. Nadimak Aberdar je dodao imenu i prezimenu po svojoj prvoj zbirci pesama.Reč `aberdar` označava vatreno oružje kojim se nagoveštava povoljna vest. To je i ime Karađorđevog topa iz Prvog srpskog ustanka. Roditelji su mu bili zanatlija Jovan Kujundžić „Valjevac” (1813-1877) i Anastasija - Nasta, ćerka predsednika suda Maksima Rankovića (1790-1843) i Stane (1788-1878). Njegova sestra Jelena - Jela (1844-1908) bila je udata za Stojana Novakovića. Brat po ocu bio je lekar i medicinski pisac Vojislav Kujundžić (1872-1946). Gimnaziju je učio u Beogradu i Pančevu, a upisao se na pravni odsek Liceja u Beogradu. Zbog turskog bombardovanja Beograda 1862. godine prekinuo je studije i postao konjički desetar. Nakon toga dobija stipendiju srpske vlade i odlazi da studira filozofiju u Beču, Minhenu i Parizu, a onda i na Oksfordu.Pre nego što je završio studije, 1866. godine ministar prosvete ga vraća u Srbiju da preuzme katedru filozofije na Velikoj školi. Bio je profesor filosofije na Velikoj školi dva puta: 1866-1867. i 1873-1882. godine. U javnom životu, on je sekretar Srpskog učenog društva (od 1873. do 1882), predsednik Narodne skupštine (od 1880. do 1885), ministar prosvete (1886-1887), poslanik u Rimu, urednik Mlade Srbadije i pesnik. Kao omladinac imao je važnu ulogu u Ujedinjenoj omladini srpskoj i bio urednik njenog organa Mlada Srbadija (1871-1872). Kao ministar prosvete i crkvenih dela, izdejstvovao je 1886. godine ukidanje dvaju srpskih pravoslavnih eparhija, Šabačke i Negotinske, što je bilo suprotno željama Svetog arhijerejskog sinoda i potrebama Pravoslavne crkve u Kraljevini Srbiji. Kada je 5. aprila 1887. godine kralj Milan Obrenović imenovao prvih 16 akademika Srpske kraljevske akademije, među njima je bio i Milan Kujundžić Aberdar. Učestvovao je u srpsko-turskim ratovima 1876-1878. i zbog toga unapređen u majora, a kasnije i potpukovnika. Od brojnih odlikovanja koja je dobio, najznačajnija su: medalja obnovioca Srpske kraljevine, Takovski krst III stepena, orden Belog orla III stepena i Takovski krst IV stepena sa mačevima. Počeo je još u đačkom dobu da piše poeziju; objavio je dve zbirke pesama. Njegova najznačajnija filozofska dela su: Kratki pregled harmonije u svetu, Filozofija u Srba, Šta je i koliko u nas urađeno na lođici? i Ide li svet nabolje ili nagore?.

str. 56 urednik Antonije Hadžić, novi sad 1870 Antonije Tona Hadžić (Subotica, 20. novembar 1831 — Novi Sad, 17. januar 1916) bio je srpski dramaturg, pozorišni reditelj, urednik i činovnik. Hadžić je bio sekretar i predsednik Matice srpske, upravnik, dramaturg i reditelj Srpskog narodnog pozorišta i glavni urednik Letopisa Matice srpske. On je rođen od oca Save i majke Marije. U Subotici je pohađao osnovnu školu (1840—1843) i šest razreda gimnazije (1843—1850). Sedmi i osmi razred gimnazije završio je u Pešti. U istom gradu studirao je filozofiju (1850—1852) i pravo (1852—1857). Kao đak i student igrao je u srpskom diletantskom pozorištu, a bio je i predsednik srpskog omladinskog sruštva u Pešti „Preodnica“. Na Glavnoj skupštini 22. avgusta 1859. u Pešti izabran je za sekretara Matice srpske. Jedan od prvih zadataka na funkciji bio je da realizuje inicijativu ranijeg predsednika Matice Platona Atanackovića da Maticu preseli iz Pešte u Novi Sad, što je zajedno sa Alekcandpom Candićem i uradio 1864. godine. Na mestu sekretara ostao je do 1895, a potom je obavljao dužnost predsednika (1896—1911). Kao urednik Letopisa Matice srpske (1859—1869 i 1876—1895) bio je izuzetno agilan, a njegova uređivačka politika je odražavala sazrevanje političke svesti mlade srpske građanske klase prema demokratskim i slobodoljubivim idealima evropskog građanstva. Izdavao i Matičino glasilo za književnost i zabavu Matica tri puta mesečno, od 1865. do 1870. Još dok je bio sa Maticom u Pešti, zajedno sa Lazom Kostićem je organizovao predstave u korist Srpskog narodnog pozorišta. Takođe je pribavljao statute koji bi mogli da posluže kao uzor za prvi ustav SNP-a, prikupljao je dekor, kostime, rekvizite, kao i pozorišne komade radi prevođenja za prvi repertoar, a neke je i lično preveo i priredio. Kada je prešao u Novi Sad potpuno se posvetio pozorištu: bio je podnačelnik, pa načelnik Društva za SNP, predsednik Pozorišnog odseka, upravnik, dramaturg i reditelj. Od 1875. do 1903. kao upravnika ga je zastupao Dimitrije Ružić, ali je Hadžić i dalje upravljao pozorištem. Hadžić je pisao književne i pozorišne kritike, portrete o glumcima, pripovetke, istorijske članke i manje rasprave, prevodio komade sa mađarskog jezika, adaptirao je domaće drame (Grabancijaš Ilije Okrugića Sremca i Stanoje Glavaš Đure Jakšića) za pozorište, inscenirao je Gorski vijenac Njegoša sa prologom Laze Kostića (1902). Sa Gligorijem Geršićem je preveo Otela (1886), a samostalno je preveo III čin Kralja Lira (1873). Napisao je jednočinu komediju Ljubav nije šala (1871), a sa Jovanom Đorđevićem alegoriju u dva dela sa muzikom Davorina Jenka Markova Sablja (1873). Pokrenuo je i uređivao Pozorište (1871—1908) i ediciju Zbornik pozorišnih dela SNP (1872). Bio aktivista Ujedinjene omladine srpske i glavni urednik njenog glasila Mlada Srbadija (1870-1871), dok nije premešteno u Beograd. Odlikovan je Ordenom Svetog Save I, II (1894) i III stepena (1898); Ordenom kneza Danila III stepena (1895), Oficirskim krstom Franca Jozefa I (1908), a dobio je i zvanje dvorskog savetnika. Sahranjen je na Almaškom groblju u Novom Sadu. Ulica u Novom Sadu nosi njegovo ime.

1932/33 U NAVEDENOM RASPONU(151-196) NEDOSTAJU BROJEVI 153,169,188,191,192,193 i 195. KOD BROJA 173 OŠTEĆENA 2 LISTA(5/6,7/8) KOD BROJA 186 OŠTEĆEN ZADNJI LIST

Polovan časopis, prva i poslednja stranica blago pohabana, ostalo odlično očuvano. Izdavač: Književna zajednica Novog Sad - Novi Sad, 1990. god. Broširan povez, 28,5 cm, 104 str. Ilustrovano Urednik: Milorad Grujić Časopis Pisac - List Književne zajednice Novog Sada je počeo da izlazi 25. 12. 1989. godine, poslednji, sedamnaesti broj je izišao 25. V. 1991.