Despot Đurađ Branković i njegovo doba; Momčilo Spremić 857 stranica

VASOJEVAČKI ZAKON OD DVANAEST TOČAKA Srpska Kraljevska akademij - posebna izdanja knjiga LXXIII Društveni i istoriski spisi knjiga 29 Beograd prvo izdanje - original, 1929 strana 76, karta na kraju knjige Meki povez, blagefleke na koricama ostalo dobro očuvano Tags: VASOJEVAČKI ZAKON OD DVANAEST TAČAKA 23.05.2022

Stanje albuma 4-, oba potpuno popunjena albuma., Na 3-4 strane tragovi pisanja, par zacepljenih listova. Na jednoj strani ćošak fali, ne utiče na sadržaj. Povez : meki Str: 128+128 God : 1937 nikk2116

Tužbalica nad odrom viteškog Kralja Aleksandra I ujedinitelja Izdanje izdavačkog preduzeća `PRIVREDNIK` Beograd Hrbat iskrzan, korice odvojene od ostatka knjižice! Lošija očuvanost Format: 20,6 x 13,8 cm Broj strana: 32 Pogledajte uveličane slike, pitajte... Slanje posle uplate na račun - postekspresom, poštarina se plaća po prijemu pošiljke. Može i vrednosno-poštarina u zavisnosti od vrednosti... Preporučena tiskovina na rizik kupca... 2

AUGUSTIN ARNDT- DIE HEILIGE SCHRIFT I DES ALTEN UND NEUEN GELATAMENES AUS DER VULGATA RETKO ILUSTROVANO IZDAVAČ: REGENSBURG 1907 STRANA: 951 TVRDOG POVEZA SA ZAŠTITNIM OMOTOM I KUTIJI STANJE: VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 323

DIE SUDSLAWISCHE FRAGE IM HABSBURGER REICHE VON R.W. SETON WATSON IZDAVAC MEYER & JESSEN,BERLIN,1913.GODINA,651 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE DOBRO OCUVANA

VITEZI SLOBODE - Milan Šantić Izdavač: SEDMA SILA Beograd Povez: tvrd Broj strana: 607 Pismo: ćirilica Stanje: solidno ( dva lista ispala iz celine, korice malo lošije )

STOŽER mesečnik za književnost , umetnost i kulturu , broj 1 / 1932 godine , urednik Jovan Popović ; Pišu Marko Ristić ( Odlomak o nadrealizmu i iracionalnom), Gligorić, Krklec, Vuk i ostali. Ilustracije Krsto Hegedušić, Omer Mujadžić, Zille, Kolwitz i drugi. mek povez, format 15 x 21,5 cm , 48 strana retko

Grigorije Božović CRTE I REZE Jedinstvo, 1928. 160 strana. Korice kao na slici, požutela, potpis na predlistu, sem toga lepo očuvana.

Živko D. Petković Aleksandar Veliki Štamparija TUCOVIĆ, Beograd, ne mogu da pronađem godinu izdanja (1925-1930 - otprilike), 95 strana, udžbenički format. Spoljašnosti kao na slikama. Unutra dobra. s

Borivoje Petrović PROBLEM AKCESORNE PRIRODE SAUČEŠĆA U NAUCI KRIVIČNOG PRAVA s obzirom na bipartitni (dvodeobni) i tripartitni (trodeobni) sistem u ovoj Beograd, 1935. Udžbenički format, 134 strane. Lepo očuvana, spolja požutela, korice malo zacepljene kod rikne.

BILROTOVA OPŠTA HIRURŠKA PATOLOGIJA I TERAPIJA, srpski od D-ra Vladana Đorđevića, sanitet. majora, profesora artilj. škole, SVESKA PRVA, Državna štamparija, Beograd, 1875. Naknadni tvrdi kartonski polukožni povez iz epohe sa zlatotiskom na rikni. Odlična očuvanost listova, vrlo dobra očzuvanost korice, kožni deo poveza je delimično izlizan, a zlatotisk je potamneo; povez je kompaktan, listovi ne ispadaju. Jezik srpski, ćirilica, 4+306 str. Deo edicije: `Srpski arhiv za celokupno lekarstvo`, Odeljak 2, sveska br. 1. Originalni naslov: Albert Christian Theodor Billroth, `Die allgemeine chirurgische Pathologie und Therapie - Pathologia et therapia chirurgica`. Retko.

Evgenij Onjegin A.S.Puškin Zabavna knjižica Matice Hrvatske Zagreb, naknada Matice Hrvatske 1881.godina Preveo Ivan Trnski Izuzetno retko,lošije stanje

VERDUN HISTOIRE DES COMBATS QUI SE SONT LIVRES DE 1914 A 1918 SUR LES DEUX RIVES DE LA MEUSE PAR JACQUES PÉRICARD AVÉC LA COLLABORATION DE PLUSIEURS MILLIERS D`ANCIENS COMBATTANTS. ВЕРДЕН ИСТОРИЈА БОРБИ КОЈЕ ЈЕ ОД 1914. ДО 1918. НА ОБАЛИ МЕЗ ВОДИО ЖАК ПЕРИКАР У САРАДЊИ ВИШЕ ХИЉАДА ВЕТЕРАНА.

Narodna enciklopedija Srpsko-Hrvatsko-slovenačka Autor: St. Stanojević II knjiga

HUMBOLDST`S KOSMOS ALEXABER VON HUMBOLDT IZDAVAČ: STUDGART TVRDOG POVEZA 1. EINER ..... WELTBESCHREIBUNG 1845 2. EINER ..... WELTBESCHREIBUNG 1847 3. EINER ..... WELTBESCHREIBUNG 1850 RIKNA GORE MALO POHABANA 4. EINER ..... WELTBESCHREIBUNG 1858 STANJE: SA MESTIMIČNIM MRLJCIMA, UNUTRANJOST OČUVANA, OCENA: 4... KNJIGE KAO NA SLICI, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 321

U OVOJ KNJIZI NALAZI SE KOMPLETNO DELO(SVIH 5 KNJIGA O EMILU) IZDANJE KNJIZARNICE RAJKOVICA I CUKOVICA,BEOGRAD,1925.GODINA,963 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE VEOMA DOBRO OCUVANA

DANTE ALIGHIERI - DIE GOTTLICHE KOMODIE II RETKO IZDAVAČ: ATEMPEL VERLAG BERLIN OKO 1950 STRANA: 203 TVRDOG POVEZA STANJE: VEOMA OČUVANA, KNJIGA KAO NA SLICI, OCENA: 4+ DOSTAVU PLAĆA KUPAC, 13

decembar 1930 januar 1931 avgust 1931 septembar - oktobar 1931 mart 1934

Bogato ilustrovano. JADRANSKA BIBLIOTEKA III Marko Car JADRANSKA STRAŽA BEOGRAD Meki povez Stanje : unutrašnjost odlična, bez ispisivanja i cepanja, rikna i korice lošije očuvano. Str: 67 God : 1928 Nikk2113

Ratni događaji iz Drugog srpskog ustanka 1815. pod vojvodom Milošem Obrenovićem beleške K. S. Protića generala Štamparija Kraljevine Srbije, Beograd, 1891. 107 strana, udžbenički format. Spoljašnosti kao na slikama. Nedostaju delovi prva dva lista. Nema podvlačenja, zapisa... Kosta Protić (29. septembar 1831 — 4. jun 1892) bio je ađutant kneza Mihaila (1865), ministar vojni (1875) i ađutant kneza Milana (1875—1880) i kraljev namesnik (1889—1892). Obavljao je funkciju namesnika nakon abdikacije kralja Milana 1889. Rodio se 29. septembra 1831. godine u Požarevcu, od oca trgovca Stevana i majke Milosave. Protićevi preci su doseljeni u Požarevac pre oko 250 godina sa Kosova a ranije poreklo vuku iz Kolašina. Prezime Protić potiče od njihovog najstarijeg poznatog pretka Josifa Momirovića koji je bio prota u Požarevcu za vreme Kočine krajine. Josif je imao sinove Lacka, Stevana (otac Koste Protića) i Mitu.[2] Oženio se Micom, kćerkom Boška Tadića, sudije Vrhovnog suda iz Beograda. Imao je sina Dragutina i kćerku Zagorku. Osnovnu školu završio je u Požarevcu, a tri razreda gimnazije u Beogradu. U vojsku je stupio kao vojnik, novembra 1848. godine. Posle skoro dve godine služenja u trupi, septembra 1850. stupio je u prvu klasu novoformirane Artiljerijske škole (današnje Vojne akademije). Čin kaplara dobio je 1. maja 1849. godine, a tokom školovanja unapređen u činove podnarednika 10. maja 1850. i narednika 15. decembra 1850. godine. Školovanje je završio 11. oktobra 1855, kao treći u rangu od deset pitomaca, i unapređen je u čin potporučnika. Odmah po završetku Artiljerijske škole izabran je za državnog pitomca i poslat u Berlin, gde je završio dvogodišnji kurs Artiljerijsko-inžinjerijske škole. Po završetku ovog školovanja, skoro godinu i po dana bio je na praksi u Pionirskom bataljonu u Dancigu. Oktobra 1858. prešao je u Belgiju, gde je bio na praksi u Pontonjerskom bataljonu u Liježu do kraja aprila 1859. godine. Prvim rasporedom, po usavršavanju u inostranstvu, određen je na službi pri Tehničkom odeljenju Glavne vojne uprave. Za ađutanta kneza Mihaila Obrenovića postavljen je 6. jula 1861. godine. Od 19. oktobra 1865. bio je profesor Artiljerijske Škole, za predmete fortifikacija i pravila pionirske i pontonirske službe. Za komandanta Pontonirskog bataljona u Ćupriji postavljen je 4. decembra 1865. Od 1. maja 1867. ponovo je bio ađutant kneza Mihaila Obrenovića, a posle godinu dana, 1. maja 1868, postavljen je za komandanta Pionirskog bataljona u Beogradu. Već 1. oktobra 1868. postavljen je za inspektora inžinjerijskih trupa Stajaće vojske. U tom svojstvu krajem novembra 1870, otišao je u Beč radi ugovaranja nabavke pušaka za srpsku vojsku. Maja 1872. godine bio je vođa puta - sprovoda oficira koji odlaze u Berlin radi usavršavanja u vojnoj struci. Sa ove dužnosti, 10. avgusta 1873. postavljen je za komandanta Pešadijske brigade Stajaće vojske. Prvi put postavljen za ministra vojnog, u kabinetu Jovana Marinovića 22. oktobra 1873. godine. U kabinetu Aćima Čumića, koji je 25. novembra 1874. zamenio Marinovićev kabinet, ponovo je bio ministar vojni od 22. januara 1875. Na toj dužnosti ostao je i u kabinetu Danila Stefanovića, od 22. januara 1875. do 19. avgusta 1875. godine. Po padu ovog kabineta stavljen je na raspolaganje.[3] Kao načelnik Glavnog štaba, maja 1876. bio je član Tajnog vojnog saveta. Za komandanta odbrane Aleksinca postavljen je 10. septembra 1875. Od 19. juna 1876. bio je komandant Moravske vojske, a od 1. decembra 1876. komandant prvog korpusa. Načelnik Štaba vrhovne komande bio je od 1. decembra 1877. do završetka Drugog srpsko-turskog rata. Prvi ađutant kneza Milana Obrenovića bio je od 22. novembra 1879. do 9. aprila 1880, kada je postavljen za komandanta Moravskog, a 4. aprila 1881. premešten je za komandanta Timočkog kora. U septembru te godine, postaje i član Komiteta za nastavu i organizaciju vojske. Naredne godine, 24. marta, razrešen je dužnosti i stavljen na raspolaganje ministru vojnom. Juna 1882. godine, sa još 6 ličnosti diplomatske i vojne struke, kao izaslanik kralja Milana Obrenovića određen je da obiđe strane dvorove radi notifikacije srpske kraljevine. Penzionisan je 31. marta 1883, zbog godina službe. U vreme Timočke bune, od 21. septembra 1883. do 7. februara 1884, bio je ministar građevina u kabinetu Nikole Hristića. Na toj dužnosti bio je i u kabinetu Milutina Garašanina, od 2. maja 1885. do 23. marta 1886.[3] U aprilu iste godine prešao je na dužnost komandanta Beograda i upravnika Beogradskog garnizona. Uz to je i određen za člana inžinjerijskog komiteta. Na položaju komandanta prestonice bio je do 26. oktobra 1887, kada je pri Ministarstvu vojnom postavljen za inspektora pešadije. U kabinetu Nikole Hristića, ponovo je stekao portfelj ministra vojnog. Od 14. aprila 1888. do 22. februara 1889. U međuvremenu vršio je dužnost predsednika Vlade. Napuštajući presto, kralj Milan Obrenović je 22. februara 1889. naimenovao Namesništvo, koje je imalo da vrši kraljevsku vlast do punoletstva njegovog sina, kralja Aleksandra. Određen je za trećeg člana, pored Jovana Ristića i Jovana Belimarkovića. Na toj dužnosti ostao do svoje smrti, 4. juna 1892.[3][4] Uz vršenje brojnih vojnih i diplomatskih dužnosti, Protić je u periodu 1881—1888. bio član mnogih ispitnih komisija za niže i više oficirske činove. Tokom 1881. i 1891. bio je i član Vojnog kasacionog suda. Uz mnogobrojno ordenje, posle smrti stekao je još jednu počast - 9. pešadijski puk 1. poziva Narodne vojske 1899. godine postao je puk Đenerala Protića s

Štamparija, MERKUR, Beograd, 1939. 36 strana. Posveta autora. Požutela, očuvana. stan

Mihailo Ilić Zakon o radnjama Geca Kon, 1932. 355 strana, tvrd povez, manji format, Požutela. Potpis prethodnog vlasnika. Očuvana. Mihailo Ilić (Beograd, 11. septembar 1888 — Beograd, 20. mart 1944) bio je srpski pravnik, profesor Pravnog fakulteta u Subotici i Pravnog fakulteta u Beogradu. Bio je prorektor Univerziteta u Beogradu (1932–1935), osnivač i istaknuti član Jugoslovenske republikanske stranke, urednik više časopisa, listova i biblioteka, pisac zapaženih kritičkih i analitičkih članaka. Mihailo Ilić rođen je 11. septembra 1888. godine u Beogradu. Njegovi preci poreklom su iz Tetova u Makedoniji. U rodnom gradu završio je osnovnu školu i gimnaziju. Nakon završene gimnazije upisao je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je 1912. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, a doktorirao 1919. godine na Pravnom fakultetu u Parizu, sa disertacijom Considérations générales sur la Société des Nations et son Droit (Opšta razmatranja o Društvu naroda i njegovom pravu).[1] Po povratku u Srbiju otpočeo je univerzitetsku karijeru na Pravnom fakultetu u Subotici, gde je 15. juna 1921. godine izabran u zvanje docenta za Javno pravo, a 11. novembra 1924. u zvanje vanrednog profesora. Ovaj izbor potvrđen je 30. marta 1926. godine i Mihailo Ilić nastavlja karijeru na Pravnom fakultetu u Beogradu. Predavao je Administrativno pravo. Za redovnog profesora izabran je 1930. godine. Biran je za prorektora Univerziteta u Beogradu u dva mandata (od februara 1932. do juna 1933. i od maja 1934. do februara 1935. godine). Mihailo Ilić se od rane mladosti zanimao za politiku. Kao student učestvovao je u protestima protiv autoritarnih režima i progona slobodoumnih pojedinaca u Srbiji i okruženju. Januara 1920. godine stupio je u članstvo Republikanske stranke. Reč je o Republikanskoj demokratskoj stranci, koja je osnovana 21. januara 1920, a 21. januara 1921. preimenovana je u Jugoslovensku republikansku stranku. Prihvatao je povremene stručne angažmane kao ekspert u izradi pojedinih zakonskih projekata. Tako je prihvatio poziv kneza Pavla i zajedno sa svojim fakultetskim kolegama, Mihailom Konstantinovićem i Đorđem Tasićem, 1939. godine učestvovao u iznalaženju Sporazuma sa Hrvatima i izradi Uredbe o Banovini Hrvatskoj. U periodu od 1920. do 1941. godine težište javnih aktivnosti Mihaila Ilića bilo je na publicističkoj, uredničkoj i izdavačkoj delatnosti. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa Arhiv za pravne i društvene nauke (1933–1940). Osnivao je i uređivao: „Biblioteku javnog prava” (1929–1940), Biblioteku „Politika i društvo” (1937–1941), Biblioteku „Savremena pitanja” (1938–1941) i list Napred (1938–1941). Nažalost, ove Ilićeve aktivnosti prekinute su napadom Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju, aprila 1941. godine. Prilikom hapšenja talaca od strane Gestapoa, u noći 4. novembra 1941, uhapšen je i profesor Mihailo Ilić sa grupom univerzitetskih nastavnika i drugih intelektualaca i odveden je u Logor na Banjici. Pokušaji Ilićevih kolega i prijatelja da se oslobodi nisu uspeli. Nakon trogodišnjeg tamnovanja u Banjičkom logoru Mihailo Ilić streljan je u Jajincima 20. marta 1944. godine. Mihailo Ilić je u međuratnom periodu bio jedan od najznačajnijih učesnika u javnom i političkom životu Srbije. Isticao se kao svestrani teoretičar prava svojom načelnom i doslednom borbom za slobodu, demokratiju i vladavinu prava. Kao pobornik građanske demokratije, izjašnjavao se za federalističko uređenje Jugoslavije i okupljanje snaga na liniji borbe protiv fašizma. Uz profesora Đorđa Tasića spada među najsvetlije ličnosti naše predratne prošlosti.

DER NEUE BROCKHAUS - KOMPLET OD 4+1 KNJIGE TVRDOG POVEZA SA ZAŠTITNIM OMOTIMA U 4 KUTIJE IZDAVAČ: LEIPZIG 1938 1. A-E 2. F-K 3. L-R 4. S-Z 5. ATLAS STANJE: VEOMA OČUVENE, KNJIGE KAO NA SLICI, OCENA: 4... PA I VIŠE, DOSTAVU PLAĆA KUPAC, KUT RF 1-2/6

IZDAVAC STAMPARIJA PETRA CURCICA,BEOGRAD,1895.GODINA,,OKO 310 STR,TVRD POVEZ KNJIGA JE VRLO DOBRO OCUVANA,POTPIS I POSVETA GRAFITNOM OLOVKOM