55757) AK 1 Apologija hrišćanstva – Društveno pitanje i društveni poredak , priručnik društvenog učenja Apologie des Christentums IV-1 : Soziale Frage und Soziale Ordnung Handbuch der Gesellschaftslehre Autor : Albert Maria Weiß, Izdavač : Herdersche Verlagsbuchhandlung Mesto i godina izdanja : Freiburg , 1904 god. Albert Marija Vajs (pseudonim Hajnrih fon der Кlana ; 1844. -1925.) nemački katolički teolog . Nakon pohađanja benediktinske gimnazije u Minhenu , Vajs je studirao teologiju i zaređen je za katoličkog sveštenika 1867 . Nakon doktorata dr. teološkim u Minhenu (1870) postavljen je za Licealnog profesora 1873. godine. Godine 1876. stupio je u dominikanski red u Gracu i predavao na austrijskom institutu reda. Godine 1890. postao je profesor društvenih nauka na novoosnovanom Univerzitetu u Frajburgu/Švajcarska , prvo na filozofskom fakultetu, od 1890. do 1892. na pravnom fakultetu i od 1890. do 1892. i od 1895. do 1919. na teološkom fakultetu. Godine 1897. dobio je katedru apologetike, 1896/1897 i 1902/1903 bio je dekan Bogoslovskog fakulteta. Između 1892. i 1895. bio je superior i profesor u Gracu i Beču. Njegove glavne oblasti istraživanja bile su patristika , srednjovekovna sholastika i mistika . Кao katolički publicista borio se protiv političkog liberalizma. Unutar crkve, bio je oštar kritičar reformskog katolicizma i modernizma , kao i svake aktivnosti katoličkih laika koja je bila nezavisna od crkvene hijerarhije, na primer u hrišćanskim sindikatima i hrišćansko-socijalnim partijama. U tom pogledu, on je bio jedan od glavnih idejnih generatora za antimodernističku encikliku Pascendi . Vajs je podržao ideje Кarla fon Vogelsanga i bio je blizak Friburškoj uniji , katoličkom udruženju koje se bavi društvenim i ekonomskim pitanjima. Pored profesorske dužnosti, obavljao je i diplomatske misije u Luksemburgu i Austriji. Tvrd povez, format 14 x 20 cm , originalni povez iz epohe, nemačkijezik, gotica, 582 strane

Godina 1966.Izdavac:Mlado pokoljenje.Mala ostecenja na koricama,predlist neznatno isaran obicnom olovkom,malo zacepljen. K9

Unutra dobro očuvano kao na slikama, spolja se vidi stanje na slici jedan, samo fali zadnja korica Bio bi baš lep primerak kad bi se prekoričila Bogato ilustrovano Mnogo kvalitetnije nego neke novije monografije o Studenici Dr Vlad. R. Petković - Manastir Studenica, Narodni muzej: Srpski spomenici II, Izdavačka knjižarnica Napredak, Beograd 1924 godine Vladimir Petković (Donja Livadica, kod Velike Plane, 30. septembar 1874 — Beograd, 13. novembar 1956) bio je srpski istoričar umetnosti i arheolog. Vladimir Petković Vladimir Petković.JPG Vladimir Petković, srpski istoričar umetnosti Rođenje 30. septembar 1874. Donja Livadica, kod Velike Plane,, Kneževina Srbija Smrt 13. novembar 1956. (82 god.) Beograd, Socijalistička Republika Srbija NR Srbija, Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FNR Jugoslavija Biografija Uredi Rođen je 30. septembra 1874. godine u selu Donja Livadica, kod Velike Plane.[1] Prof. dr Vladimir Petković je diplomirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (1897). Godine 1900. odlazi u na studije u Minhen, potom 1902. u Hale gde 1905. stiče doktorat. Po povratku u Srbiju 1911. postaje docent, 1919. vanredni, a 1922. redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Od 1921. do 1935. godine bio je direktor Narodnog muzeja u Beogradu. Od 1932. je član Srpske akademije nauka, a od 1947. do 1956. upravnik njenog Arheološkog instituta. Naučni rad Uredi Glavna oblast naučnog istraživanja Vladimira Petkovića bila je srpska srednjovekovna umetnost, posebno fresko-slikarstvo. U srpskoj istoriografiji postavio je temelje naučnog izučavanja spomeničke baštine. Znanja je sticao tokom velikog terenskog rada nakon koga je publikovao brojne članke i monografske studije o srpskim srednjovekovnim manastirima, crkvama i živopisu. Objavio je znamenite zbirke građe o srednjovekovnim freskama u Srbiji i Makedoniji, a posebno je značajan njegov pregled crkvenih spomenika. Pisao je o stilskim karakteristikama živopisa, posebno o ikonografiji kada je uočio postojanje posebnih škola u srpskom srednjovekovnom slikarstvu. Takođe je prvi obratio pažnju na značaj spomenika kasnog srednjeg veka - XVI i XVII stoleća, deo kojih istraživanja je i publikovao. Kao arheolog radio je u Stobima i Caričinom gradu. Bibliografija (izbor) Uredi 1906 „Žiča, arhitektura i živopis“, Starinar, Beograd 1908 „Freske iz unutrašnjeg narteksa crkve u Kaleniću“, Starinar, Beograd 1911 „Srpski spomenici VII-VIII veka“, Starinar, Beograd 1922 Manastir Ravanica, Beograd 1924 Manastir Studenica, Beograd 1926 Manastir Kalenić, Vršac 1933 Staro Nagoričino - Psača - Kalenić (ikonografija i živopis), Beograd 1937 „Antičke skulpture u Stobiju“, Starinar, Beograd 1939 „Iskopavanje Caričinog grada kod Lebana 1938. godine“, Starinar, Beograd 1941 Manastir Dečani, Beograd 1950 Pregled crkvenih spomenika kroz povesnicu srpskog naroda, Beograd Izvori Uredi „Vladimir R. Petković“, Starinar, V-VI, Beograd, 1954 — 1955 (kompletna bibliografija) Svetozar Radojčić, „Dr. Vladimir Petković“, Glasnik SAN, br. 2, 1957, Beograd Enciklopedija likovnih umjetnosti, knj. 3, pp. 662, Jugoslavenski leksikografski zavod, Zagreb, 1964.

Autor Dr.Vladan Đorđević,izdanje Moderne knjižnice-Zagreb 1919 god.,tri knjige u tvrdom povezu,ukupno 1162 str.Prva knjiga u lošijem stanju,u smislu da je povez popustio(slika),dosta listova se odvojilo,ali su svi na broju i sve je lepo očuvano,vidljivo i čitljivo.Ostale dve knjige su veoma korektno očuvane,bez oštećenja. Knjiga prva-Mladi kralj Knjiga druga-Kralj Knjiga treća-Car žan3 1618g

AK 3 55447) Mala politička biblioteka 8 brošura Zbirka ukoričinenih političko propagandnih brošura iz perioda nakon Darugog svetskog rata Izdavač :Kultura Zagreb 1946-47 god. Sadržaj : Broj 8 : Antidemokratska djelatnost Vatikana – A. Galin; 34 str. Broj 7: O politici Vatikana – D. Petrov Vatikan i problemi poslijeratne izgradnje –M. Melnikov ; 41 str. Broj 4: Rat i mir – Otokar Keršovani ; 82 str. Broj 3: Snage demokracije i progresa u borbi protiv fašizma i reakcije – Oleščuk ; 36 str, Broj 22 : O ulozi socijalističkih partija poslije drugog Svjetskog rata – S. Ivanov ; 46 str. Broj 5: Američki monopoli i vanjska politika Sjedinjenih Američkih Država - K. Velikanov ; Porast militarizma u Sjedinjenim Američkim Državama – M. Galaktionov ; 34 str. Broj 5: Naša argumentacija – E. Kardelj , S. Kosanović , Lj.Mitrović Načelne primjedbe u pitanju Trsta – pukovnik Stefan Mitrović ; 92 str. Broj 9: Ekspozeji sa drugog izvanrednog zasedanja Narodne skupštine FNRJ, 1946 g. O vanjskoj politici FNRJ – Maršal Tito O unutarnjoj situaciji i narodnoj sigurnosti – Aleksandar Ranković Pregled rezultata i zadaci naše narodne privrede – Edvard Kardelj O prvom državnom budžetu FNRJ – Sreten Žujović ; 96 str Tvrd povez, format 12,5 x 16 cm , 8 brošura ukoričeno u jednu knjigu, latinica

МИЛОСАВ ТЕШИЋ ПРЕЛЕСТ СЕВЕРА, КРУГ РАЧАНСКИ, ДУНАВОМ ПРОСВЕТА БЕОГРАД 1996 САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА `96 Пажња !!! ПОСВЕТА ПИСЦА МИЛОСАВА ТЕШИЋА, датирана 1996. године !!! ............................................................ ПОГОВОР РАДИВОЈЕ МИКИЋ БРОШ ЋИРИЛИЦА 209 СТРАНА НЕКОРИШЋЕНО

Filozofija i Nauka u razvitku ciljeva i srestva,posvećeno Milivoju Stanojeviću. Izdanje iz 1909 god. Dobro stanje

Retko antikvarno izdanje o fasizmu!

SPOMENICA velikom dobrotvoru Beogradskog Univerziteta LUKI ĆELOVIĆU-TREBINJCU beogradskom trgovcu Izdavač: Zadužbina Luke Ćelovića-Trebinjca, Beograd, 1931. Meki povez Broj strana: 123 Format: 23,5x15,5 cm STANJE: Korice pohabane, iscepkane ivice i rikna, na prednjima potpis. Na prvih 40-ak stranica, u donjem spoljnjem uglu, slabo vidljiv trag vlage (slika). Donji ugao prvih 30-ak stranica ima “uši”.

Uredili: Bárdos Lajos, Kertész Gyula, Dr. Rajeczky Benjamin Izdavač: Magyar Kórus, Budapest Godina izdanja: 1937. Povez: Tvrd Format: 15 x 12 cm Broj strana: 446 Stanje: Dobro - Veoma dobro (pečat i potpis na predlistu) A Magyar Kórus énekeskönyve/Imádságokkal, gregorián korálisokkal, vegyeskarra írt latin misékkel, régi és újabb szerzők motettáival, magyar egyházi népénekekkel és kánonokkal a Szentlélek Isten nagyobb dicséretére valamint a katolikus ifjúság lelki épülésére Előszó Énekeskönyveinknek a szebb, magyarabb és egyházibb kórusmuzsika felé vezető útján a Szent vagy, Uram népénektár és a Harmónia Sacra vegyeskari gyűjtemény a legújabb lépés. Ne gondolja senki, hogy e két énekeskönyv végleges megoldás. Ellenkezőleg, csak elindítások, melyek azért látszanak reformnak, mert a múlt század folyamán oly mélypontra jutottunk, mintha teljesen kiveszett volna kórusainkról a művészi szépség és magyarság kívánata. A jövevény és németes dallamok és a kezdetleges énekkari írásmód annyira meghonosodtak, hogy eltávolításuk csak idők folytán következhetik be. De ha a templomi szolgálat folytonosságára való tekintettel meg kellett is tartani egy sor ilyen jövevény-dallamot, annál nagyobb örömmel mutatjuk fel itt újra sok ősi, szép énekünket. E dallamok - a nevezetesebbeket a két püspök (Kisdi Benedek, 1651. és Szegedi Ferenc Lénárt, 1674.) neve jelzi - koruk java terméséhez tartoztak és az egész magyar nép énekeivé váltak. Ide, a nép közé szállt le a későbbi időkben is mindaz, ami valaha a nemzet életében maradandó volt. A nép éneke, apáról fiúra szállva, századokon át mind nemesebb és csiszoltabb alakot nyert: az új népdalgyűjtés tökéletes szépségű magyar dallamokat talált a nép között s ezek a mi énekeskönyvünknek ékességei. (Pl. Gyászba borult Isten csillagvára, 60. sz.) Egyházi zenénknek e mélyrenyúló és az ősi keletre ágazó népi gyökere mellett ott találunk egy másik gyökeret, mely hasonló mélységekbe nyúlik le, de tápláló nedveit nyugatról kapja: ez a katolikus egyház saját dallamvilága, a gregorián ének. Népének ez is, - kezdetben az ókeresztény gyülekezetek zsoltára, amit azonban később a középkor minden művelt népe vetélkedve gazdagított: görög és bizánci muzsika, kisázsiai és afrikai dallamok, itáliai himnuszok, francia és német kolostorok, költők, tudósok, fejedelmek énekei olvadtak benne egybe. Ebből a hatalmas együttesből nem hiányzik a magyar hang sem; - hogy csak a legismertebbet említsük: Pázmány Péter himnusza (ó dicsőséges, ó ékességes, 170. sz.), amely belejutott az egyetemes egyház énekei közé. Tartalom A Harmonia Sacra munkatársainak névsora 5 Elöljáró beszéd (Az első énekórára) 7 Az imádságok tartalomjegyzéke 10 Imádságok 11 Az egyházi éneklés aranyszabályai 64 Énekek Miseénekek 66 Az egyházi évre 98 Az Oltáriszentségről 174 Jézusról 209 Mária-énekek 226 A szentekről 286 Gyászmisére 305 Különböző alkalmakra 322 Gregorián énekek 338 Négyszólamú latin mise 370 Requiem 383 Motetták 402 Tartalomjegyzék Az énekek jegyzéke alkalmazhatóságuk szerint 435 Betűrendes énekmutató 444

ULTRA RETKO IZ 1935,STAMPANO U SKOPLJU,STANJE KAO NA SLICI,ZA SVOJE GODINE LEPO OCUVANO

odlično uvezana, potpisi na predstrani i zadnjoj strani, korica pohabana po ivicama, požutela po boku tabaka, 463str.,tvrdi povez,23cm, š d65

DZEKOV PUT NA MESEC 1927 Izdanje knjizarnice Rajkovica i Djukovica, Beograd, Terazije, 1927 39 str. Meki povez. Vrlo dobro ocuvana knjiga.

raša milošević tvrd povez dobro očuvana radiklana stranka nikola pašić perra todorović kosta taušanović giga geršić ...

izd 1929g tvrd povez kao na slici unutrašjost odlično očuvana grž

Mandić III od 1867 do 1876 I deo 171str, iz 1902 god tvrd povez od teodora mandića

VOJISLAVLJEVA SPOMENICA 1895 Beograd, 1895 222 str. Tvrdi povez. Koriceno, skorijeg datuma. Knjiga iz biblioteke, ima pecat na nekoliko mesta. Odlicno ocuvana unutrasnjost.

Radovanović, Protić IZ UPRAVNO-SUDSKOG POSTUPKA predgovor Slobodan Jovanović Geca Kon, 1928. Manji format, 132 strane. Korice oštećene (zadnja zacepljena), požutela, unutra lepo očuvana, nerasečenih tabaka.

Društvo za čuvanje narodnog zdravlja 1909 Odlično očuvano za ovaj tip knjige Kao na slikama Ima trag od neke nalepnice sa strane, može se skinuti Lekarske pouke o zdravlju i bolesti Milan Jovanović Batut (Sremska Mitrovica, 10. oktobar 1847 — Beograd, 11. septembar 1940) bio je srpski i jugoslovenski lekar, univerzitetski profesor, utemeljivač Medicinskog fakulteta. Milan Jovanović Batut M j batut.jpg Milan Jovanović Batut Datum rođenja 10. oktobar 1847. Mesto rođenja Sremska Mitrovica Austrijsko carstvo Datum smrti 11. septembar 1940. (92 god.) Mesto smrti Beograd Kraljevina Jugoslavija Biografija Uredi Rođen je u Sremskoj Mitrovici pred Mađarsku bunu u jesen 1847. godine, od oca Koste Jovanovića trgovca kolonijalnom robom. Majka je bila od Novića, gde je pripadao pesnik Joksim Nović Otočanin. Deda po ocu Srbin poreklom `odnekud od Sofije`, učestvovao je u borbama za vreme Prvog srpskog ustanka. Poginuo je slavno u boju protiv Turaka na Mišaru 1806. godine. Udovica baba `Starka Anđa` prevela je onda porodicu u Srem, da bi se skrasili u Mitrovici. Porodica je do 1848. godine bila imućna pa osiromašila, jer je neštedemice pomagala Srpski pokret. Otac Kosta uspešni preduzimljivi trgovac (koji je stigao do Hamburga i o tome ostavio dnevnik sa puta) nastradao je nesrećnim slučajem od razbesnelog bika.[1] Milan je u Mitrovici pohađao osnovnu školu i završio dva razreda realke. Kao srednjoškolac pokazao je talenat za crtanje. Gimnaziju je nastavio u Pančevu i nakon godinu dana prešao kao `blagodejanac` u Karlovce. Nakon sedmog razreda gimnazije u Karlovcima, otišao je 1865. godine u Osijek, gde je maturirao sa odličnim uspehom. Porodični prijatelj Svetozar Miletić koji je rano prepoznao Jovanovićev potencijal, nudio mu je kao pomoć stipendiju, i to samo ako bi studirao pravo. Međutim, mladić je svim bićem bio okrenut medicini, i studije medicine započeo je u Beču, zahvaljujući materijalnoj pomoći desetorice građana Mitrovice, koji su mu tokom prve godine davali po dve forinte mesečno za izdržavanje. Kako nije mogao da nastavi studije sledećeg semestra, bio je prinuđen da ode u Novi Sad gde je tri godine predavao u realci, skupljajući novac. Sa dovoljno novca vratio se u austrijsku prestonicu gde je završio medicinu na Bečkom univerzitetu 1878. godine. Tokom studija u Beču, predavali su mu profesori koji su bili slavna imena bečke i evropske medicine.[1] Batut Uredi Kada se 1885. godine Milan Jovanović vratio sa stručnog usavršavanja po evropskim prestonicama, uzeo je nadimak Batut. Razlog je bio u tome što su pored njega u srpskoj javnosti, u istoj društvenoj ulozi bila još dva Milana Jovanovića i to lekara. Sastali su se njih trojica i uzeli nadimke da bi ih društvo razlikovalo. Dr Jovanović, rodom iz banatskog sela Jarkovca prozvao se Morski (kao brodski lekar) ili Bombajac (po Indiji), drugi je uzeo srednje slovo A (po imenu oca), a treći, Sremac, po prezimenu nekadašnjeg očevog trgovačkog kompanjona - Batut.[2] Bista Milana Jovanovića Batuta ispred Medicinskog fakulteta u Beogradu Medicinsko-prosvetni velikan Uredi Već na samom početku lekarske prakse u Somboru došle su do izražaja njegove sklonosti prema pisanoj reči i zdravstveno-prosvetnom radu. Godine 1880. je u tom cilju pokrenuo list za lekarsku pouku narodu „Zdravlje”. Bio je to prvi list sa higijensko-prosvetnim sadržajem na slovenskom jugu. U periodu od 1880. do 1882. godine na poziv crnogorske vlade bio je načelnik Sanitetskog odeljenja tamošnjeg Ministarstva unutrašnjih dela i glavni lekar Cetinjske bolnice. Zalaganjem dr Vladana Đorđevića došao je u Srbiju, gde je dobio državnu stipendiju za usavršavanje u inostranstvu. Nekoliko godina radio je na vodećim medicinskim ustanovama Evrope toga vremena, u Minhenu, Berlinu, Parizu i Londonu. Poslednje mesece bavljenja u Evropi proveo je u Parizu, gde je upoznao slavnog Luja Pastera. Posebno je on proučavao probleme higijene i bakteriologije. Nakon specijalizacije pozvan je da osnuje Katedru za bakteriologiju na Karlovom univerzitetu u Pragu. Međutim, ovu laskavu ponudu odbio je i prihvatio mesto redovnog profesora na Katedri higijene i sudske medicine na Velikoj školi u Beogradu. Predavao je studentima dugi niz godina i izgradio veliki autoritet kao naučnik i profesor. Posebno priznanje za njegov rad bio je izbor za rektora Velike škole. Karlov univerzitet ga je 1938. promovisao u počasnog doktora.[3] Jedna od najvećih zasluga profesora Batuta bila je osnivanje Medicinskog fakulteta u Beogradu. Iako nije imao dovoljnu podršku svojih kolega lekara, profesor Jovanović je bio istrajan u svojim idejama i nakon višedecenijske borbe Medicinski fakultet je osnovan 1919. godine, a Milan Jovanović Batut je postao prvi dekan i profesor higijene na novoosnovanom fakultetu. Pored nastavne i naučne delatnosti, profesor Batut bio je veoma aktivan društveni radnik. Između ostalog, bio je predsednik Srpskog lekarskog društva, Jugoslovenskog lekarskog društva, Društva za čuvanje narodnog zdravlja, višegodišnji član i predsednik Glavnog sanitetskog saveta. Na njegovu inicijativu osnovano je Ministarstvo narodnog zdravlja posle Prvog svetskog rata. Takođe, bio je jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Sarađivao je sa Maticom srpskom, Srpskim književnim glasnikom i bio jedan od prvih i najuglednijih saradnika Politike. Jedan književnik je primetio u vezi pisanja Batutovog: pisao je `Vukovim jezikom` a `Dositejevim načinom`. Imao je veliku sposobnost popularisanja i prikazivanja najzamršenijih naučnih istina. Zdravstveno prosvećivanje naroda bilo je najznačajnije životno delo dr Milana Jovanovića Batuta. Ta ideja provlačila se kroz njegov čitav radni vek. Objavio je nekoliko stotina članaka, na desetine brošura i knjiga. U svojim delima isticao je značaj porodičnih vrednosti, koje predstavljaju glavni razlog nacionalne propasti ili preporoda. Prema Batutu porodica je temelj snage i duha naroda, raskrsnica svih puteva i prvenstveni izvor dobra i zla u ljudskom društvu. Po biografu Ozrenu Nedeljkoviću (1940): Batut je naš najznačajniji radnik na higijenskom prosvećivanju naroda. Kao dobra poznavalac narodnog života umeo je svoj rad i svoje pisanje da podesi prema stvarnom stanju prosvećenosti naroda. Prostudirao je potrebe, osećanja i jezik našeg naroda. Zato su njegovi spisi - puni pouka a pisani najčistijim narodnim jezikom - i prodrli toliko duboko u narod. Profesor Milan Jovanović Batut je svojim višedecenijskim naučnim i društvenim radom ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpskog naroda. Njegova odlikovanja predstavljaju najstariju i istorijski veoma značajnu grupu u okviru Zbirke odlikovanja Arhiva SANU. Preminuo je u Beogradu 11. septembra 1940. godine. Po njemu je nazvana jedna ulica u Beogradu. Nagrade Uredi Orden Svetog Save, I stepena, Kraljevina Srbija[4] Orden Svetog Save, II stepena[5] Orden Svetog Save, III stepena[5] Nacionalni orden Legije časti, IV stepen, Francuska[4] Orden belog lava, III stepen, Čehoslovačka[4] Orden knjaza Danila I, III stepen[5] Orden Belog orla, III stepena[5] Orden Belog orla, IV stepena[5] Orden Belog orla, V stepena[5] Orden Srpskog društva Crvenog krsta[5] Orden Jugoslovenske krune, II stepena[5] Krst milosrđa[5] Srebrna medalja Srpskog društva Crvenog krsta[5] Spomenica 40-godišnjice Svetoandrejske skupštine[5] Spomenica na rat 1912. „Osvećeno Kosovoˮ[5] Spomenica na rat 1913.[5] Počasni doktorati Univerzitet u Beogradu[4] Sveučilište u Zagrebu[4] Univerzitet u Beču[4] Karlov univerzitet[4][6] Tags: jektika tuberkuloza ljudska guba sifilis trudnoća oticanje nogu zubi bunari bunar sa vedrom dojenje kako se stari ...

Günther, Wilhelm: Praktischer Ratgeber zum Betriebe einträglicher Bienenzucht Praktični vodič za profitabilno pčelarstvo , tekst na nemačkom jeziku - gotica Leipzig 1897, strana 307 Tvrdi povez, ilustrovano , poneka blaga fleka na praznom predlistu, ostalo veoma dobro očuvano Tags: pčela košnica med matica roj 18.06.2022

ULTRA RETKO,ZADNJE PACE OSTECENO KAO NA SLICI

Nova knjiga Izdanje 1997

Autor Cantù , Cesare, 1804-1895 Naslov Zdrav razum i pošteno srdce : pučki razgovori / Cezar Cantù ; po talijanskom izvorniku za hrvatski sviet preradio Ivan Despot Jezik hrvatski Godina 1881 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : Matica hrvatska, 1881 Ostali autori Despot, Ivan, fra, 1851-1886 Fizički opis VIII, 336 str. ; 21 cm Napomene Str. III-VI: Cezar Cantù / Ivan Despot Str. VII-VIII: Hrvatskomu puku! / Ivan Despot. ISBN (Plast. ) Nagradjeno iz zaklade grofa Draskovica za 1880.

Svet pod maskom Stanko Kukić Izdanje knjizarnice Radomira D. Đukovića Retko Izdanje „Ovaj roman nema svoje naročito nacionalno obeležje, kao što ni materija samog dela nema granica. On je pisan jedino u želji da se pomogne napaćenim generacijama koje su prošle kroz kalvariju svetske tragedije rata. Ako bi se, ne daj Bože, ostvarilo ono o čemu se u ovom romanu govori, on bi se mogao primeniti na sve države i sve narode koji strepe za svoju nezavisnost, za mir i slobodan razvoj. Ovoga trenutka, kada se mutni oblaci gomilaju nad svodom svih kulturnih i prosvećenih naroda, fantom budućeg rata urezan je u misao čovekovu više nego ikada.“

HILDE SCHNEIDER NOVI NEMAČKI BEZ MUKE Preveo i adaptirao BRANIMIR ŽIVOJINOVIĆ Ilustrovao: J.L. GROUSE NOLIT BEOGRAD 1988 METODA ASSIMIL 1OO LEKCIJA + GRAMATIČKI DODATAK + GRAMATIČKI IDDEKS + PRIBELEŠKE ............................................................... TVRDE KORICE ŠIVEN POVEZ 422 STRENE NEKORIŠĆENO NEOTVORENO GARANCIJA PERFEKT Ekstra ********