Naklada knjižare St.Kugli, Zagreb, ne vidim godinu izdanja 156 strana. Spolja sa oštećenjima kao na slici, požutela, unutra očuvana, jedan list prilepljen selotejpom, nekoliko flečica, zapisa i podvlačenja. Grčke priče, Stjepan Srkulj...

OPSADA SKADRA Živko G. Pavlović 1926 Beograd Stranica : 209 Stanje : Nema prednju koricu, prvih par stranica gde je sadrzaj razdvojeno, zacepljeno vidite na slikama, ostatak knjige je u dobrom stanju, kompaktna i sasvim dobar za citanje, bez podvlacenja.

beograd 1935. odlično stanje

Beograd 1934.

enciklopedija javnog života u slici i reči, 596 slika, tvrd povez, 767strana, u odličnom stanju

NAŠA ZEMLJA SKOPLJE I JUŽNA SRBIJA Izdanje profesorskog društva, Beograd, 1925. 242 strane + notni zapis Koste Manojlovića + karta + slike + jedna izdvojena grafika Lj. Ivanovića Požutela. Spoljašnosti kao na slikama. Unutra dobra, svi tabaci nisu rasečeni. Grga Novak, Viktor Novak, Drobnjaković, Jaša Prodanović...pogledajte sadžaj.

Izuzetno retko ratno izdanje Minhauzena s ilustracijama Đorđa Lobačeva! Autor - osoba Mund, E. D. Naslov Minhauzen / napisao A. D. Mund ; [ilustrovao Đorđe Lobačev] Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1943 Izdavanje i proizvodnja Beograd : IPROZ, 1943 (Beograd : Zadružna štamparija) Fizički opis 160 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Lobačev, Đorđe Zbirka Zlatna knjiga. Nova serija ; br. 15 Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Od mita preko književnog lika, baron Minhauzen je osoba koju svi pamte, avanturista, vojnik i najslavniji lažov u svetskoj literaturi. Junak ove knjige nije izmišljena, već stvarna ličnost, nemački baron koji se kao mladić borio protiv Turaka u Rusiji. Interesantan je bio po tome što je po povratku iz rata izmišljao neverovatne priče o svojim avanturama, podvizima i junaštvu. Jurij Pavlovič Lobačev (rus. Юрий Павлович Лобачев, 4. mart 1909 – 23. jul 2002), poznat kao Đorđe Lobačev bio je jedan od pionira i jedan od najznačajnijih autora u istoriji srpskog i jugoslovenskog stripa. Među njegove najpoznatije stripove spadaju Ženidba cara Dušana, Propast grada Pirlitora, Baš Čelik, Čardak ni na nebu ni na zemlji, Baron Minhauzen, Čarobnjak iz Oza, Pepeljuga i drugi. Autor je stripa Uragan dolazi u ponoć – prvog stripa objavljenog u SSSR 1966. Škola stripa „Đorđe Lobačev“ iz Beograda nosi njegovo ime. Detinjstvo i mladost Đorđe Lobačev je rođen 4. marta 1909. u Skadru, gde mu je otac bio na službi kao ruski konzul. Detinjstvo je za vreme Balkanskih ratova proveo u Crnoj Gori, gde je kršten na Cetinju. Živeo je i u Kosovskoj Mitrovici, a potom na Kritu i u Solunu. Kao emigrantsko siroče imao je teško detinjstvo i mladost. U periodu 1922–1929. učio je u Prvoj rusko-srpskoj gimnaziji, da bi posle studirao istoriju umetnosti na beogradskom Filozofskom fakultetu. Predratna stripska karijera Kada je zbog svetske ekonomske krize Lobačev izgubio posao u građevinskoj firmi 1934, okreće se namenskom reklamnom i drugom crtanju da bi prehranio porodicu. Ilustrovao je knjige, crtao karikature i reklame. Pod uticajem svetske popularnosti američkog avanturističkog stripa, Lobačev počinje da radi i stripove, prvo u Panorami i Stripu, a zatim i drugim listovima: Mika Miš, Mikijevo carstvo, Politika i Politikin Zabavnik. Redakciji „Politike” se nametnuo kao saradnik pokazavši Dušanu Dudi Timotijeviću napola dovršen strip „Hajduk Stanko”. 1936. postao je stalni saradnik lista, i tu se, uz osnovna zaduženja – retuširanje fotografija, ispisivanje slova za licencirane stripove, reklamnih naslova i sl., posvetio autorskim strip-adaptacijama slovenske epike, kao i književnih dela, te „pustolovno-oniričnom” žanru stripa, kako ga je sam imenovao. ”Srpske narodne bajke, legende i narodne pesme smatrao je riznicom stvaralačkih podsticaja, no i vrhunskim izrazom folklornog duha, čak i u svetskim okvirima”. Kao jedan od utemeljivača tzv. „Beogradskog kruga“, objavio je mnogobrojne stripove, među kojima je i „Hajduk Stanko,“ „Baron Minhauzen“, „Plava pustolovka“, „Princeza Ru“, „Baš Čelik“... Stripovi su mu objavljivani i u Francuskoj pre Drugog svetskog rata, poput serijala „Princesse Thanit“ („Princeza Ru“) u časopisu Aventures (1939). Posleratni period Učestvovao je u oslobođenju Beograda 1944. godine i sve do 1949. radio umetničke poslove. Jedan je od osnivača časopisa Duga, za koji je izradio prvi logotip. U vreme Informbiroa, kao sovjetski građanin proteran je u Rumuniju. Posle nekoliko godina, prešao je u Lenjingrad (Sankt Peterburg), gde je ostao do kraja života. Beogradska „Prosveta“ izdala mu je autobiografsku knjigu Kada se Volga ulivala u Savu, a novopazovski „Bonart“ postao je ekskluzivni izdavač njegovih stripova i slikovnica. Jedan od značajnih stripova koje je nacrtao je i „Tragom narodne mašte“ u kome se na maštovit način opisuje ženidba cara Dušana. Umro je u Sankt Peterburgu 23. jula 2002. godine. Stripografija „Panorama“ „Krvavo nasledstvo” 1935. (scenario Vadim Kurganski) „Strip“ „Zrak smrti” 1935. (scenario Vadim Kurganski) „Crveni vrabac“ „Deca kapetana Granta” 1936. (prema romanu Žila Verna) „Politika“ „Hajduk Stanko” 1936. (prema romanu Janka Veselinovića obradio Miloš Stevanović) „Ženidba cara Dušana” 1938. „Propast grada Pirlitora” 1939. (scenario Pavle Cerović) „Baron Minhauzen” 1940. „Čarobnjak iz Oza” 1941. (prema priči Franka Bauma) „Mika Miš“ „Carev glasnik” 1936. (prema romanu Žila Verna) „Dubrovski” 1937. (prema delu Aleksandra Puškina) „Plava pustolovka”- epizoda: „Inspektor Roldi” 1937. „Plava pustolovka” – epizoda: „Gangsteri morskih dubina” 1937/38. „Plava pustolovka” – epizoda: „Gorostasova osveta” 1938. „Plava pustolovka” – epizoda: „Avantura u Turkestanu” 1938. „Plava pustolovka” – epizoda: „Zarobljenica Inda” 1938. „Princeza Ru” 1938. „Beli duh” 1938. „Princeza Ru”- epizoda: „Mefisto se zabavlja” 1938/39. „Plava pustolovka” 1939. „Beli duh” 1940. „Mali zabavnik Mika Miš“ „Prepad u avionu” 1937. „Tarcan“ „Beli duh” 1938. „Politikin zabavnik“ Uredi „Baš Čelik” 1939. (prema narodnoj pripovetki) „Čardak ni na nebu ni na zemlji” 1939. „Pepeljuga” 1940. (obradio u stihu Živorad Vukadinović) „Mikijevo carstvo“ „Šeikov sin” 1939. „Gospodar smrti” 1939. „Gospodar smrti” 1939/40. „Gospodar smrti”- epizoda: „Tajanstvena pustolovka” 1940. „Gospodar smrti”- epizoda: „Avion smrti” 1940. „Kolo“ „Biberče” 1942. (prva skraćena verzija) „Duga“ „Pionir Ika i leni drug Žika” 1945. „Biberče“ „Biberče” 1951. (druga duža verzija) „Politikin zabavnik“ „Tajanstvena pećina” (serijal o Draganu i Miri), 21 tabla, PZ 700-719, 29. maj – 9. oktobar 1965. „Hajduk Veljko”, 20 tabli, PZ 720–739, 16. oktobar 1965. – 26. februar 1966. „Saturn dolazi u pomoć” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 740-759, 5. mart – 16. jul 1966. „Doživljaji u brdima” (serijal o Draganu i Miri), 20 tabli, PZ 783-802, 31. decembar 1966. – 13. maj 1967. „Čuvaj se senjske ruke”, prema romanu Augusta Šenoe, 30 tabli, PZ 803-832, 20. maj – 9. decembar 1967. „Pegaz“ „Čarobnjak iz Oza” 1974. (kompletna obrada priče Franka Bauma) „Čudesni svet Đorđa Lobačeva“ 1976. „Ženidba Dušanova” (nova verzija) „Baš Čelik” (nova verzija) „Čardak ni na nebu ni na zemlji” (nova verzija) „Propast grada Pirlitora” (nova verzija) „Biberče” (nova verzija) Priznanja Velika povelja Gašinog sabora porodici Lobačev (2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd MG8 (N)

* KOLEKCIONARSKA KNJIGA * * NAZIV: Dragi moji rudari, srećno! - Josip Broz Tito o Rudarima! * POVEZ: Tvrdi * SADRŽAJ: Prikazan na Slici! * BROJ STRANA: 396 stranice (tekst + slike) * STANJE: Polovna starija Knjiga, bez oštećenja! * JOŠ DOSTA STRUČNIH KNJIGA MOŽETE NAĆI NA MOJIM OSTALIM OGLASIMA, PO DOBRIM CENAMA!

m5

Stendhal - La Chartreuse de Parme. Tome second. La Cité des Livres, Paris, 1928 432 str. tvrdi povez stanje: vrlo dobro Fiction, Stendal

neprosečene knjiga peta nema zadnju koricu tj povez inače odlično očuvane ček

zagre potrebno koričenje 527str istorija XIX devetnestog veka ček

Stanje:solidno Izdato: Narodna Misao, AD Beograd Korica: tvrda Pismo : ćirilica Jubilarno izdanje o stogodišnjici rođenja Lava Tolstoja 1828-1928 Ovo se ne kupuje svaki dan. Stanje proverite na slikama. U svakom slucaju, pitajte preko poruka, tražite dodatne slike na mail, proverite dali vam odgovara stanje, i dajte ponudu.. Ko je hrabar, neka ga samo posmatra. :) Uštedite na poštarini i kupite što više knjiga! SRETNO! -----szoba----

PEČAT, br. 8 – 9, decembar 1939. Miroslav KRLEŽA DIJALEKTIČKI ANTIBARBARUS Izdavač: Biblioteka Nezavisnih Pisaca Zagreb, 1939. Meki povez Br. strana: 232 Format: 28 x 25 cm STANJE: Korice prljave i iscepane. Zadnje korice se, sa još nekoliko listova (217-232), odvojile od ostatka knjige (slika). Na nekoliko mesta potpisi i ostaci lepljive trake. Na donjem rubu stranica tragovi vlage (slika). Na str. 95, 96 i 100 tekst podvlačen crnom hemijskom (slika).

Stojan B. Živadinović - KARAĐORĐE Roman (Geca Kon, Beograd, 1930, tvrd povez, 349 str., ilustrovano)

Three Readers, The: Clifton Fadiman, Sinclair Lewis, Carl Van Doren Izdavač: The Press of the readers club, New York Godina: 1943. Zaštitni omot Tvrde korice Engleski jezik Broj strana 457 str. Format 25 cm Stanje vrlo dobro Zaštitni omot sporadično iskrzan, korice i unutrašnjost odličana Troškove slanja snosi kupac Lično preuzimanje moguće u centru Beograda K181G

FIBEL FÜR DIE KATHOLISHEN VOLKSSCHULEN IM KAISERTHUM ÖSTERREICH, Wien, 1860. / BUKVAR ZA KATOLIČKE OSNOVNE ŠKOLE U AUSTRIJSKOJ CAREVINI, Beč, 1860. Originalni tvrdi kartonski poluplatneni povez iz epohe. Dobra očuvanost, na delovima korice nedostaje mramorirana hartija, ima podvlačenja mekom grafitnom olovkom, pojedini listovi požuteli od davne izloženosti vlagi. Sadrži potpis prethodnog vlasnika. Jezik nemački, latinica i gotica, 91 str. Retko.

Jov. HADŽI VASILJEVIĆ PROSVETNE i POLITIČKE PRILIKE U JUŽNIM SRPSKIM OBLASTIMA u XIX v. (do srpsko turskih ratova 1876-78) Izdavač: Zadužbina Lenke Beljinice (Društvo Sv. Save), Beograd, 1928. Broširani povez Broj strana: XVI + 457 Format: 24 x 16cm STANJE: Povez se raspao. Neprosečena. Korice i ivice listova se osipaju. Odvojene prednje od zadnjih korica, od zadnjih ostala polovina. Deo stranica ima “uši” koje se prilikom ispravljanja kidaju zbog krtosti papira.

Neobično izdanje (naknadno koričenje nije dovršeno), koje je Stojan Novaković posvetio svojoj pokojnoj supruzi (bio je oženjen Jelenom, sestrom filozofa, političara i oficira Milana Kujundžića Aberdara). Čini ga njena biografija, beseda sveštenika na opelu 1908, autorov prevod Pauline Sasovice, pripovetke A. V. Družinina, i pogovor (koji nažalost nije ceo) o ovom prevodilačkom poduhvatu. Manji format, 170 strana. Dakle, knjižni deo se odvojio od korica (koričenje nije dovršeno) i nedostaje kraj pogovora, inače je očuvana, malo požutela. Stojan Novaković s

Prvo izdanje prvog Albaharijevog romana „Sudija Dimitrijević“ iz 1978. Omot izradio Halil Tikveša (omot minimalno iskrzan na dnu i vrhu rikne). Odlično očuvano, retko u ponudi s omotom! Autor - osoba Albahari, David, 1948- = Albahari, David, 1948- Naslov Sudija Dimitrijević / David Albahari Vrsta građe roman Jezik srpski Godina 1978 Izdavanje i proizvodnja [Novi Sad] : Matica srpska, 1978 (Novi Sad : Budućnost) Fizički opis 217 str. ; 21 cm Zbirka ǂBiblioteka ǂDanas ISBN (Broš.) U središtu romana je sudija Dimitijević koji je zamišljen kao sredovečni intelektualac koji traga za sopstvenim identitetom i identitetom svoje generacije. Ali, i za onim oblicima života koji su oličenje sigurnosti, mira, kohezije. Ovako zamišljen lik glavnog junaka zahtevao je da likovi drugih junaka budu tako oblikovani da sa njim u ravni svesti i odnosa prema svetu uspostave polemički odnos. David Albahari (Peć, 1948), pisac i prevodilac. Prvu knjigu, zbirku priča Porodično vreme, objavio je 1973. u izdanju Matice srpske iz Novog Sada. Isti izdavač objavio je njegov prvi roman, Sudija Dimitrijevic (1978). Objavio je još romane Cink, 1988; Kratka knjiga, 1993; Snežni čovek, 1995; Mamac, 1996; Mrak, 1997, 2008; Gec i Majer, 1998; Svetski putnik, 2001; Pijavice, 2006; Ludvig, 2007; Brat, 2008; Ćerka, 2010; Kontrolni punkt, 2011, Životinjsko carstvo, 2013; zbirke priča Obične priče, 1978; Opis smrti, 1982; Fras u šupi, 1984; Jednostavnost, 1988; Pelerina, 1993; Izabrane priče, 1994; Neobične priče, 1999; Drugi jezik, 2003; Senke, 2006; Svake noći u drugom gradu, 2008; Male priče, 2013; Propuštena prilika, 2013; 21 priča o sreći, 2017, kao i knjige eseja Prepisivanje sveta (1997), Teret (2004), Dijaspora i druge stvari (2008) i Ljudi, gradovi i štošta drugo (2011). Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu Ema i jež koji nestaje (2008). Zajedno sa Žarkom Radakovićem objavio je Knjigu o muzici (2013). Za zbirku priča Opis smrti dobio je Andrićevu nagradu. Roman Mamac dobio je Ninovu nagradu za najbolji roman u 1996. godini, kao i nagradu Narodne biblioteke Srbije, Balkaniku i Most-Berlin. Knjiga priča Svake noći u dugom gradu dobila je Vitalovu nagradu za knjigu godine. Preveo je veliki broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Etvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana. Član je SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva. Knjige su mu prevedene na osamnaest jezika. Od 1994. do 2008. živeo u Vankuveru, u Kanadi. Živi u Zemunu. Halil Tikveša je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1961. i magistrirao 1964. godine. Od 1976. do odlaska u penziju (2000. godine) radio je kao profesor za predmet grafika-crtanje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2013. godine je u statusu profesora emeritusa Univerziteta u Novom Sadu. Izlaže od 1962. crteže, slike, grafike, kolaže, asamblaže i objekte. Samostalno je izlagao više od 100 puta. Učestvovao na međunarodnim izložbama i bijenalima: Krakov (1966. i 1968.), Bradford (1968. i 1982.), Lugano (1968), Pariz (1968), Sao Paolo (1969), Berlin (1970), Aleksandrija (1970), Fredrikstad (1980. i 1982.), Biela (1973. i 1983.), Ivaskila (1975), Hajdelberg (1979), Bon Skur (1982), Citadela (1979), Ljubljana (1971, 1973, 1975, 1977, 1981, 1985, 1987.), Ankara (1986), Kjoto (1987), Nju Delhi (1988)... Dobitnik je više od 25 nagrada. Živi i radi u Beogradu, Sarajevu i Blacama. MG34 (N)

Knjiga I: Pet slova rogatih; Knjiga II: Vijek narodnosti; Knjiga III: Brusija; Knjiga IV: Hérvati Madjarom; Knjiga V: Metrika hrvatska Izdavač: Mladost Mesto izdanja: Zagreb Godina izdanja: 1982 Format: 17×24

Epikurov vrt ANATOL FRANS IZDANJE I.DJ.DJURDJEVIĆA BEOGRAD-SARAJEVO Prevela Jelena Skerlić Ćorović

LE FRANCAIS POUR LES JEUNES Book I La vie de madame Souris By G. Gladstone Solomon. A.R.D.S J.M.Dent & Sons LTD London & Toronto Printed in Great Britain Francuski za mlade Život gospođe Mišice (Mouse?) Izuzetna stara knjiga, unutrašnjost u skoro odličnom stanju.

IKP Nikola Pašić 1998. reprint prema izdanjima iz 1871. - I deo 139 str. - 1872. - II deo 155 str. i 1877. - III deo 162 str. urađen je novi slog sa manjim fontom, tako da se broj stranica u poređenju sa orignalom razlikuje fleke na papiru sa strane takođe, na zadnjoj korici u gornjem delu korice mao povijene povez dobar

Retko u ponudi. Omot i ilustracije u knjizi Aleksandar Hecl, jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa. Dobro očuvano. Tvrd povez. Autor - osoba Najt, Erik Naslov Lesi se vraća kući / Erik Najt ; [prevela Danica Živanović ; ilustracije Aleksandar Hecl] Vrsta građe roman ; dečje, opšte Jezik srpski Godina 1952 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Novo pokolenje, 1952 (Beograd : Omladina) Fizički opis 246 str. : ilustr. ; 20 cm Drugi autori - osoba Živanović, Danica Hecl, Aleksandar Zbirka Moja knjiga ; 16 Napomene Prevod dela: Lassie come-home / Eric Knight Aleksandar Hecl (Beograd, 29. mart 1926 — Beograd, 15. maj 1991) je bio srpski slikar, ilustrator i stripar. Studirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu od 1947. do 1951. godine. U bogatoj karijeri, Hecl je ilustrovao oko 300 knjiga, uradio dvadesetak važnijih stripova, veliki broj novinskih ilustracija i slika na platnu. Umetnik Askanio Popović priredio je 1996, za sada jedinu, priredio je 1996, za sada jedinu, Heclovu monografiju, 250 crteža Aleksandra Hecla (izbor ilustracija iz perioda 1950-1960. god.). Kritička recepcija Po mišljenju kritičara i istoričara (Zdravko Zupan, Slobodan Ivkov, Ljubomir Kljakić, Zoran Đukanović, Momčilo Rajin, Dragan Stošić, Bojan M. Đukić, Zoran Stefanović), Aleksandar Hecl je bio jedan od najznačajnijih autora srpskog i jugoslovenskog stripa, ali i „nesumnjivo, najbolji i najplodniji posleratni ilustrator realističkog izraza“ (A. Popović, u predgovoru monografije). Stripografija „Zemljo do viđenja“ (1956), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Emil i detektivi“ (1957), scenario: Dušan Lončarević prema romanu Eriha Kestnera, Pioniri, Beograd „Letimo na Mesec“ (1957-1958), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Stevan Nemanja“ (1958) scenario: M. Ilijin, Pioniri(?), Beograd „Uskočki osvetnici“ (1958-1959), scenario: S. B. Radovanović, Pioniri, Beograd „Luka gneva“ (1959), scenario: B. Radovanović i D. Lončarević, Rad, Beograd „Otmica u vasioni“ (1960), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Petlovo pero“ (1959-1960), scenario: adaptacija „Seljačke bune“ D. Lončarevića, Pioniri, Beograd „Špijun na Radnagu“ (1960-1961), scenario: Dragoljub Jovanović, Pioniri, Beograd „Kumeuaua — sin prašume“ (1960-1961), scenario: Tibor Sekelj i J. Aleksić, Pioniri, Beograd „Put u središte zemlje“ (1961) scenario: Heclova adaptacija istoimenog romana Žila Verna, Naš svet, Beograd „Vinetu“ (1961-1962), scenario: roman Karla Maja adaptirali D. Lončarević i Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu, 1978) „U zemlji Indijanaca“ (1962), scenario: Tibor Sekelj, Plavi vjesnik, Zagreb „Baf, vođa karavana“ (1962-1963), scenario: roman Zejna Greja adaptirao Radmilo Anđelković, Pioniri, Beograd (preštampano sa izmenama YU stripu 1978) „Begunac iz večernjeg voza“ (1963-1964), Lončarević i Hecl, ali pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Pioniri — Kekec „Divljan osvetnik“ (1964), pod pseudonimima: Danibor i Đ. Crnčić, Male novine „Dugom stazom“ (1981), po sopstvenom scenariju, YU strip, Gornji Milanovac „Faet — maštanje o mogućem“ (1984), po sopstvenom scenariju, YU strip magazin, Gornji Milanovac Nagrade i priznanja Nagrada za životno delo Udruženja likovnih i primenjenih umetnika Srbije, 1991. (posthumno) MG46 (N)