Ove ribe su postale slavne zbog svoje sposobnosti da očiste kožu od mrtvih i oštećenih delova ćelija kože, ostavljajući nedirnutim živa i zdrava područja kože. U ovom trenutku, SPA odmarališta sa ribama doktorima postoje u Hrvatskoj, Japanu, Kini, Belgiji, Holandiji, Južnoj Koreji, Singapuru, Mađarskoj, SAD, Slovačkoj, Indiji, Tajlandu, Indoneziji, Maleziji, Filipinima, Hong Kongu, gde riba čisti kožu ljudima koji iznajmljuju SPA kupatila. Izuzetni rezultati u lečenju psorijaze. Prilikom grickanja kože, istu obogaćuju određenim enzimima… Prirodno stanište: Garra Rufa u prirodi živi u slivovima Severnog i Centralnog dela Bliskog istoka, Turske, Sirije, Iraka i Irana. Hrana: Garra Rufa, ako se drži u akvarijumu sa drugim ribama, ubrzo gubi želju da struže kožu i prebacuje se na normalnu hranu za ribe. Prodajna veličina: 3–5 cm

Jedan od najpopularnijih ukrasnih akvarijumskih somova, kao i izuzetno vredan algar. Tipični stanovnik donjih slojeva vode/akvarijuma. Nezahtevna riba, aktivira se u sumrak i kompatibilan je sa praktično bilo kojom tropskom ribom. Akvarijum dekorisati sa panjevima, prirodnim biljem, stenama. Matični primerci mužjaka dobijaju brkove, dok ih ženke nemaju. Maksimalna veličina: oko 13 cm Prirodno stanište: Amazon basen (Brazil) Životni vek: 6–12 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 50 litara Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–26°C; do 20° DGH; pH oko 7; dobra filtracija i redovne promene vode Hrana: smrznute i suve hrane, uključujući i biljne komponente (npr. "Tetra TabiMin", "Tetra PlekoMin", "Sera Viformo", "Sera Premium Spirulina Tabs"...) Prodajna veličina: 4–7 cm

Prodajem male diskuse varijacije sledece, Alenquer Curipera 5cm, red royal, pagion blood 5cm, cobalt, tirqouse i red white velicine oko 4-5cm i green red spotted, velicine 4-5 cm. Cene od 5-9 eura pokamdu, sve zavisi od varijateta. Na vecu kolicinu sledi popust. Ribe su zdrave naviknute na cesmovacu, tvrdu vodu. Ribe saljem autobusom, gde god je to moguce. Kontakt na mail aca2109@yahoo. com ili tel 063507003 ili 0113584951 Aleksandar Pogledaj te sve moje oglase.

Proteinska i karotinska hrana odlična kao startna hrana za mlađ. Sitne granulacije po ceni od 950.din. po kilogramu. Šaljemo brzom poštom količine ne manje od 1 kilograma, a za lično preuzimanje može i manja količina. Kontakt tel.0648630235, Vranje. U ponudi imamo i ostale vrste hrane.

Dennerle Osmose Professional 380: + maksimalni učinak: 380 l dnevno na 25 °C i pritisku od 4,1 bar + izlaz u normalnim uslovima rada: 160–370 l dnevno na 8-18 °C i pritisku od 3-5 bara + moderna TFC suva membrana od poliamida/polisulfona + ventil za ispiranje za produženi život membrane + stopa zadržavanja: najmanje 95% + isporučuje se spreman za povezivanje, uklj. 3/4″ adapter za slavinu (adapter za veš mašinu) + jednostavan za upotrebu Uz pomoć osmozne vode možete podesiti vrednosti vode tako da odgovaraju onima na koje su tropske ribe i biljke navikle u svom prirodnom staništu. Osmozna voda omogućava držanje čak i najzahtevnijih stvorenja u akvarijumu kao što su Discus ili morske ribe. Sistemi rade po principu reverzne osmoze: voda iz slavine se potiskuje kroz specijalnu membranu sa ultra-finim porama pritiskom iz vodovoda. Samo mali molekuli vode prolaze kroz ovu membranu. Veći molekuli štetnih materija, elementi tvrdoće i soli se filtriraju. Čak se uklanjaju i bakterije i virusi. Osmozni sistemi Dennerle Osmose Professional 380 uklanjaju ne samo elemente tvrdoće, već i sve supstance koje mogu da naškode akvarijumima ili podstiču rast algi, na primer: nitrate, fosfate, hor, teške metale, pesticide, herbicide, itd. Krajnji proizvod je veoma mekan. kvalitet vode sa visokim nivoom čistoće – idealna osnova za sve akvarijume sa slatkom i morskom vodom. Dennerle osmozni sistemi obezbeđuju potpunu nezavisnost od kvaliteta vode iz slavine, koja često ne ispunjava zahteve. Standardni fini filter sa prečnikom pora od 5 µm uklanja čak i najsitnije plutajuće čestice iz vode iz slavine, sprečavajući tako da se osmozna membrana blokira. Filter sa aktivnim ugljem bezbedno štiti osmoznu membranu od agresivnog hlorida. Precizni ograničavač protoka automatski garantuje optimalan odnos osmozne vode i preostale vode od 1:4, čime se obezbeđuje dug radni vek membrane.

Sijamski plavi petlić je jedna od najpopularnijih ukrasnih riba. Cilj uzgoja je bio stvaranje oblika ribe sa neobičnim koloritom. Spora/neaktivna riba koja će u zajednici sa velikim dinamičnim ribama najviše vremena provoditi u skloništima. Može se držati u veoma malim akvarijumima (par litara). Mužjaci se moraju čuvati odvojeno, jer će doći do borbe, koja će rezultirati slabljenjem protivnika, pa i smrti. Mužjak ima raskošno obojena peraja, ženka potpuno neugledna. Maksimalna veličina: 7 cm Prirodno stanište: mali rovovi i privremeni bazeni na kopnu u Jugoistočnoj Aziji, Tajland Životni vek: 2–3 godine Minimalna zapremina akvarijuma: 3–5 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 21–29°C; 5–15º DGH; pH 6–8; redovna zamena vode, plutajuće bilje Hrana: smrznuta hrana, dafnija, suva, sitnija granula i listići Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Jedne od najpopularnijih vrsta kozica u svetu koje ne samo da su lepe, nego su i odlični čistači akvarijuma. Dolaze nam sa Tajvana. Veoma su aktivne i brzo se razmnožavaju. Spadaju u istu porodicu kao i red cherry kozice, tako da im odgovaraju isti uslovi. Iako se mogu držati i u malim akvarijumima (već od 10l), mnogi ljudi ih koriste i u velikim, jer skupljaju otpad i utiču na rasprostranjenost algi. Imaju prelepu plavu boju, potpuno su bezopasni za sve stanovnike akvarijuma, dobri su čistači i brinu o biljkama. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18, pa sve do 28 stepeni. U akvarijumima u kojima ima algi, otpada od hrane, kao i biljaka koje se raspadaju, ove kozice će se osećati kao kod kuće. Naravno, rado će prihvatiti sve vrste hrane koja padne na dno. Treba voditi računa da se u akvarijum s njima ne ubacuje ništa što sadrži bakar, budući da je on smrtonosan za sve kozice. Rastu do 4cm.

Colisa lalia jedna je od najpopularnijih vrsta labirintovki u akvaristici. Pored toga što su kolise iz prirode jako lepo obojene, selekcijom je dobijeno nekoliko formi koje se svojim bojama mogu meriti sa ribicama koralnih grebena. Veoma su rasprostranjene u Pakistanu, Indiji i Bangladešu. Žive u plitkim vodama bogatim vegetacijom, jezercima, močvarama, kanalima za navodnjavanje i pirinčanim poljima. Trenutno važeći naučni naziv ove vrste je Trichogaster lalius, pre nekoliko godina kompletan rod Colisa preimenovan je u Trichogaster, dok su sve vrste trihogastera prebačene u rod Trichopodus. Obzirom da su imena kolisa i trihogaster odomaćena kod naših akvarista mi ćemo ih opisati pod starim nazivima. Colisa lalia raste do 7cm, ženke su nešto kraće. Divlje ribe su crvene boje sa dijagonalnim plavim linijama, ovo je boja mužjaka dok su ženke neugledne smeđe boje, ponekad sa tragovima crvene i plave boje na telu. Leđno i analno peraje je dugačko, pružaju se sve do repnog peraja. Grudna peraja su končasta i bitan su taktilni organ, kolise se često mogu videti kako svojim perajima opipavaju po akvarijumu ili pomoću njih komuniciraju međusobno. Telo im je veoma visoko i ovalnog oblika. Pored divlje forme postoje još i plave kolise, neon plave, neon crvene i sunset ili flame kolise. Većina kolisa dolazi nam od azijskih odgajivača koji su i razvili sve postojeće varijetete. Odgajene kolise bolje su prilagođene na tvrđu vodu i višu pH vrednost od divljih srodnika. Idealna im je temperatura 22 – 27°C, pH vrednost 6.0-7.5 i tvrdoća do 18 dH. Miroljubive su po prirodi i mogu se čuvati sa značajno sitnijim ribicama. Nisu zahtevne, pa su idealni stanovnici zajedničkog akvarijuma. Lepo se kombinuju sa svim tetrama, razborama i sličnim mirnim ribama. Akvarijum sa kolisama treba biti bez snažnog protoka koji im ne odgovara, sa dosta biljaka i dekorativnih elemenata. Bar jedan deo površine akvarijuma treba biti slobodan jer kao i sve labirintovke koriste atmosferski vazduh za disanje. Treba biti obazriv kod upotrebe različitih aerosola u blizini akvarijuma jer im mogu naštetiti više nego drugim ribicama. Često se u prodaji nalaze isključivo mužjaci. Pored toga što su mnogo atraktivniji od ženki, mužjaci mogu postati teritorijalni kada su u akvarijumu prisutne i ženke. Za čuvanje oba pola preporučuje se veći akvarijum sa dovoljno mesta za skrivanje. Colisa lalia je svaštojed i rado prihvataju suvu hranu poput Sera GVG mix, Sera san ili Tetra Pro Colour. Mrest kolisa isti je kao kod Trihogastera, izgradnja penastog gnezda na površini uz upotrebu plivajućih biljaka prethodi samom polaganju ikri koje je veoma interesantno. Broj ikri je veliki, 600-800 potpuno providnih ikri će biti položeno u mrestu. Mužjak će preuzeti brigu o gnezdu, popravljati ga, vraćati ispale ikre i braniti od drugih riba. Mlađ se leže u roku od 36h i još nekoliko dana apsorbuje žumance. Mužjak se može ostaviti sa mladima nekoliko dana jer ih neće dirati. Tek izlegle kolise veoma su sitne i dugo se hrane infuzorijom. Mlade ribe prelaze na disanje pomoću labirinta nakon dve nedelje i tada nivo vode treba sniziti kako bi im se olakšalo uzimanje vazduha. Životni vek kolisa je do 4 godine.

Jedan od najčešćih i najpopularnijih puževa u akvaristici. Ime su dobile po svom specifično tackastom oklopu. Narastu do 2cm, ne više, tako da su pogodni i za manje akvarijume. Opasnost od preteranog razmnožavanja ne postoji, jer im za to treba poluslana voda. Postoje podaci da je razmnožavanje uspelo i u slatkoj vodi, ali oni nisu potvrđeni. Glavna odlika Nerita je to što se hrane svim vrstama algi, i na taj način akvarijum održavaju čistim. Druga odlika je, naravno, njihov izgled. Pored algi, rado prihvataju tablete spiruline, kai i bareno povrće. Kao i kod svih drugih nerita, sklone su ispadanju iz akvarijuma, pogotovo ako im parametri vode ne odgovaraju, pa se preporučuje da akvarijum u kom se drže ima poklopac. Spadaju i miroljubive vrste i neće smetati nijednom stanovniku akvarijuma, dok se same mogu naći na meti botija i helena, tako da ih sa njima ne bi trebalo držati. Idealna temperatura vode je od 22 do 26C.

Ove ribice svoje poreklo vode iz Južne Indije. Reč je o slatkovodnim ribicama čija maksimalna veličina doseže do 12cm. Odgovara im temperatura akvarijumske vode u opsegu od 23-27C sa pH vrednošću od 6.0 do 8.0 i od 5.0 do 12 dGH. Mirnog su temperamenta i najprijatnije se osećaju kada su okružene jatom ribica svoje vrste (najmanje pet komada). Zahtevaju da unutar akvarijuma postoje oformljene pećine u koje će moći da se sklanjaju tokom dana. Hrane se mahom svakom vrstom riblje hrane. Iako spadaju u miroljubive stanovnike akvarijumskih voda, ponekad su agresivne prema vrstama koje su sitnije od njih. Striate su izrazito zahvalne vrste botije jer ne uništavaju akvarijumsko bilje. Pogoduje im sitan supstrat jer im je u njemu lakše tražiti hranu. Razmnožavanje nije zabeleženo u akvarijumskim uslovima.

Tylomelania je rod slatkovodnih puževa poreklom iz Sulavezija (nekadšnji Celebes). Na ovom ostrvu neobičnog oblika postoji nekoliko jezera koja su karakteristična po svojoj mekoj i baznoj vodi. Veliki broj endemskih vrsta kozica, puževa i riba se poslednjih godina uključuju u akvaristiku. Mnogi od ovih organizama nisu čak ni klasifikovani od strane naučnika ,već u prodaju dolaze sa različitim nazivima, imenom lokaliteta i sl. Puževi roda Tylomelania su veoma interesantni akvaristima, za razliku od drugih egzotičnih puževa (Brotia sp.npr.) veoma se dobro prilagođavaju životu u akvarijumu, nisu zahtevni i redovno se razmnožavaju. Veći broj vrsta se može naći u priobalnim vodama Sulawesi jezera gde uglavnom obitavaju na dnu. Podjednako su brojni na mestima sa peščanim i kamenitim dnom. Ono što ih izdvaja od ostalih vrsta puževa je njihov atraktivan izgled, sve vrste Tylomelania plene svojom pojavom. Njihova kućica je koničnog oblika, veličina im varira od 2-12 cm, kod pojedinih vrsta kućica je glatka dok je kod drugih izrazito reljefna. Stopalo je definitivno ono što ih čini posebno atraktivnim, njegova boja može biti crna, crna sa tačkama različite boje, žute, narandžaste ili crvene. Otkriće novih vrsta sa drugih boja je vrlo verovatno. Sitne oči se nalaze u osnovi dugačkih pipaka. Operkulum ne zatvara u potpunosti otvor kućice. Sulavezi puževi su prilagodljivi i otporni organizmi kada im je minimum uslova zadovoljen. U njihovom slučaju je to obavezno bazna voda, koja ne mora biti meka kao u nihovom prirodnom staništu već može imati veću karbonatnu tvrdoću, ovakve vode nalazimo u većini mesta u Srbiji. Temperatura treba biti nešto viša, u rasponu od 26-30°C. Tylomelania nije tolerantna na so u vodi, ovi puževi su isključivo slatkovodni. U kiseloj vodi dolazi do gubitka kalcijuma iz organizma i kućice, postaju manje aktivni, a mogu i uginuti ukoliko ovakvi uslovi traju duže vremena. Ishrana Tylomelania nije komplikovana, rado prihvataju različite vrste suve hrane na biljnoj osnovi, tablete Spiruline i različite granulate. Jedu alge sa stakla i dna akvarijuma, a na akvarijumskom bilju ih nećete često videti jer su suviše teški da bi se kretali po listovima. Dodatak svežeg i barenog povrća je dobrodošao, rado će jesti blitvu, spanać, tikvice i krastavac. Po naravi su miroljubivi i mogu se kombinovati sa velikim brojem organizama. Treba izbegavati vrste koje se hrane puževima kao što su Botije i krupne agresivne vrste riba koje inače ugrožavaju puževe. Krupnije vrste zahtevaju veće akvarijume, od minimum 60-ak litara, dok će manjim biti dovoljno i 40 litara. Postavka nije od nekog značaja, podjednako se uspešno gaje u različitim tipovima akvarijuma. Puževi koji nam dolaze direktno iz divljine sklanjaju se sa jakog svetla i traže tamnije delove akvarijuma. Već prva generacija rođena u akvarijumu gubi ovaj poriv i nema bilo kakvu odbojnost prema svetlu. Razmnožavanje Tylomelania se često dešava kod primeraka držanih u dobrim uslovima. Nema potrebe za bilo kakvim intervencijama od strane akvariste. Polovi su odvojeni, ženka poseduje reprodukcionu kesu u kojoj se razvijaju mladi puževi. Jaje u kome se pužić nalazi ženka će položiti i ubrzo dolazi do izleganja. Mladi puževi su verna kopija odraslih, veličine od nekoliko mm do 1,5cm, zavisno od vrste. Broj mladih je mali. Usled transporta,koji predstavlja stres za ženku, često dolazi do izbacivanja jaja neposredno po unošenju u akvarijum, na iznenađenje i radost akvariste. Naša iskustva u Akvarijum Artu sa Tylomelania puževima su jako pozitivna, oni su manje zahtevni od mnogih poznatijih vrsta, svakako atraktivniji, a obradovali su nas i podmlatkom. Pored vrsta koje su već u ponudi, potrudićemo se da nabavimo i ređe Sulavezi puževe.

Apistogramma Cacatuides jedan je od najčešćih patuljastih ciklida koji se drže u akvarijumima. Naziv su dobili po sličnosti sa kakaduom, prvih par žbica leđnog peraja su im izdužene i ribe ih često podižu i spuštaju slično poznatom papagaju. Kakatuides, drugi deo latinskog imena često koriste srpski akvaristi. U prirodi se ove Apistogramme nalaze u slivu Amazona, u malim potocima i lagunama kišnih šuma Perua i Kolumbije. Za razliku od ostalih pripadnika istog roda, nisu ugrožene i divlja populacija je stabilna. Većina riba koje dolaze u prodaju odgajene su u akvarijumu. Velika je razlika u veličini i izgledu mužjaka i ženke, mužjaci dostižu dužinu do 8cm i peraja su im značajno veća i obojenija nego kod ženki (uglavnom narandžasto-crvena, sa crnim tačkama ili solidne boje). Trbušna peraja kod mužjaka su transparentna. Ženke su upola manje i dostižu maksimalno 5cm, imaju manja peraja i trbušna peraja su crna, a osnovna boja je žuta. Crna hirizontalna linija proteže se celom dužinom tela. Boje kod ženki postaju izražene u toku mresta, ostaju takve i kod ženki koje čuvaju mlađ. Oba pola imaju crnu vertikalnu liniju koja prelazi preko oka i škržnih poklopaca. U prirodi se pojavljuje nekoliko različito obojenih formi, daljom selekcijom dobijeni su izuzetno atraktivni varijeteti, Orange flash, Double i Triple Red, Triple White. Obzirom da u prirodi žive na velikom području, u malim vodotokovima, gde se uslovi brzo menjaju, Kakatuidesi su tolerantni prema parametrima vode, idealna temperatura im je od 22-29 °C, mada se mogu prilagoditi temperaturama i preko 30 °C, a podnose i niske temperature sve do 15 °C. Tvrdoća vode od 0-300ppm im odgovara, kao i pH 6.5-pH 8.0. Za razliku od ostalih „patuljaka“ često se uspešno mreste u alkalnoj vodi. Mrest se odvija u šupljinama, pukotinama, kokosu ili ispod lista biljaka. Brigu o ikri i mladima preuzima ženka dok mužjak brani teritoriju, ponekad je predanost ženke tolika da otera mužjaka u potpunosti, a ponekad se dešava da se mužjak pridruži nezi mladih. Mrest se često dešava i u zajedničkom akvarijumu, a ukoliko želite da veći broj mlađi preživi, Kakatuidese ne treba kombinovati sa brzim plivačima ili krupnim ribama. Od prvog dana mlađ se može hraniti Artemijom. Apistogramma Cacatuoides može se čuvati i u manjem akvarijumu kao par, u srednjim akvarijumima mogu se naseljavati kao harem, a u velikim akvarijumima može se čuvati i više mužjaka. Mužjaci su izrazito teritorijalni, dok manji okršaji postoje i među ženkama. Ponekad dolazi do pojave pseudoženki – zbog prisustva dominantnog mužjaka. Manje ribe ne razvijaju velika peraja i karakterističnu obojenost, već izgledom podsećaju na ženku. Teritorijalnost se javlja i kod ženki. Ove ribe idealan su izbor za biljni akvarijum, treba im obezbediti dosta krša, panjeva i kamena na dnu, gde će ove ribe provoditi većinu vremena. Različite vrste tetri idealno su društvo. Treba obratiti pažnju na velika usta koja ove ribe imaju tako da mogu pojesti sitniju ribu ili kozice. Početnicima koji se interesuju za patuljaste cilide ovu ribu uvek preporučujemo, ova nezahtevna vrsta sa razlogom je omiljena i kod iskusnih akvarista.

Otocinklusi su odlični čistači slatkovodnih akvarijuma. Imaju mnogo imena, ali najpoznatije je svakako – otocinklus. Iako su u pitanju algari, ne treba ih mešati sa lisicama, sijamcima i kineskim algarima, jer otocinklusi su mnogo manji i nežniji od njih. Treba ih dodati samo u već cikliran i stabilan akvarijum, jer će tako imati najveće šanse za opstanak. Vole gusto ubiljene akvarijume, što zbog skloništa, što zbog toga što više biljaka može značiti više algi kojima se oni hrane. Upravo zato je važno da akvarijum u kojem se drže bude održavan i čist, ali ne „previše čist“. Pored algi, rado jedu tablete spiruline i drugu hranu biljnog porekla. Rastu najviše do 5cm. Idealna temperatura im je 22-26C, a pH vrednost 6,8 – 7,5. Dobra filtracija i redovne izmene vode se podrazumevaju. Mogu se držati i u malim akvarijumima. Miroljubivi su, i neće smetati nijednom drugom stanovniku akvarijuma.

Ovi prelepi rakove dolaze sa Floride, najviše iz močvare Everglejds. Greškom ih nazivaju plavim jastozima, što je pogrešno, jer su jastozi morski rakovi. Mogu narasti i do 15cm, i razlike između polova postoje. Mužjak ima dva dodatna pipka iza zadnjih nogu koje ženka nema, takođe imaju i izduženija klešta nego ženke. U akvarijumu umeju biti agresivni prema drugim stanovnicima, i preporučuje se da u akvarijumu budu sami. Jedu sve čega mogu da se dočepaju, ali masnu hranu izbegavaju. Jedu biljke, hranu koja padne na dno, male ribe i sporije kozice. Rado će jesti i komade šargarepe ili tikvice. Ne treba ih hraniti više od jednom dnevno. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18 do 24 stepena, i ne treba ih držati u akvarijumu manjem od 60l. On bi trebao biti ubiljen, sa dosta mesta za skrivanje i pokriven, jer umeju izaći iz njega.

Furkata je najčešća vrsta patuljastih duga u akvaristici. Prvi put su opisane 1955. godine, u akvaristiku su uvedene 1981. i naglo postaju veoma popularne. Divlje ribe nisu dostupne akvaristima, sve furkate koje danas imamo u akvarijumima potomci su riba prikupljenih 1981.godine. Raniji naziv im je bio Popondetta furcata, sa ovim nazivom su stigle i na naše tržište, pa se naziv Furkata ustalio među domaćim akvaristima. Verovatno će uskoro biti izdvojene od roda Pseudomugil, sa imenom Popondichthys furcatus. Vrsta je endemska, naseljava veoma mali deo Papua Nove Gvineje, gde se mogu naći u nizijskim šumskim potocima sa bogatom vegetacijom i bistrom vodom umerenog toka. Uslovi u kojima žive su prilično stabilni, i kod čuvanja Furkata treba obratiti pažnju da se ne izlažu naglim promenama. Idealna im je temperatura u rasponu 24 – 28 °C, pH vrednost od 7.0-8.0 i tvrdoća vode od 10-20dH. Osetljive su na pad pH vrednosti i akumulaciju azotnih jedinjenja, u tim situacijama imunitet im opada i veoma lako podležu infekcijama. Slično se dešava i kada je temperatura vode visoka, a količina rastvorenog kiseonika mala. Furkata je karakteristična po svojoj žutoj boji kojom su oivičena sva peraja ,zavisno od soja i od ishrane može se javiti i narandžasta boja na delovima peraja. Kao i ostale ribe iz roda Pseudomugil, njihova grudna peraja su usmerena na gore, nalaze se iznad tela riba, pa ribice izgledaju kao da lete po vodi. Oči su im svetlo plave boje. Sve jarko obojene ribe su mužjaci, dok se kod ženki žuta boja javlja samo u tragovima, njihova peraja su manja, stomak istaknutiji i nešto su manjeg rasta. Ove razlike su lako uočljive čak i na veličini od 2cm. Maksimalna veličina im je 6cm. Ponašanje furkata je takođe veoma interesantno, zreli mužjaci će veoma često odmeravati snage, plivajući naspramno sa raširenim perajima, u pokušaju da uspostave dominaciju. Na isti način se prezentuju ženkama pre mresta. Iako su veoma temperamentne ribe, konstantno aktivne, povrede su veoma retke ,mada se može desiti da slabiji mužjak u pokušaju da se skloni iskoči iz akvarijuma. Pošto su sklone iskakanju, preporučujemo vam akvarijum sa poklopcem. Po prirodi su jatne ribe, jato od 8-10 primeraka može se čuvati u 50-ak litara vode. Većinu vremena će provoditi u gornjoj polovini akvarijuma, tako da se lepo kombinuju sa većinom mirnih tetri i barbusa, koji se više drže sredine. Vrste koje grickaju peraja, krupne i agresivne ribe treba izbegavati. Ribice koje potiču iz mekih i kiselih voda, takođe nisu dobar izbor. Akvarijum je najbolje urediti sa dosta biljaka, naročito mahovine i plivajućih biljaka jer će na njima furkate polagati ikru. U prirodi se hrane fito i zooplanktonom, insektima, račićima i crvima. U akvarijumu se mogu hraniti kvalitetnim suvim hranama kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Povremen dodatak žive hrane, Artemije na primer, doprinosi vitalnosti furkata. Žive hrane iz prirode treba izbegavati jer sa sobom mogu nositi niz patogena. Mrest je u jatu polno zrelih furkata svakodnevna pojava, nekoliko lepljivih ikri će redovno biti položeno na biljke ili veštačku podlogu. Inkubacija u relativno krupnoj ikri traje 10-20 dana, pošto će svim ribicama u akvarijumu ikra biti ukusan zalogaj, najveći deo biva pojeden. Mlađ je po izleganju potpuno razvijena, prilično krupna i odmah joj se može ponuditi Artemija ili veoma sitna suva hrana. Rastu prilično brzo i sa nekoliko meseci su polno zrele. Životni vek im je 3-6 godina. Furkata je idealna ribica za sve akvariste koji su savladali osnove održavanja higijene akvarijuma, žele da imaju patuljaste duge u istom, a da ne moraju podešavati parametre vode (voda iz većine gradskih vodovoda u Srbiji idealna je za furkate). Unošenje furkata u biološki nezreo akvarijum nije preporučljivo.

Pigmejac je najmanja vrsta koridorasa, i kao takav pogodan je za veoma male, tzv. nano akvarijume. Poreklom je iz basena Rio Madeira u Brazilu, gde živi u malim vodotokovima i plavnim područjima, često se velika jata mogu naći u priobalnoj vegetaciji i uz korenje drveća. Sa maksimalnom dužinom od 32mm jedna je od najmanjih ribica u akvaristici. Od većine drugih koridorasa razlikuje se i po obliku tela koje je vitkije i izduženije, prilagođenije slobodnom plivanju više nego konstantnom boravku na dnu. Mužjaci pigmejaca su kao i kod drugih muljara manji od ženki. Telo im je srebrnkasto i celom dužinom tela se proteže crna linija po sredini, od usta do repa. Od C.hastatusa se razlikuje prisustvom crne linije, a od Habrosusa srebrnom bojom tela. Idealna temperatura za čuvanje pigmajaca je 20 – 26 °C, pH vrednost od 6-7,5 i tvrdoća od 2-15dH. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, ali će se pigmejci najsigurnije osećati u amazonskom biotop akvarijumu sa tamnom vodom, dosta granja i lišća. Posebno efektno je naseliti veliko jato pigmejaca u biljni akvarijum, gde će jatna priroda ovih riba posebno doći do izražaja. Njihova jata su jako kompaktna i pigmejci na okupu pružaju utisak da je akvarijum mnogo veći od svoje stvarne zapremine. Preporučujemo da broj pigmejaca bude od 10-ak pa naviše, jer se ove male ribe neće ni primećivati kada ih je malo. Sve male jatne ribe dobro su društvo pigmejcima, Razbora espei, Kraljevska neonka, Mikrorazbora i druge slične ribice lepo će se uklopiti kako u malim, tako i u velikim akvarijumima. Kozice su isto dobar izbor jer pigmejci neće dirati podmladak šrimpova. Kao i svi drugi koridorasi, pigmejci hranu pronalaze pretražujući podlogu, često se smatraju čistačima jer će ukloniti svu nepojedenu hranu iz akvarijuma. Koridorasi ne stružu alge i ne hrane se izmetom drugih riba. Kada je u akvarijumu mnogo brzih i proždrljivih riba često ostanu gladni i potrebno ih je ciljano hraniti, koristiti hranu koja brzo tone kao što je Sera Discus granulat, Tetra Min granulat ili tabletirane hrane poput Tetra waffer mix. Sa posebnim apetitom će jesti živu i smrznutu hranu, naročito crve i larve kojima se hrane u prirodi. Kod upotrebe žive hrane posebnu pažnju treba obratiti na poreklo jer je ona čest uzrok različitih bolesti. Ove ribice su aktivne noću, hraniti se mogu i kad se ugase svetla na akvarijumu, tako sprečavamo da se ostale ribe prejedu, a koridorasi ostanu gladni. Kod pigmejaca treba obratiti pažnju na veličinu hrane koja se koristi, jer ove minijaturne ribe imaju mala usta. Ove ribice se mreste slično kao i drugi muljari, broj ikri je manji, do 100. Mlađ je sitna i treba im prilagoditi veličinu hrane, duže vremena ih treba hraniti Artemijom. Pigmejac retko dira ikru i mlađ, pa je uspešan mrest moguć u vrsnom akvarijumu sa jatom pigmejaca. Od svih patuljastih koridorasa pigmejac je najčešći stanovnik malih akvarijuma, i naša su preporuka svim akvaristima koje interesuju minijaturne ribe.

Za ove ribe je karakteristican ravan profil ledja , intenzivno ispupcen grudni deo a grudna peraja smestena su na kraju tela. Sekirice vole brzu vodu , bogatu kiseonikom i mogu da zadrze svoj polozaj u struji dovoljno jakoj da slomi mekse biljke, zato joj treba omoguciti pravi medij koji ce zadovoljiti ribe a da pritom ne osteti biljke. Sekirice uvek drzite u jatu koji broje broji najmanje pet riba , da ne bi doslo do uginuca zbog stresa. Sklone su dobijanju bolesti belih tackica( ich) , zato je potrebno drzati ih u karantinu minimum dve nedelje pre nego sto ih stavite u akvarijum. Nazalost, lisnata hrana nije dovoljna za sekirice pa im treba osigurati zivu i zamrznutu hranu.One vole vocne musice i komarce , kao i larve komaraca pa se potrudite i obezbedite im raznovrsnu hranu ovog tipa.Njihova usta su izokrenuta sto ukazuje na to da se hrane pri povrsini i ako ce hranu sakupljati dok tone , nece je sakupljati po dnu. Mrest: Sekirica se moze mrestiti u akvarijumskim uslovima. Za to je potrebna meka, blago kisela voda.Sekirice jaja polazu na korenje plutajucih biljaka ali nekada ce pasti i na dno.Izlegu se nakon 24-36 sati a mladima je potrebno jako malo zive hrane.

Septaria porcellana – ovi slatkovodni puževi oblikom i načinom života podsećaju na svoje morske srodnike koje često nalazimo na obali. Deo svog životnog ciklusa larve ovih puževa provode u moru tako da je razmnožavanje u akvarijumu nemoguće i ne postoji opasnost od nekontrolisanog razmnožavanja. Poreklom su iz jugoistočne Azije, gde žive na ušćima reka i hrane se algama, biofilmom i detritom. Odrasle septarije dostižu dužinu od 4cm, širinu od 24mm, i visinu do 1cm. Obojenost je uglavnom smeđa, šare dosta variraju kod pojedinačnih primeraka. Životni vek im je preko dve godine. Za pravilan rast i razvoj potrbna im je voda tvrdoće preko 3KH, i ph vrednost oko neutralne. Temperatura ne bi trebala da prelazi 28 °C. Septaria porcellana, slično morskim prilepcima, drži se izuzetno čvrsto i potrebno je obratiti pažnju kada se odvajaju od podloge, nokat se zavuče ipod prednjeg kraja puža, puž će se priljubiti uz podlogu, ali će ubrzo popustiti i pokušati da se pomeri i tada se može odvojiti bez opasnosti da se puž povredi. Septaria porcellana je novitet u akvaristici i pokazala se kao izuzetno dobar algar, u rangu sa ostalim neritinama, većinu vremena će provoditi na stranicama akvarijuma, drvetu i kamenu, povremeno i na podlozi. Alge uklanjaju u jednom prolasku što ih čini veoma efikasnim. Kada u akvarijumu nema dovoljno algi poželjno je dodavati hranu biljnog porekla, npr. Sera Spirulina ili Tetra Waffer ili sveže povrće. Ovi slatkovodni prilepci izuzetno su miroljubivi i mogu se kombinovati sa ostalim puževima, ribama i kozicama. Pošto se ne odvajaju od podloge i stopalo im je stalno zaštićeno, mogu se naseljavati i tamo gde bi drugi puževi bili ugroženi. Kombinacije sa ribama koje se hrane puževima treba izbegavati, kao i kombinovanje sa helenama.

Stifodon (Stiphodon) je rod slatkovodnih glavoča (gobija) koji obuhvata 36 vrsta koje naseljavaju priobalne potoke u jugoistočnoj Aziji i Okeaniji. Neke od vrsta su endemske i žive samo na jednom ostrvu. Kao i drugi glavoči, Stifodon ima srasla trbušna peraja koja formiraju svojevrsnu pijavku, i pomoću nje se stifodon prihvata za podlogu. Sve vrste ovog roda žive u brzim vodama, često i iznad vodopada uz koje se moraju popeti u jednoj fazi svog razvoja. Stifodoni su male ribe, najveći primerci koje smo videli ne prelaze 7cm, telo im je veoma izduženo i prilagođeno životu u brzim vodama. U poslednjih nekoliko godina domaćim akvaristima su stifodoni postali dostupni, u Akvarijum artu ih često imamo u ponudi. Veoma su interesantne ribe, ne preterano zahtevne za čuvanje, sa veoma zanimljivim načinom života. Po obliku tela sve vrste u okviru roda jako liče i precizna identifikacija je veoma otežana. Pored toga, u stanju su da veoma brzo sasvim promene boju, od veoma intenzivno obojenih riba do potpuno neuglednih, sivih ili smeđih. Posebno su lepo obojeni mužjaci pred mrest, dok ženke većine vrsta imaju horizontalne pruge i liče međusobno. Najveći broj stifodona koji su nam stizali pripadaju vrstama S.percnopterygionus, S.ornatus, S.semoni i S.maculidorsalis. Ove 4 vrste su najrasprostranjenije u prirodi, pa se najčešće i nude akvaristima. Manje je bitno kojoj vrsti pripadaju stifodoni koje imate jer svi imaju isti način života, ishranu i druge potrebe. Uspešan mrest do sada nije postignut u akvarijumu i svi stifodoni potiču iz prirode. Sve vrste Stifodona žive u plitkim potocima, sa brzom i bistrom vodom. Ovakvi potoci na dnu imaju dosta krupnog kamenja na kome se razvijaju alge i mikroorganizmi kojima se stifodoni hrane. Temperatura koja im odgovara kreće se u rasponu od 20 – 28 °C, pH blizu neutralne vrednosti 6.5-7.5 i tvrdoća vode 2-12 dH. Naročito im je bitna visoka koncentracija rastvorenog kiseonika i odsustvo organske prljavštine. Stifodoni se mogu držati u zajedničkom akvarijumu gde će jesti sve vrste algi, jedna su od retkih vrsta koja jede modrozelene i crne čupave alge. Akvarijum ne mora biti veliki, stifodoni se dobro snalaze i u 50-ak litara vode. Obavezno je da akvarijum bude pokriven jer se mogu popeti i izaći. Mnogo je bolje namestiti im biotop akvarijum koji će imati dosta kamenja, jaku cirkulaciju vode i jako svetlo koje će doprineti razvoju algi. U ovakav akvarijum mogu se naseliti druge vrste kojima odgovara jak protok (Sewellia, Kardinal i sl). Da bi stifodoni živeli dugo, najveći deo ishrane moraju predstavljati alge, a kada njih nema dovoljno može im se dodati Spirulina. Druge suve hrane nisu dobar izbor. Razlika među polovima je veoma izražena, prvenstveno u boji i veličini leđnog peraja. Slabije obojene ženke će imati stomake pune ikre kada su polno zrele. Do mresta dolazi u rupi ispod kamena koju će iskopati mužjak. Broj ikri je veoma veliki, čak do 10000, a ikre su mikroskopski sitne. Mužjak će čuvati ikru naredna 24h, a zatim se delimično razvijene larve legu i puštaju da ih nosi vodena struja. U prirodi će larve apsorbovati žumance u toku narednih 3-4 dana, i za to vreme će stići do mora i nastaviti razvoj u slanoj vodi. Mladi stifodoni će se vratiti u potoke često savladavajući vodopade na svom putu. Ovakav razvoj veoma je sličan životnom ciklusu Nerita puževa i Amano šrimpova. Sam mrest stifodona nije retkost u akvarijumu, ali o uspešnom razvoju ikre i razvoju larvi nema podataka. Kompletan rod ovih malih glavoča veoma je interesantan, bogatstvom i intenzitetom veoma brzo plene pažnju akvarista. Naša su preporuka svim nešto iskusnijim akvaristima koji žele da unesu novine u svoj akvarijum.

Filter šrimp je svakako jedan od najinteresantnijih organizama u slatkovodnoj akvaristici. Ovaj prilično krupan šrimp veoma je miroljubiv pa se može lako kombinovati sa mnogim drugim stanovnicima. U prirodi su dosta rasprostranjeni i naseljavaju ostrva sve od Šri Lanke do Okinave, kao i priobalne vode na kontinentu. Vode u kojima se m ogu naći dosta variraju po svojim parametrima, tako da je filter šrimp veoma prilagodljiva vrsta,podjednako se uspešno mogu čuvati u mekoj i tvrdoj vodi sa različitim pH vrednostima. Idealni uslovi za njih su: temperatura u rasponu od 24 -28 °C, pH od 6 do 8 i tvrdoća oko 10dH. Ono što je neophodno za uspešno čuvanje Atopsys molluccensis-a je dobar protok vode. Njihov način ishrane je specifičan i zavisi od hranjivih materija koje voda nosi. Dva para udova su modifikovana u četkice koje filter šrimp usmeri u pravcu toka vode. Kada se dovoljno hrane nakupi na četkici, prinosi je ustima i jede. Čitav proces se ponavlja i u dobro nameštenom akvarijumu će filter šrimp imati svoje omiljeno mesto, uglavnom panj ili kamen na kome će satima stajati i prikupljati hranu. Kada nema dovoljno protoka, oni se ne mogu hraniti prirodno i mogu se videti kako uzimaju hranu direktno sa dna, za njih ovo nije dobro i može se desiti da u potrazi za boljim mestom za hranjenje izađu van akvarijuma. Odrasli filter šrimpovi mogu dostići veličinu od 8-12cm, mužjaci su krupniji od ženki. Boja im značajno varira, mogu biti različitih nijansi smeđe ,crvenkaste i maslinasto zelene boje. Presvlače se uglavnom jednom mesečno i tada su nekoliko dana skloni skrivanju dok im oklop ne očvrsne. Uređenje akvarijuma se svodi na osiguravanje dobrog protoka, podjednako uspešno opstaju u biljnom akvarijumu, kao i u ostalim tipovima akvarijuma. Agresivne vrste riba i rakove sa kleštima ne treba unositi u isti akvarijum sa filter šrimpovima. Ishranu im možete dopuniti dodavanjem tabletirane hrane koja će se postepeno rastvarati u vodi i čije će sitne čestice nositi vodena struja. Spirulina tablete su nam se pokazale kao odlično rešenje. Za razmnožavanje im je potrebna morska voda. Njihov životni ciklus odgovara onom kod Amano šrimpova. Iako će ženka redovno nositi jaja iz kojih se razvijaju larve, nema podataka o uspešnom odgajanju mladih filter šrimpova u akvarijumu. Filter šrimpovi su veoma otporni na različite i promenjive uslove sredine, interesantnog su ponašanja i mnogi bi akvarijumi postali bogatiji njihovim unošenjem. Svi filter šrimpovi nam stižu iz divljine, pa predstavljaju retkost u ponudi akvarističkih prodavnica.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.