Velika, dinamična riba sa lepim, mekim bojama. Kompatibilna je sa susedima slične veličine i navika. Zbog svoje teritorijalnosti, voli nenasilne borbe sa jedinkama istog pola sopstvene vrste. Akvarijum treba obezbediti sa skloništima (dobro ubiljen, dekorisan sa stablima i stenama) u kome će se odmarati slabije jedinke. U prodaji i albino forma. Maksimalna veličina: 15 cm Prirodno stanište: severni i centralni regioni na Tajlandu, Indonezija. Životni vek: 5–8 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 60 litara za par, ali je najbolje obezbediti im akvarijum većeg (od 150–200 litara) kapaciteta Optimalni uslovi/parametri vode: T = 23–27°C; do 18° DGH; pH 6–8, redovna zamena vode sa svežom (do 30% nedeljno) Hrana: smrznute hrane i pahuljica, alge, tubifeks. Potrebno uključivanje u ishrani povrtarskih proizvoda (kuvano povrće) Prodajna veličina: 3–5 cm

Američki ciklid, koji može da se drži u grupi dok su ribe mlade. Matični primerci vole da se drže pojedinačno, ili u paru koji je formiran u ranijim uzrastima. Može da se kombinuje sa isto tako velikim ribama iz Južne Amerike koje će biti sposobne da se brinu za sebe (pored takvog predatora u komšiluku). Aranžiranje akvarijuma je najbolje izvesti sa velikim stenama, panjevima/granama. Podloga bi trebalo da bude tamnija, sa eventualno dobro ukopanim biljkama debljih i otpornijih listova. Maksimalna veličina: 25 cm Prirodno stanište: Amazon (Brazil, Bolivija) Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 200 litara po paru. Bolje je obezbediti akvarijum većeg kapaciteta, od npr. 80 litara, kako bi mogli formirati jato sa većim brojem jedinki (6–10kom) Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–28°C; 8–25° DGH; pH 6–8 Hrana: žive manje ribe, žive gliste i crvi, komadi ribe i fileti, lignje –velike, zamrznuta i suva hrana renomiranih proizvođača (npr. "TetraCichlidSticks","Sera ciklide" štapići). Skloni su prejedanju, potrebno da im se jedan dan u nedelji ne daje hrana Prodajna veličina: 3–6 cm

Oblik uzgoja plave gourame. Jedna od najpopularnijih ukrasnih riba. Kompatibilna je sa bukvalno svim mirnim stanovnicima toplih voda akvarijuma. Privlači pažnju lepim bojama, gracioznim pokretima, interesantnim (tipično za većinu lavirinta/naziv zbog nepravilnih šara) ponašanjem (izgradnja gnezda – pene na površini vode prilikom mresta). Mužjak ima špicasto leđno peraje, a ženka zaobljeno. Najviše vremena provode u srednjim i gornjim slojevima akvarijuma. Nezahtevan, preporučljiv za početnike.Potrebno im je svetlo slabijeg intenziteta i akvarijum gusto zasađen biljem. U prodaji nekoliko varijateta: plavi, žuti, leri. Maksimalna veličina: 14 cm Prirodno stanište: Jugoistočna Azija, Tajland Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: od 30–40 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: Akvarijum sa velikom površinom dna, T = 22–28°C; 5–20° DGH; pH 6.8; dobra filtracija i redovna promena vode, preporučljivo ubacivanje plutajućih biljaka Hrana: smrznuta i plutajuće suve lisnate mešavine ("Tetra Min Pro", "Sera Vipan”…), granule, tubifeks, larva Prodajna veličina: 3–4,5 cm

Američki ciklid, koji može da se drži u grupi dok su ribe mlade. Matični primerci vole da se drže pojedinačno ili u paru koji je formiran u ranijim uzrastima. Može da se kombinuje sa isto tako velikim ribama iz Južne Amerike koje će biti sposobne da se brinu za sebe (pored takvog predatora u komšiluku). Aranžiranje akvarijuma je najbolje izvesti sa velikim stenama, panjevima/granama. Podloga bi trebala da bude tamnija sa eventualno dobro ukopanim biljkama debljih i otpornijih listova. Maksimalna veličina: 25 cm Prirodno stanište: Amazon (Brazil, Bolivija) Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 200 litara po paru. Bolje je obezbediti akvarijum većeg kapaciteta, od npr. 80 litara, kako bi mogli formirati jato sa većim brojem jedinki (6–10 kom) Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–28°C; 8–25° DGH; pH 6–8 Hrana: žive manje ribe, žive gliste i crvi, komadi ribe i fileti, lignje, velike zamrznuta i suva hrana renomiranih proizvođača (npr. "TetraCichlidSticks","Sera ciklide štapići"). Skloni su prejedanje, potrebno da im se jedan dan u nedelji ne daje hrana. Prodajna veličina: 5–6 cm

Zlatna ribica. Pogodna za čuvanje kako u malim tako i u velikim dekorativnim akvarijumima, fontanama i jezerima (može da živi ispod leda zimi). Kompatibilna sa svim vrstama riba, voli dosta svetlosti, obilje prostora i grickanje biljaka (biljojed). Prilikom dekorisanja akvarijuma preporučujemo, krupniju podlogu, stene (ne sa oštrim ivicama), panjeve, žive ili plastične biljke, uključujući plutajuće. Više varijeteta u prodaji: rjukin, kaliko, teleskop… Postaju polno zrele sa 10 cm, kada se mužjakovim škrgama pojavljuju bele tačkice. Maksimalna veličina: 20 cm Prirodno stanište: Istočna Azija, Kina Životni vek: 10–30 godina Minimalna zapremina akvarijuma: od 5–100 litara po paru Optimalni uslovi/parametri vode: T = 5–27°C; do 20º DGH; pH 6–7.5; intenzivna filtracija, aeracija u akvarijumu – redovna zamena vode Hrana: krupnija zamrznuta i suva hrana, stikovi, gamarus, listići, granule (npr. "Tetra GoldFish" ili serija "Sera Goldi") Prodajna veličina: 2,5–4,5 cm

Američki ciklid, koji može da se drži u grupi dok su ribe mlade. Matični primerci vole da se drže pojedinačno, ili u paru koji je formiran u ranijim uzrastima. Može da se kombinuje sa isto tako velikim ribama iz Južne Amerike koje će biti sposobne da se brinu za sebe (pored takvog predatora u komšiluku). Aranžiranje akvarijuma je najbolje izvesti sa velikim stenama, panjevima/granama. Podloga bi trebalo da bude tamnija, sa eventualno dobro ukopanim biljkama debljih i otpornijih listova. Maksimalna veličina: 25 cm Prirodno stanište: Amazon (Brazil, Bolivija) Životni vek: 5–7 godina Minimalna zapremina akvarijuma: 200 litara po paru. Bolje je obezbediti akvarijum većeg kapaciteta, od npr. 80 litara, kako bi mogli formirati jato sa većim brojem jedinki (6–10kom) Optimalni uslovi/parametri vode: T = 22–28°C; 8–25° DGH; pH 6–8 Hrana: žive manje ribe, žive gliste i crvi, komadi ribe i fileti, lignje –velike, zamrznuta i suva hrana renomiranih proizvođača (npr. "TetraCichlidSticks","Sera ciklide" štapići). Skloni su prejedanju, potrebno da im se jedan dan u nedelji ne daje hrana Prodajna veličina: 5–6 cm

Nekontrolisano razmnožavanje puževa iz roda Planorbis (barski puževi) ili Melanoides tuberculata (malezijski puž) može ozbiljno narušiti stabilnost akvarijuma, negativno uticati na kvalitet vode, zdravlje riba i biljaka. Mehaničko uklanjanje samo privremeno olakšava problem dok su različiti hemijski tretmani često pogubni po čitav akvarijum jer ogromna masa puževa koji se raspadaju dovodi do trovanja celog sistema. Helene predstavljaju idealno rešenje u ovakvim situacijama. Ovi mali puževi su mesožderi i u prirodi se hrane drugim puževima. Poreklom su iz jugoistočne Azije, Tajlanda, Malezije i Indonezije, gde žive u manjim vodotokovima sa peskovitim i muljevitim dnom. Helene se idealno prilagođavaju na život u akvarijumu. Odrasli puževi dostižu veličinu od 2,5cm. Kućica im je konusnog oblika, svetlija žuta i tamnija smeđa linija prate navoje kućice pa se ovaj puž u literaturi nalazi i pod imenom „bumble bee“, Operkulum potpuno zatvara kućicu, a prilikom kretanja Helene uvek imaju izbačenu disaljku. Žive u vodama različitih hemijskih karakteristika, bitno je obezbediti da voda bude čista i da sadrži dovoljnu količinu kalcijuma, koji je bitan za izgradnju kućice. U veoma mekim i kiselim vodama teže opstaju. Kod Clea Helena polovi su odvojeni, iako nema značajnog polnog dimorfizma, tako da je za uspešno razmnožavanje najbolje početi sa većom grupom puževa. Jaja koje ženka lepi pojedinačno, pravougaonog su oblika, veličine 1×1,5mm, transparentna sa belo-žutim embrionom u sredini. Nakon 3 do 8 nedelja, mladi se legu i prelaze u podlogu akvarijuma i verovatno ih nećete videti sve dok ne budu veličine nekoliko milimetara i počnu se slobodnije kretati. Mladi puževi verne su kopije odraslih. Barski puževi i malezijci najčešća su hrana Helenama u akvarijumu, mada će ovi puževi pojesti i bilo kog drugog puža kog su u stanju da savladaju. Odrasle Nerite i Amazonci uglavnom nisu plen Helenama. Uginule ribe brzo će biti pojedene, živim ribama Helene neće naškoditi, ali će rado jesti ikru. U nedostatku žive hrane postoji i mogućnost kanibalizma. U nedostatku živih puževa mogu se hraniti waferima sa visokim sadržajem proteina, mesom školjki ili riba. Prema nekim autorima Helene će pojesti i hidre. Ovaj mali, lep i veoma koristan puž brzo je stekao popularnost kod akvarista širom sveta.

Kraljevska tetra ili jednostavno palmeri jedna je od vrsta najpogodnijih za zajednički akvarijum. Obzirom na njihovu lepotu nije čudno što je baš njima dodeljen naziv kraljevske (emperor,eng.) tetre. Vrsta je endemska u slivu reka San Juan i Atrato u jugozapadnoj Kolumbiji. Pored njih u rodu Nematobrycon je samo još jedna vrsta, N.lacortei, koja je nešto manjeg rasta, slična kraljevskoj tetri, ali slabije obojena. Veoma retko se nalazi u ponudi. Lako se razlikuje od kraljevske tetre jer ima crvene oči. Živi u sporijim delovima reke, manjim pritokama i izdvojenim lagunama, jata kraljevskih tetri prisutna su u većem delu toka ove dve reke. Palmeri živi u vodi tmperature 23 – 27 °C, pH vrednosti 5.5-7.5 i tvrdoće1-12dH. Gajene ribe su prilagodljivije i mogu se držati u tvrđoj i alkalnijoj vodi. Rastu maksimalno do 4,5cm. Kod ove vrste je polni dimorfizam veoma izražen i na prvi pogled se polovi mogu razlikovati. Mužjaci su krupniji, jače obojeni, njihovo je oko plave boje dok je kod ženki žuto. Leđno i repno peraje mužjaka je izduženo, karakteristika vrste je to što je izdužena i srednja žbica repnog peraja, ovo je prava retkost u svetu tetri. Donja polovina tela je crne boje, a ostatak svetao. Čitavo telo može imati plavi odsjaj, najjače izražen na sredini tela. Ovaj odsjaj zavisi od kvaliteta rasvete i raspoloženja riba. Mlada kraljevska tetra liči na Keri tetru, pouzdano se mogu razlikovati po prisustvu masnog peraja kod keri tetre, jer ono kod palmerija ne postoji. Postoji i selektovana forma crne boje – Crni palmeri. Jedna je od najzahvalnijih vrsta tetri za zajednički akvarijum, može se kombinovati sa mnoštvom sitnijih i krupnijih riba, samo treba izbegavati izuzetno agresivne vrste i ribe sklone grickanju peraja. Živorotke, druge tetre, većina barbusa, labirintovke, mali i srednji ciklidi, različiti muljari i algari, sve ove ribice su pogodne za akvarijum sa palmerijima. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, mada će kraljevska tetra najlepše izgledati u biljnom ili biotop akvarijumu. Po prirodi su jatne ribe i najbolje je naseliti bar 6 primeraka. Akvarijum ne mora biti veliki, već 50 litara je dovoljno za malo jato. Ishrana palmerija je veoma jednostavna, prihvataju sve komercijalne suve hrane, naša preporuka su kvalitetni listići kao što su Tetra Rubin, Sera San, Sera Flora, Tetra ProAlgae i druge. Mrest palmerija se odvija veoma slično mrestu drugih tetri. Ikru polažu slobodno u sitnolisnom bilju, ikre nisu lepljive i padaju na dno. Ukoliko ikra nije zaštićena mrežom ili klikerima može biti pojedena. Mlađ je sitna i u početku se hrani planktonom. Mekša i blago kisela voda je bitna za pravilan razvoj ikre. Mogu se mrestiti u parovima ili u grupi, do mresta dolazi u jutarnjim časovima. Kondicioniranje riba pred mrest isto je kao kod drugih vrsta, Limun tetre npr. Palmeri je jedna od najraskošnijih vrsta tetri, veoma pogodna za početnike u akvaristici, nezahtevna u ishrani i uslovima koji su joj dovoljni. Miroljubive su prema ostalim stanovnicima, a opet dovoljno čvrste da izdrže temperamet aktivnijih riba. Mnogim iskusnim akvaristima je kraljevska tetra omiljena vrsta. Očekivani životni vek im je oko 6 godina.

Poreklom je iz Indije, Pakistana i Bangladeša, gde naseljava različite vodotokove, od brzih potoka pa sve do jezera i močvarnih predela. Divlje ribe dostižu veličinu do 15cm i njihova veličina i obojenost značajno variraju u zavisnosti od porekla. Komercijalno gajene ribe retko prelaze 8cm i za razliku od divljih primeraka zadržavaju bronzanu boju tokom cele godine, a ne samo u vreme mresta. Boja kod mužjaka je izraženija nego kod ženki, koje su krupnije od mužjaka. Manje ili više crne boje pojavljuje se u perajima mužjaka, kod ženki ova boja izostaje. Ova živahna ribica je idealna za zajednički akvarijum, smatra se jednom od najnezahtevnijih vrsta i preporučuje se početnicima. Najbolje se uklapaju u biljni akvarijum sa tamnijom podlogom, u ovakvim uslovima ribe će se ponašati prirodno i imati izraženije boje. Malo jato od 5-6 primeraka može se naseliti u akvarijum od minimum 50-ak litara. Može se kombinovati sa različitim vrstama tetri, drugom šaranskom ribom, živorotkama kao i sa različitim muljarima i algarima. Vrste koje imaju velika peraja mogu biti izložene povremenom grickanju, mada mnogo ređe nego kod ozloglašenih Barbus Tetrazona. Barbus Conhonius nema posebnih zahteva prema parametrima vode i brzo se prilagođava različitim uslovima, u prirodi se ove ribe sreću u vodama sa sledećim karakteristikama: ph 6 do 8, ukupna tvrdoća 5-19 dGH i temperature 18–24 °C. Ishrana se u prirodi sastoji od insekata, crva, račića i biljnog materijala, u akvarijumu ribice brzo prihvataju suvu hranu kao što je Vipan, Sera Flora i sl. Životni vek je do 5 godina. Mrest ovih ribica odvija se na isti način kao i kod ostalih barbusa, do njega dolazi u jutarnjim časovima. Ribe prosipaju ikru koja nije lepljiva i pada na dno akvarijuma, roditeljska briga ne postoji i često dolazi do jedenja ikre. Mlađ se u početku hrani infuzorijom, a zatim artemijom. Mlade ribice nemaju karakterističnu bronzanu boju koja se razvija kasnije. Selekcijom su dobijene ribe izrazito jarkih boja kao i šlajeri.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Pentazona, Desmopuntius pentazona po najnovijoj nomenklaturi (ranija imena roda su Barbus i Puntius), poreklom je iz jugoistočne Azije gde naseljava male vodotokove bogate vegetacijom, šumske potoke i močvarne predele bogate tresetom. Ove šaranske ribice nalazimo u Kambodži, Indoneziji, Maleziji, Singapuru i Vijetnamu. Na prvi pogled podsećaju na Barbus Tetrazone. Razlikuju se po obliku tela, Pentazona je mnogo vitkija, ima pet vertikalnih crnih pruga i osnovna boja ovih riba je tamnija, zlatna do narandžasta. Velika je razlika i u temperamentu ovih riba, Pentazone su mnogo mirnije i lako se kombinuju sa većim brojem vrsta. U akvarijumu rastu do 5,5cm. Mužjaci su nešto manji od ženki, vitkijeg tela i izraženijih boja. U prirodi ove ribice žive u mekim i kiselim vodama, sa temperaturom 23–29 °C, a u akvarijumu idealan je pH do 7,5 i tvrdoća do 12 dGH. Jatna je vrsta koja najviše dolazi do izražaja u biljnom akvarijumu, treba obezbediti i par tamnijih uglova gde će se ove ribe sakrivati, kao i deo slobodnog prostora gde će formirati jato. Najbolje ih je naseljavati u jatu od minimum 5-6 riba, zbog male veličine pogodne su i za manje akvarijume. Upotrebom dekorativnog drveta i kamena imitiraju se prirodni uslovi, pa se ribice dobro osećaju i pokazuju svu svoju lepotu. Nezahtevne su po pitanju ishrane, i prihvataju svu suvu hranu. Mrest se odvija slično kao i kod ostalih Barbusa, do mresta dolazi u jutarnjim časovima, ikru polažu slobodno među kamenjem i vegetacijom, roditeljske brige nema i ikru često proždiru. Mlađ se u početku hrani infuzorijom. Ova mala i miroljubiva vrsta laka je za gajenje, nezahtevna je i uspešno opstaje kod neiskusnih akvarista, jedna je od vrsta koju uvek preporučujemo u Akvarijum Artu, jer uvek imamo kvalitetne ribe iz domaćeg odgoja.

Ember tetra ili Ćilibarna tetra spada u najmanje vrste iz roda Hyphessobrycon. Otkrivena je pre petnaestak godina i ime joj je dato po majci poznatog ihtiologa Heiko Blehera, Amandi. Veoma brzo je stekla popularnost među akvaristima zbog predivne boje, malog rasta i mirne naravi. Otkrivene su na lokalitetu Rio des Montes, pritoci Rio Araguaia u brazilskoj državi Mato Grosso. Naseljavaju male pritoke, slepe rukavce i jezerca, i retko se nalaze u glavnom toku reke. Meka i slabo kisela voda sa dosta tanina je karakteristična za stanište Ember tetri. Substrat od lišća i grančica se nalazi na dnu i obogaćuje vodu taninima i huminskim kiselinama. Oblikom tela podsećaju na ostale vrste iz roda Hyphessobrycon, ali rastu maksimalno do 2cm što ih čini idealnim ribama za nano akvarijume. Čitavo telo je jedinstvene boje ćilibara, delimično providno. Intenzitet boje značajno zavisi od ishrane riba i uslova u kojima se drže. Akvarijum sa Ember tetrama ne mora biti veliki, za manje jato dovoljno je već 30-ak litara vode. Najefektnije će izgledati u biljnom akvarijumu sa tamnim dnom, u društvu drugih mirnih ribica. Po svojoj prirodi su veoma miroljubive i jatne ribe, pomalo stidljive i plašljive. U društvu krupnih riba čitavo jato Amandi će se kriti po čitav dan i retko ćete ih viđati. Vrste koje su kompatibilne sa Ember tetrama obuhvataju druge mikro ribe: Borarase, Wernerije i Gertrude, patuljaste muljare Pigmejce i Habrozuse, od algara Otocinklusi su odličan izbor. U obzir dolaze manje vrste tetri, patuljaste labirintovke i patuljasti ciklidi. Najprirodnije ponašanje i izgled ove ribice će imati u uslovima koji su slični onima koje imaju u prirodi. Idealna im je temperatura u veoma širokom rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost od 5.0 do 7.0 i tvrdoća vode od 1 do čak 17 dH. Kako se sve više gaje, postepeno, kao i kod drugih vrsta dolazi do prilagođavanja na tvrđu i bazniju vodu. U prirodi su mikropredatori, dok u akvarijumu lako prihvataju različite vrste suve hrane, Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix su odličan izbor. Hranu treba usitniti i prilagoditi veličinu zalogaja Ember tetrama. Povremeno im se može ponuditi živa hrana kao što je Artemija. Polovi se lako razlikuju, polno zrele ženke su krupnije i pune ikre, dok su mužjaci vitkiji i nešto jače obojeni. Mrest se odvija na isti način kao i kod drugih vrsta tetri, ikru prosipaju slobodno među sitnolisnim biljem, roditeljska briga izostaje. Za pravilan razvoj ikre i mlađi potrebna je meka i blago kisela voda. Mlađ je sitna i nešto duže se hrani paramecijumom. Ember tetra je relativno nova vrsta na našem tržištu, među domaćim akvaristima je takođe stekla popularnost, naročito kod onih sa manjim akvarijumima. Nisu zahtevne, kada im je obezbeđen minimum uslova lako dostižu životni vek od 10-ak godina.

Serpa je jedna od najčešćih vrsta tetri u akvarijumima. Svoju popularnost duguje lepoj crvenoj boji, maloj veličini i tome što se zadovoljava i prilično skromnim uslovima. U starijoj literaturi spominje se više vrsta serpe: Hyphessobrycon callistus, Hyphessobrycon serpae, Hyphessobrycon eques. Najnovija istraživanja pokazuju da se radi o jednoj vrsti riba, široko rasprostranjenoj i veoma varijabilnoj po veličini i boji. U svetu i kod nas se među akvaristima zadržao naziv serpa tetra ili jednostavno serpa. Serpa živi u većem delu Amazonskog basena i slivu reke Paragvaj koji se prostiru u Brazilu, Peruu, Boliviji, Paragvaju i Argentini. Naseljava stajaće i sporotekuće vode, male pritoke, bare i jezerca. Jata serpi se mogu naći u priobalnoj vegetaciji i između potopljenog korenja. Osnovna boja ovih ribica je narandžasto-crvena, intenzitet boje značajno varira među različitim sojevima serpi. Manje i jače obojene ribe su ranije smatrane za H.eques, a krupnije ribe sa slabijom bojom za H.callistus. Leđno i analno peraje crne su boje, sa belim rubom na analnom peraju, iza škržnih poklopaca postoji crna fleka, slična kao kod Fantoma, čija veličina i oblik mogu znatno varirati. Telo serpi je romboidnog oblika, karakterističnog za čitav rod Hyphessobrycon. Dostižu veličinu od 5cm, manji sojevi do 4cm. Selekcijom su dobijene izrazito crvene ribe, kao i šlajeri kojih u prirodi nema. Serpa se dugo i uspešno gaji i u Srbiji. Serpa je jatna riba po prirodi, veoma temperamentna i kada joj uslovi nisu odgovarajući može postati i agresivna. Po svojoj naravi veoma je slična Tetrazoni, sklona je grickanju peraja i sve ribe koje prirodno imaju velika peraja ili su šlajeri ne treba ubacivati u akvarijum sa serpama. Kada je akvarijum dovoljno veliki, a jato serpi brojno, one će svoju energiju trošiti na međusobne razmirice i podelu teritorije, mnogo manje će biti zainteresovane za ostale stanovnike akvarijuma. U malom akvarijumu se često mogu pretvoriti u pravu napast. Za jato od 10-ak serpi potrebno vam je bar 70 litara vode. Kao i kod ostalih tetri česta su odmeravanja snaga među mužjacima, oni šire svoja peraja plivajući paralelno, “trepere“ neko vreme, a zatim se obrušavaju jedan na drugoga. Manja oštećenja na perajima moguća su ponekad, ali ove ozlede se saniraju bez intervencije akvariste u roku od par dana. Veoma mirne i plahovite ribe mogu se plašiti uvek aktivnih serpi. Broj vrsta koje neće imati nikakvih problema sa ovim ribicama je veliki, i treba birati dobre plivače i izbegavati ribe velikih peraja. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, serpe jako lepo izgledaju u biljnom akvarijumu, njihova crvena boja još se više ističe naspram zelenila biljaka. Jato serpi se lepo uklapa i u biotop akvarijum, namešten sa mnogo panjeva i lišća na dnu akvarijuma, tamno obojenom vodom i prigušenim svetlom. Serpama odgovaraju veoma različiti uslovi, temperatura u rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost od 5.0-7.5 i tvrdoća do 15 dH. Dok divljim ribama više odgovara mekša i kiselija voda, gajene serpe su već prilagođene na tvrdu vodu i više pH vrednosti. U prirodi se serpe hrane insektima i njihovim larvama, račićima, voćem i algama. Serpe će brzo prihvatiti sve vrste sušene hrane,preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Raznovrsna ishrana bitna je za vitalnost riba i njihovu lepu obojenost. Polno zrele ženke će biti krupnije od mužjaka, koji su intenzivnije obojeni. Priprema za mrest se odvija na veoma sličan način kao kod Limun tetre, sam mrest i ishrana mlađi je istovetna kao kod drugih tetri. Mlađ raste dosta neujednačeno, potrebno je sortirati mlade ribe kako ne bi došlo do kanibalizma. Čak i kod riba slične veličine dolazi do grickanja peraja ukoliko su ribe gladne ili ih je previše u malom akvarijumu. Serpa je jedna od najatraktivniji vrsta tetri, veoma prilagodljiva i nezahtevna riba. Zbog njihovog temperamenta treba obratiti pažnju kod izbora ostalih riba i preduprediti potencijalno neželjene situacije. U odgovarajućim uslovima mogu živeti oko 7 godina.

Jedne od najpopularnijih vrsta kozica u svetu koje ne samo da su lepe, nego su i odlični čistači akvarijuma. Dolaze nam sa Tajvana. Veoma su aktivne i brzo se razmnožavaju. U istu porodicu spadaju: sakure, red cherry, rili, žute, plave, itd, tako da im odgovaraju isti uslovi. Iako se mogu držati i u malim akvarijumima (već od 10l), mnogi ljudi ih koriste i u velikim, jer skupljaju otpad i utiču na rasprostranjenost algi. Imaju prelepu plavu boju, potpuno su bezopasni za sve stanovnike akvarijuma, dobri su čistači i brinu o biljkama. Temperatura koja im odgovara se kreće od 18, pa sve do 28 stepeni. U akvarijumima u kojima ima algi, otpada od hrane, kao i biljaka koje se raspadaju, ove kozice će se osećati kao kod kuće. Naravno, rado će prihvatiti sve vrste hrane koja padne na dno. Treba voditi računa da se u akvarijum s njima ne ubacuje ništa što sadrži bakar, budući da je on smrtonosan za sve kozice. Rastu do 4cm.

Kribenzis je endemska vrsta ciklida iz Nigerije i Kameruna. Patuljastog je rasta i u akvarijumu dostiže veličinu do 10cm, ženke do 7,5cm. U prirodi su pronalaženi i krupniji primerci. Nalaze se u sporim i stajaćim plitkim vodama koje su bogate vegetacijom. Jedan je od najpopularnijih patuljastih ciklida. Zbog malog rasta i interesantnog ponašanja često se sreće u akvarijumima. Kribenzis je pogodan i za akvarijume početnika jer nije zahtevan po pitanju parametara vode i znatno je otporniji prema patogenima od južnoameričkih srodnika. Postoji više varijanti boje ovih ribica, a ponekad se u ponudi mogu naći i druge ribe iz istog roda (P.Taeniatus, P.subocellatus i dr.) Iako su poreklom iz Afrike, ne treba ih mešati sa jezerskim vrstama, Kribenzisima odgovaraju drugačiji uslovi. Temperatura vode koja im odgovara je 24-28°C, pH vrednost od 6,5 do 7,5 i meka do umereno tvrda voda. Jednom paru ovih ribica dovoljan je akvarijum od 60l, u veće akvarijume može se naseljavati više primeraka. Teritorijalni su po prirodi i pokazuju agresivnost prema pripadnicima svoje vrste, a u vreme mresta teraju i ostale ribe. Odgovara im akvarijum sa dosta biljaka, kamenja i skrovitih mesta gde će Kribenzisi provoditi dosta vremena, a moguć je i mrest. Rado se mreste u kokosu. Kod mužjaka su leđno i analno peraje izvučena u špic, dok su kod ženke ova peraja zaobljena. Polno zrela ženka znatno je zdepastija od mužjaka i ima stomak jarko ljubičaste boje. Do mresta često dolazi i u zajedničkom akvarijumu, Kribenzisi su odlični roditelji i uspešan mrest je moguć ukoliko nisu prisutne krupne ribe. Ženka se brine o ikri i mlađi dok mužjak uglavnom brani teritoriju. Mlađ je krupna i čim propliva moze jesti Artemiju. Nisu probirljivi po pitanju hrane, rado prihvataju suvu lisnatu hranu sa većim sadržajem biljnih materija, kao što je Sera flora, Tetra pro algae i sl. Sa dobrim razlogom su ove ribe već dugi niz godina među najpopularnijim ribicama. Čak i u skromnim uslovima Kribenzis će pokazati svoje interesantno ponašanje i svu lepotu boja.

Moliji su ribe koje nam dolaze iz Meksika. U većini slučajeva su mirne, veoma retko su blago agresivne. Zahvaljujući svojoj lakoći držanja, širokom varijetetu boja i lakom razmožavanju, moliji su jedne od najpopularnijih riba na svetu. Mužjaci rastu do 8, a ženke do 12cm. Divlji primerci su srebrnkaste boje i nisu previše atraktivni. Vremenom, selektivnim razmožavanjem je izvedeno mnogo varijeteta (crna, bela, žuta, lira). Nisu zahtevne i rado prihvataju sve vrste hrane. Mogu živeti u širokom spektru temperature vode, od 22 pa sve do 28 C. Vrlo su aktivne i samo ponekad mogu biti agresivne, mada su to retki slučajevi. Lako se razmnožavaju, i u zajedničkom akvarijumu, tako da je poželjno da on bude ubiljen kako bi mlađ imala gde da se skriva, mada je najbolja varijanta svakako da se mlađ odvoji dok ne poraste. Moliji se mogu držati sa svim drugim živorotkama, tetrama, pa i agresivnijim vrstama poput barbusa.

Kardinal je vrsta koja je veoma zahvalna za držanje u akvarijumu, nezahtevan je i dobro podnosi greške koje se često dešavaju kod početnika. Vrstu je otkrio izviđač po imenu Tan, u malim potocima na planini Baiyun (White Cloud Mauntain), u kineskoj Guangdong provinciji. Latinski naziv je Tanichthys albonubes što u bukvalnom prevodu znači Tanova riba sa belog oblaka. Engleski naziv je White Cloud Mountain Minnow. Ove, akvaristima lako dostupne ribice su u prirodi ugrožene i na mestu gde su otkrivene više ih nema. Jedno vreme se smatralo da su izumrle, ali kasnije je pronađeno nekoliko malih populacija u blizini originalnog lokaliteta. Hvatanje divljih riba je zabranjeno i vrsta je zaštićena, i pokušava se ponovno naseljavanje kardinala na Baiyun planinu. Svi kardinali koji se nalaze u prodaji su odgajeni u akvarijumskim uslovima. Ovakve ribe su prilagodljivije na različite uslove, a postoji i više odgajivačkih formi ove vrste. Potoci u kojima žive kardinali su plitki i bogati vegetacijom, voda kojom se napajaju potiče sa planine i dosta je hladna u odnosu na klimu kineske provincije Guangdong. U prirodi kardinal živi u vodi temperature 14 – 22 °C, dok su akvarijumski kardinali selektovani ka višem temperaturnom opsegu pa im odgovara temperatura od 26°C, a na kraće vreme podnose i topliju vodu. Niže temperature im više odgovaraju, tada su ribice su vitalnije, otpornije i lepše obojene. Na tvrdoću vode i kiselost su veoma prilagodljive i odgovara im pH od 6.0-8.0 i tvrdoća od 5-20 dH. Kardinal raste do 4cm i jatna je riba po prirodi. Za malo jato 10-12 primeraka dovoljan vam je akvarijum od 50-ak litara. U zajedničkom akvarijumu sa kardinalima možete kombinovati različite vrste barbusa, zebrice, garra algare i druge vrste kojima više odgovara nešto hladnija voda. Zlatne ribice nisu dobar izbor, iako se često nude akvaristima. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, kardinal će se najbolje osećati u akvarijumu sa dosta biljaka, tamnim dnom i dobrim protokom vode. Dobro se uklapaju i sa potočnim ribama koje vole jak protok vode i nisku temperaturu. Kada se dobro osećaju kardinali imaju intenzivne boje, telo im je srebrno zelenkasto, a celom dužinom tela imaju jednu horizontalnu svetlu liniju, leđno i repno peraje je izrazito crveno, a vrhovi leđnog i analnog peraja su bele boje. Mladi kardinali podsećaju na mlade neonke. U vreme dok su neonke bile mnogo skuplje nego danas, kardinal je bio mnogo zastupljeniji i nazivao se „neonkom malog akvariste“. Boja je kod mužjaka izraženija nego kod ženki, peraja su im veća i često se mogu videti kako „trepere“ jedan naspram drugog, odmeravajući snage. Polno zrele ženke su krupnije i pune ikre. Odgajivači su razvili i oblike kojih u prirodi nema, šlajer kardinale i zlatni, ksantorični, varijetet. Mikropredatori u prirodi, kardinali u akvarijumu prihvataju sve vrste suve hrane,preporučujemo vam lisnatu hranu zbog male veličine riba. Mrest kardinala veoma je jednostavan, mlade ribice mogu izvesti čak i neiskusni akvaristi. U prirodi se kardinali mreste kontinuirano, svakih nekoliko dana polažući deo ikre,slično Mikrorazborama. Često se desi da jedan deo mladih ribica preživi i u zajedničkom akvarijumu. Ukoliko želite da imate kontrolisan mrest, matične ribe treba odvojiti i kondicionirati nekoliko dana, a zatim ih mrestiti kao npr.Zebrice. Sam mrest se odvija u sitnolisnom bilju. Obično narednog jutra nakon što se polovi spoje, roditeljska briga ne postoji i potredno je ikru zaštititi od proždrljivih roditelja upotrebom mrežice ili klikera. Mlađ se razvija nakon 48-60 h i u početku vise na zidovima akvarijuma i bilju. Kad apsorbuju žumance počinju da traže hranu, u početku infuzoriju a zatim i artemiju. Kardinali su veoma interesantne akvarijumske ribice, u poslednje vreme su neopravdano zapostavljeni, iz akvarijuma ih istiskuju nove, egzotične vrste koje često i ne podnose akvarijumske uslove tako dobro kao kardinal. Kardinal je jeftina riba koja svojom lepotom ne zaostaje za popularnijim vrstama, uspešno ga mogu gajiti i oni akvaristi koji na održavanje akvarijuma ne mogu odvojiti mnogo vremena.

Ancistrus je naziv čitavog roda ribica u porodici lorikarida. Veoma su rasprostranjeni u Južnoj Americi i različite vrste žive od Paname na severu sve do Argentine na jugu. Građa tela je karakteristična za sve lorikaride, spljošteno telo, prisustvo koštanih ploča i modifikovan usni aparat. Pripadnici roda se razlikuju od ostalih lorikarida po prisustvu mekih izraslina na glavi -„brkova“, po kojima su i dobili naziv u mnogim jezicima (bristlenose, bushynose (engleski), antennenwelse (nemački)). Ove izrasline kod ženki su mnogo manje ili izostaju. Iza škrga se nalazi nekoliko izrastaja poput kukica – intraoperkularni zubi služe za odbranu, pokretni su i treba obratiti pažnju kod hvatanja da se ribe ne upetljaju u mrežicu i povrede. Ancistrusi koje držimo u akvarijumu su najverovatnije nastali ukrštanjem više vrsta, do skoro se u literaturi pojavljivao pod nazivom Ancistrus sp.3, a poslednji naziv koji ove ribice imaju je Ancistrus cf. cirrhosus, jer je običan ancistrus najsličniji A. cirrhosusu koji potiče iz Argentine. U literaturi se često spominju i A. temminckii, A. dolichopterus i A. hoplogenys kada se govori o običnom ancistrusu. Ove vrste se retko nalaze u prodaji. Ancistusi su veoma prilagodljivi i mogu se čuvati u različitim uslovima, jedino treba izbegavati suviše nagle promene. Mogu živeti i do 12 godina i dostići veličinu od 15cm. Boja ancistrusa značajno varira, osnovna boja tela je smeđe-zelena, na telu se nalaze mnogobrojne svetlije tačke različite veličine. Pojedini sojevi mogu biti i dosta tamniji, ali i svetliji. Boja pojedinačnog primerka varira od raspoloženja ribe i uslova u kojima se čuva. Danas postoje i albino ancistrusi, LDA-16, dvobojni, crveni, kao i šlajeri navedenih boja. Ancistrusi su veoma popularni jer najveći deo njihove ishrane čine alge, sve braon i zelene alge veoma brzo će očistiti iz akvarijuma. Da biste sačuvali vitalnost ancistrusa kada je količina algi u akvarijumu mala treba ih hraniti sa Sera spirulinom, Tetra plecominom, Sera florom ili drugom hranom biljnog porekla. Rado prihvataju i sveže povrće, blitvu, spanać, krastavac i tikvice. Prisustvo drveta u ishrani ancistrusa nije obavezno, ali je korisno jer će mala količina lignina sprečiti nastanak probavnih smetnji. Veoma često dolazi i do uspešnog mresta ancistrusa u zajedničkom akvarijumu. Mužjak pronalazi zaklon, šupljinu u drvetu, kamenu ili kokosu, a postoje i keramičke cevi za mrest ancistrusa. On ovu šupljinu čuva od ostalih riba, čisti je i priziva ženku pokazujući brkove. Ženka polaže do 200 krupnih žutih ikri, o kojima se mužjak brine. Uklanja neoplođene ikre i konstantnim pokretima peraja dovodi svežu vodu. Nakon 4-8 dana mali ancistrusi izlaze iz ikre, a još 4-6 dana im je potrebno da apsorbuju veliko žumance. Ribice veličine 1cm verne su kopije odraslih, veoma su aktivni u potrazi za hranom, rastu brzo i često ih veliki broj preživi kad nema ozbiljnijih grabljivaca u akvarijumu. Mladi ancistrusi osetljiviji su od odraslih na prisustvo povećane količine azotnih jedinjenja i na nedostatak kiseonika. Od svih algara koje srećemo u akvaristici, ancistrus je sigurno najpogodniji za život u akvarijumu, veći je od Otocinklusa i Sijamaca, oklopljen i može se čuvati i sa krupnijom ribom. Ono što može predstavljati problem je njihov veći rast i činjenica da mogu isčupati manje biljke. Ancistrusi su veoma otporne ribe i retko se razboljevaju. Pažnju treba obratiti na njihovu ishranu. Visok procenat proteina u ishrani i nedostatak vlakana mogu prouzrokovati digestivne tegobe. U Akvarijum artu imamo ancistruse raznih varijeteta i veličina.

Crni palmeri ili Crna kraljevska tetra je selekcijom dobijena forma boje. Svi uslovi koji odgovaraju divljoj formi, Kraljevskoj tetri, pogoduju i crnom palmeriju. Za više informacija, videti opis Kraljevske tetre.

Kao i sve druge kozice, i one iz roda Palmata nam dolaze u nekoliko varijeteta. Odlikuje ih životni vek do 2 godine, idealna temperatura vode između 22 i 25C i ph vrednost oko 7. Uslovi čuvanja su slični kao oni za kozice iz roda Davidii. Treba im ubiljen i stabilan akvarijum sa mnogo mesta za skrivanje. Ishrana im se uglavnom sastoji od algi, ali preporučljivo je povremeno im dodavati i suvu hranu u vidu tableta. Vrlo lako se razmnožavaju, a opstanak mlađi će zavisiti od toga da li u akvarijumu ima predatora ili ne. Ove kozice su miroljubive, i dobro se slažu sa drugim kozicama, svim sitnim ribama i malim algarima. Akvarijum bi trebalo da bude pokriven, jer nije retko da iskaču iz vode.

Ksife su slatkovodne ribe iz roda Xiphophorus, porodice živorotki. Rod Xiphophorus obuhvata još jednu vrstu, poznatu pod imenom platika, koja se od ksifa razlikuje samo po nedostatku repnog produžetka i nešto manjem rastu. Postojbina ksifa su vode Meksika, Hondurasa i Gvatemale. Osnovne vrste roda Xiphophorus u Evropu su uvezene u periodu od 1906. do 1912. godine. Boja divljih ksifa varira između zelene i sive, dok su u akvarijumima uzgojeni kultivisani varijeteti u žutoj i crvenoj boji, sa ili bez crnih tačkica, tuksedo varijteti, ksife sa crnim i crvenim očima… Osnovne karakteristike ovoga roda se uglavnom odnose na mužjake – prepoznatljivi su po dugačkom repnom peraju u obliku mača i izraženom, crnom ili mrkozelenom gonopodijom, kopulacionim organom živorotki, koji se nalazi duž donje strane tela. Ženke nemaju produženu repno peraje, te su u osnovi vrlo slične ženkama mollija. Mužjaci dostižu maksimalnu dužinu od 15 cm, a ženke do 12 cm. Ksife nemaju visoke prohteve, ali im se u akvarijumu može omogućiti kvalitetniji život ako se koristi voda srednje tvrdoće, sa 10-12° gradi i temperature 22-25°C. Ksife kratko vreme mogu provesti i u mnogo hladnijoj vodi, temperature i do 15°C, što ih ipak ne čini hladnovodnim ribama. Njihova prehrana u prirodi uključuje insekte i njihove larve, zooplankton i ponešto biljne hrane. Vrlo su temperamentne i najbolji ugođaj će pružiti ako im se omogući dovoljno dug akvarijum. Gusto zasađeni akvarijumi su omiljeni i kisfama, a pogodni su i za skrivanje mladunaca od proždrljivih roditelja. Ksife su generalno miroljubive ribe, iako one veće, pogotovo mužjaci, mogu pokazivati određen tip agresije prema drugim ribama. To se svodi na kratku jurnjavu akvarijem, koja uglavnom završi bez povreda. Mužjaci se udvaraju ženkama treperenjem oko njih. Parenje je brzo i kratko, te se obično odvija dok ribe jure akvarijumom. Ženke oplođenu ikru nose u sebi mesec dana, a noseća ženka može se prepoznati po širokom i tamnijem stomaku. Mladunčad se rađa u obliku sićušne loptice, koja pada na dno i tu se rasklupčava, a zatim brzo juri prema površini kako bi svoj riblji mjehur napunila vazduhom. Sve vrste roda Xiphophorus imaju visok potencijal razmnožavanja, koji varira sa veličinom matične ženke. Velike ženke u jednome porođaju mogu dati i do 120 mladih, a jednom oplođena ženka u sebi čuva količinu mleča dovoljnog za 4-5 samooplodnji godišnje. Ksife će neretko jesti svoju mladunčad, pa je gusto zasađen akvarijum neophodan za opstanak mladih. Vodeno bilje je u toj ulozi efikasnije od plastičnih mrestilica, koje ženku mogu istraumirati. Ksife se mogu uspešno ukrštati sa platikama, te su većina riba koja se danas prodaju zapravo hibridi između ove dve vrste.

Crni fantom je jedna od popularnijih vrsta tetri u akvaristici, pripadaju poznatom rodu Hyphessobrycon, u kome se nalazi 30-ak vrsta popularnih akvarijumskih riba. Ranije su svrstavane u rod Megalomphodus. Potiče iz sliva Rio Madeira, zapadne pritoke Amazona, čiji sliv se nalazi u Boliviji i zapadnom Brazilu. Vode u kojima žive crni fantomi su sporog toka i bogate vegetacijom. Najčešće se nalaze u malim vodotokovima, barama, jezercima i poplavljenim područjima. Jedan od takvih lokaliteta je Pantanal, odakle potiče i mnogo biljnih vrsta poznatih u akvaristici. Telo ovih riba karakterističnog je romboidnog oblika za rod Hyphessobrycon, iza škržnih poklopaca nalazi se crna fleka, karakteristična za mnoge vrste tetri. Boja tela je srebrnkasta kod glave, a zatim postaje tamnija ka repu ribe, peraja su skoro crna. Intenzitet boje značajno zavisi od raspoloženja riba, pred mrest mogu biti skoro potpuno crni. Mužjaci imaju veliko leđno i analno peraje koje će širiti prilikom odmeravanja snage sa drugim mužjacima ili prilikom udvaranja ženkama. Ženke imaju manja peraja, crna boja je slabijeg intenziteta, a trbušno, analno i masno peraje imaju crvenu boju. Polno zrele ženke su oblijeg stomaka jer su pune ikre. Po prisustvu crvene boje na perajima moguće je odrediti pol i kod sasvim mladih ribica. Crni fantom je mala riba i dostiže veličinu do 4cm. Temperatura vode u rasponu 20 – 28 °C, pH vrednost od 5.0 do 7.0 i tvrdoća vode do 12 dH su idealni uslovi za ove ribice. Više godina se uspešno mresti i kod nas. Domaće ribe su prilagodljivije i dobro podnose alkalniju vodu. Jato fantoma ne mora biti veliko, 5-6 primeraka može se naseliti u 50 litara vode. Oni uglavnom provede vreme na sredini akvarijuma, mužjaci će pokušati da zauzmu malu teritoriju i da prizovu ženke. Često se mogu videti kako 2 mužjaka „trepere“ sa potpuno raširenim perajima jedan pored drugog, a zatim se obrušavaju i sudaraju. Ponekad će prilikom ovih borbi doći do pucanja peraja između žbica, ovo je sasvim normalno i peraja srastaju nakon nekoliko dana. Ozbiljnije povrede su krajnje neuobičajene. Nikakve agresivnosti prema drugim vrstama nema, crni fantom je jako miroljubiva riba, idealna za zajednički akvarijum. Sve ribe slične veličine i naravi su pogodne za akvarijum sa fantomima. Temperamentnije vrste barbusa kao što je Tetrazona treba izbegavati jer se mogu ustremiti na velika peraja fantoma. Mali barbusi, sve živorotke, patuljasti ciklidi, druge tetre, muljari i algari su odličan izbor. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, obzirom da su fantomi male ribe preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Kao i ostale tetre, crni fantom se mresti u sitnolisnom bilju, prosipajući ikru slobodno, nema roditeljske brige i postoji opasnost da roditelji pojedu ikru, potrebno je koristiti mrežicu ili klikere kako bi se ikra zaštitila. Mogu se mrestiti u jatu ili u parovima. Za pravilan razvoj ikre i mlađi potrebna je meka i kisela voda. Tek izleženi fantomi hrane se infuzorijom, a kasnije i Artemijom. Ukupan broj ikri u mrestu može biti 300. Crni fantom je sa razlogom veoma popularan i čest stanovnik akvarijuma. Ove miroljubive ribe su idealne i za početnike sa manjim akvarijumima. Nezahtevni su i veoma interesantnog ponašanja. Životni vek im je 5-6 godina.

Limun tetra je još jedna u nizu popularnih vrsta akvarijumskih ribica koje pripadaju rodu Hyphessobrycon. Kao i druge vrste tetri ove male jatne ribice su idealni stanovnici akvarijuma. Manje pritoke reka Rio Tapajos i Rio Xingu su stanište limun tetri u prirodi. Žive u manjim pritokama, lagunama i potopljenim šumama, dok ih u glavnom toku reke nema. Tačan lokalitet sa koga potiču predmet je rasprave među ihtiolozima. Limun tetra se dugo i uspešno gaji, kako u svetu, tako i kod nas. Ono što ih razdvaja od drugih vrsta tetri je prelepa žuta boja po kojoj su i dobile ime. Boja im nije solidno žuta, već providna i njen intenzitet značajno zavisi od soja limun tetre i uslova u kojima se gaji. Kod pojedinih sojeva boja može dobiti zelenkastu nijansu. Leđno i analno peraje je obojeno, dok su ostala peraja providna. Crna boja dominira na leđnom peraju, njegov vrh je žut, a na sredini se nalazi tačka bele boje. Analno peraje je bele boje, njegov prednji deo je intenzivno žuto obojen, a peraje je celom dužinom obrubljeno crnom linijom. Kod ženki je ovaj rub veoma tanak, dok je kod mužjaka mnogo širi. Sve boje su kod mužjaka intenzivnije, oni rastu nešto manji od ženki i budu vitkiji u telu. Maksimalna veličina koju dostižu je 5cm. Uređenje akvarijuma nije od presudnog značaja, limun tetra se dobro prilagođava različitim tipovima akvarijuma. Njihova jatna priroda i lepota najviše se ističu u biotop akvarijumu, uređenom sa dosta panjeva, prigušenim svetlom i lišćem na dnu akvarijuma koje boji vodu. Drugi tip akvarijuma u kom će limun tetra izgledati veoma efektno je klasičan biljni akvarijum. Preporučujemo vam da ih naselite u jatu od 8-10 primeraka, u akvarijumu veličine bar 60 litara. U ovakvoj postavci će mužjaci podeliti teritoriju i možete ih posmatrati kako odmeravaju snage, šireći peraja kako bi izgledali veći. Povremeno se obrušavaju jedan ka drugom kao da se sudaraju. Sve ovo prolazi bez ikakvih povreda, čitava predstava služi da se uspostavi dominacija i dominantan mužjak će uglavnom biti riba najintenzivnijih boja. Sa limun tetrama mogu se kombinovati različite ribe, kako krupnije, tako i sitnije. Bitno je jedino da odaberete vrste kojima odgovaraju isti uslovi. Krupne i agresivne vrste treba izbegavati. Druge vrste tetri, mirnije šaranske ribe, patuljasti ciklidi, labirintovke, živorotke, muljari, algari i sl. uspešno se kombinuju sa limun tetrama. Idealni uslovi koji im odgovaraju su: temperatura 20 – 28 °C, pH vrednost 5.0-7.5 i tvrdoća do 12 dH. Gajene ribe su znatno tolerantnije na različite uslove, limun tetre gajene u Srbiji bolje podnose tvrđu i alkalniju vodu od divljih srodnika. Svaštojedi su i u prirodi se hrane larvama insekata, algama i plodovima koji padaju u vodu. U akvarijumu prihvataju sve vrste hrane, preporučujemo vam kvalitetne lisnate hrane kao što su Tetra Rubin, Sera San ili Sera GVG mix. Deo ishrane bi trebao biti biljnog porekla (Sera Flora, Tetra ProAlgae, Spirulina). Kada udeo biljne hrane nije dovoljan limun tetra može grickati bilje, uglavnom listove koji su počeli da propadaju. Kada je bilje zdravo njihov apetit nije dovoljan da nanese štetu biljnom akvarijumu. U prirodi se limun tetre mreste u veoma velikim jatima, tokom mresta jedu ikru i ukoliko želite uspešan mrest ikru treba zaštititi od proždrljivih roditelja. Dok je u prirodi ovaj instinkt koristan jer jedući ikru drugih riba, rodiitelji povećavaju šanse za preživljavanje sopstvenog potomstva, u akvarijumu nam samo pravi probleme. Upotrebom mrežica ili klikera ikra se sklanja van domašaja matičnih riba. Matične tetre treba pripremiti i hraniti kvalitetnijom hranom u danima pred mrest. Kako bi izbegli spontane mrestove u zajedničkom akvarijumu matice se mogu razdvojiti po polovima, u zasebne akvarijume. U mresni akvarijum se dodaje žbun sitnolisnog bilja u kome će se mrest odvijati, a ispod njega mrežica ili klikeri. Voda u mresnom akvarijumu treba biti sveža, mekša i kiselija, nekoliko stepeni toplija od vode u zajedničkom akvarijumu. Matice se ubace u tako namešten akvarijum veče pre planiranog mresta, izlazak sunca stimuliše ribe na mrest. Mogu se mrestiti u jatu ili u parovima, ženka polaže do 300 ikri. Mlade ribe se razvijaju slično mlađi ostalih tetri, u početku ne liče na odrasle. Romboidni oblik tela dobijaju u starosti oko 2 meseca, a boja odraslih se pojavljuje nakon 3 meseca i postaje intenzivnija sve do postizanja polne zrelosti kada ribe imaju 8-9 meseci. U akvarijumu limun tetra može dostići starost od čak 6-8 godina.