Pisac ove knjige je nesvakidašnja pojava u našem kulturnom i javnom životu. Univerzitetski profesor, islamolog, filolog-orijentalista, poliglota (pored arapskog i turskog, govori francuski, engleski, ruski i italijanski), Darko Tanasković je iskoračio iz uskih okvira jedne inače cenjene struke, povezujući tekuća zbivanja sa njihovom istorijskom pozadinom. Učenjak je izišao u susret širokoj publici kroz redovnu saradnju u vrlo čitanom večernjem listu, da u opštenju sa njom pokaže umešnost i uspešnost. Uz kratkoću i jasnoću, podrazumevajuće vrline ovakvih napisa, ide i duhovna opredeljenost koja se kod naših izabranika retko sreće: Tanasković je istovremeno svetski čovek i prosvećeni patriota. On je prozreo dvoličnost Velikog sveta ne izgubivši poštovanje prema njegovim civilizacijskim postignućima, i postupke procenjuje sa stanovišta naroda kome pripada. Knjiga Iz dana u dan je zbornik osvrta na marginama tekućih zbivanja, pojava i istupa, praćenih sa osmatračnice upućenog i iskusnog komentatora.

„Odiseja” se smatra najlepšim literarnim delom zapadne civilizacije, a njen autor, Homer, prvim i najvećim pesnikom svih vremena. Knjiga „Odiseja, misterija rešena” na jedinstven i potpuno nov način tumači Homerov ep. Po prvi put u literaturi, u ovoj knjizi se objašnjavaju događaji i pojave koje je Odisej doživeo i video, a što se do sada smatralo plodom bogate pesnikove mašte. Tako knjiga otkriva kako je Odisej sišao u Hadovo carstvo umrlih duša, šta su to Skila i Haribda, ko su sirene, kako ostrvo gospodara vetrova Eola lebdi, kako je čarobnica Kirka pretvorila Odisejeve mornare u svinje i drugo. Pored toga, ova knjiga otkriva i zabludu, dugu dve i po hiljade godina, još iz vremena prvih istoričara Herodota i Tukidada, da je Odisej lutao Mediteranskim morem i pruža brojne dokaze da je Homerov junak lutao Jadranom. Za sve one čitaoce koji poznaju antičku grčku književnost ova knjiga će biti velika novost i iznenađenje, a onima koji do sada nisu poznavali svet stare Grčke ova knjiga će dati najlepša znanja o prvoj evropskoj civilizaciji. U svakom slučaju, i jedni i drugi će uživati.

Appropriately subtitled “The Famous, Fascinating and Ordinary People of the Serbian Diaspora” Mikasinovich’s latest book Memorable Encounters delights us with a compilation of vignettes, insights and views of some of the extraordinary characters, “movers and shakers” and just plain regular people he has met, interviewed or dined with the past five decades after his arrival as a student in America from his native Serbia. Among the people interviewed are a Nobel Laureate, a Crown Prince, a billionaire, a singer popular on both sides of the Atlantic, a former spy and many others. Some of the names you will recognize and others you will not but each short encounter is a story to be remembered and shared. *** Branko Mikašinović – „Nezaboravni susreti; poznati, fascinantni i obični ljudi srpske dijaspore“ Sa prikladnim podnaslovom „Poznati, fascinantni i obični ljudi srpske dijaspore“, najnovija knjiga Mikašinovića „Nezaboravni susreti“ oduševiće vas kolekcijom vinjeta, uvida i pogleda nekih izvanrednih likova, „pokretača i tresača“ , ali i običnih ljudi koje je autor upoznao, intervjuisao ili s njima večerao u proteklih pet decenija, nakon što je kao student iz rodne Srbije došao u Ameriku. Među intervjuisanim ljudima su i nobelovac, prestolonaslednik, milijarder, pevač koji je popularan sa obe strane Atlantika, bivši špijun i mnogi drugi. Neka imena ćete prepoznati, a druga ne, ali svaki kratki susret je priča koju treba pamtiti i deliti.

Opis Mislim da se kritičarsko polazište ovih ukoričenih tekstova da lako odrediti: lepo pisati o lepom. I naravno, spreman sam za veliko stvaralačko zadovoljstvo ako ovi dnevnički zapisi (p)ostanu književni eseji posebnog tipa zato što sam pisao samo o piscima koji su mi prisni, bliski, zalazeći i dalje i dublje sve se pomalo pretvarajući u pisca o čijem stvaralaštvu pišem.

Opis Studija Kaligrafija metafore Stojana Đorđića književnokritički je portret pesnika i romansijera pisca Dragana Jovanovića Danilova. Kroz minuciozno bavljenje pojedinačnim knjigama i višeznačjem dijamantskih Danilovljevih metafora u nabujaloj pesničkoj kaligrafiji romanesknog prizora, autor stiže do pokušaja zasnivanja sintetičkog pristupa ovom piscu.

U dobu u kojem se neretko raspravlja o gubitku karaktera (samo)razumljivosti umetničkih dela sa jedne, i njihovoj komodifikaciji usled dominacije aktuelnog, medijski zasnovanog kapitalizma, s druge strane, Vlatko Ilić u knjizi Estetički ogledi o savremenoj umetnosti: teatar privida i boli zagovara jedan drukčiji pristup problematici savremenog stvaralaštva. Analizirajući prilike u kojima se estetski uspela dela pojavljuju kao umetnost, a time i polje odnosa između društvenih relacija i umetničkih praksi, Ilić posebnu pažnju posvećuje doživljaju savremene umetnosti, te obrazlaže zašto bi iskustvo umetnosti trebalo misliti kao kvir iskustvo dezorijentisanosti, koje kao takvo može biti transformativno. Ova knjiga otuda predstavlja svojevrsnu odbranu umetnosti, a naročito pozorišne umetnosti, u trenutku kada nas mnogobrojni medijski proizvodi industrije zabave preplavljuju i prisiljavaju na bezumnu optičku potrošnju. Divna Vuksanović

„Svet u kome živimo, nije se promenio. On je muški u svim aspektima značenja maskulinog principa. Novi milenijum, koji fasciniran moćima tehnologije sa jedne strane, i globalnim strategijama „new age filozofije” sa druge, temu kulturnog značenja polnosti renovira u jednom drugačijem, lelujavom, fluidnom i fleksibilnom ključu, ipak ostaje u okvirima tradicionalnog razlikovanja muškosti i ženskosti. U svojoj okrenutosti ka mitu o progresu, i potpuno asporbovana univerzalnom logikom kapitala, savremena kultura, čini se da više nego ikada ranije, potvrđuje maskulini princip kontrole, zauzdavanja i nadvladavanja prirode, kao dominantan”. Dr Zorica Tomić, vanredni je profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, gde predaje Kulturologiju i Komunikologiju. Muški svet ispituje ugaone kamenove i simboličku paradigmu zapadnoevropske kulture, za koju autorka smatra da je u potpunosti apsorbovana principom maskuliniteta. Pored više studija i monografija u kojima učestvuje kao koautor, Zorica Tomić je samostalno objavila knjige Komunikologija, Komunikacija i javnost i Poljubac u doba kuliranja.

Description Na granici – Bernhard Šlink: Bernhard Šlink (1949) je jedan od najpoznatijih savremenih nemačkih pisaca (Čitač, Bekstva od ljubavi,Povratak kući, Letnje laži). No, po osnovnoj profesiji Bernhard Šlink je pravnik sa dugim stažom profesora javnog prava i filozofije prava na nemačkim i američkim univerzitetima i sudije ustavnog suda. Koliko god da su teme kojima se bavi u književnim delima bliske teoriji pa i praksi prava, Šlink je kao pripovedač svestan da književnost može da izdrži tezu samo do izvesne granice. Esej to ograničenje nema, te su mnogi od Šlinkovih eseja prilika da se detaljnije upoznamo sa stavovima i dilemama ugrađenim u motivaciju njegovih književnih junaka. U ovim esejima, odabranim iz dve zbirke, Šlink se bavi domašajima i granicama prava, cenom pravde, značenjem poverenja, mestom koje prošlost ima u sadašnjosti, verskim slobodama, slobodom umetnosti i slobodom uopšte, nasleđivanjem krivice, deljivošću odgovornosti i čitavim nizom sličnih pitanja od kojih su mnoga deo moralne zapitanosti savremenog čoveka. U Šlinkovim knjigama eseja nisu sabrani stručni radovi pravnika već nastojanja moralno senzibilnog intelektualca pravne struke da unese što više svetlosti u složene situacije koje nameće život.

Opis Kritička hronika nefikcijske proze (1992-2009) Autorova namera da napiše svojevrsnu „kritičku hroniku nefikcijske proze“ rezultirala je knjigom u kojoj će čitalac, iz stranice u stranicu, pratiti „mozaičku mapu“ kao otisak jednog vremena ali i delimični katalog značajnih autora koji su u minulom ili trajućem veku ostavili neizbrisivi stvaralački pečat. P. Palavestra, R. Mikić, P. Milošević, J. Aćin, S. Velmar-Janković, N. Petković, S. Gordić, G. Tešić, G. Petrović, LJ. Simović, J. Hristić, D. Hamović, P. Ugrinov samo su neka od dobropoznatih imena čija su dela sagledavana bilo iz šire bilo iz uže analitičke vizure, krećući se od svedenijih „siluetarnih opisa“ i oživljavanja književnoistorijskog konteksta do iscrpnijih kritičkih analiza, koji će ovu knjigu obeležiti posvećenošću, autentičnošću i smelošću autorskog pera.

Gita Serenji Knjiga razgovora između novinarke mađarskog porekla Gite Serenji i Franca Štangla, komandanta nacističkih logora Pročitaj ODLOMAK.

Rolan Garos nije stadion, to je hram. Novak Đoković nije igrač, on je sveštenik. Loptica, to je đavo koga oba protivnika grubo šalju jedan drugome s nadom da se prokletnica neće vratiti na njihovu stranu. Novak je Blizanac, kao Puškin, i obojica, u neku ruku, pišu na isti način: brzo i dobro. Pojavio se na licu zemlje u najgorem trenutku – ali i u najboljem za jednog spasitelja – u vreme poslednjih balkanskih ratova (1992–1999). Prvi put u Evropi, posle više godina, uz reč „srpski” bilo je i pohvalnih prideva. Sportski komentatori nisu mogli da govore drugačije. Činilo se da Novak, nalik čudesnom Bodlerovom oblaku, lebdi nad istorijskim dramama koje su prolazile preko njegove divne zemlje. Odjednom se u novine i televizijske dnevnike u Beogradu ponovo vratila lakoća – ona lakoća koju isporučuju veliki snabdevači, umetnici i sportisti. Novak je u srpsku pesmu ponovo uneo lake i zavodljive refrene koji su bili nestali. Tenis je rat – zar loptica ne leti brzinom metka – rat u kojem niko ne gine, i to je veliki napredak u poređenju s normalnim ratovima, to jest s nenormalnim ratovima. I ovde ima pobeda i poraza, ali ni jedni ni drugi nisu krvavi. Jugoslavija je bila velika sportska nacija, a Srbija nastavlja da zaposeda stadione, verovatno je to ono što se zove Velika Srbija. Njen pastir je Novak, sa svojom velikom torbom u kojoj je njegovo oružje: reketi.

Posle zbirki Srbija u ogledalu (2008) i Sumnjivo lice (2010), Rialiti Srbija je treća zbirka kolumni, objavljivanih u „Večernjim novostima” od 2012. do 2015. Na neki način, ove kolumne mogu se čitati kao mali prilozi za paralelnu istoriju naših života, kao neka vrsta rekapitulacije naših mnogih godina samoće, mnogih zima naših nezadovoljstava, kao kratak pregled našeg raspadanja. Srbija na svom putu ka EU, ojađena i uslovljena, opljačkana i moralno demolirana, sa svim ovim malim i velikim temama koje se serviraju kao bombastične vesti u medijima, jeste fantastična inspiracija za pisanje kolumni o duhu vremena. U svetu koji kreira Veliki Brat, horsko pevanje aktuelnih političkih mantri ispostavlja se kao najunosniji posao: sloboda govora se proglašava govorom mržnje, zdrav razum se etiketira kao glupost, slobodoljublje kao retrogradna pojava i desničarstvo, a dobrovoljno ropstvo kao najviša vrednost, pisanje ovih crtica iz naše stvarnosti za mene je lekovito.

U novom milenijumu, u kome se ubrzavanje svih oblika života pretvorilo u njegovo obesmišljenje, evo knjige koja je pohvala dugom uživanju, lekovitoj čežnji, kliktavoj ljubavi i neophodnoj umetnosti. U Anatomiji zanosa nalaze se fotografije oživelih rukavica Leni Rifenštal, majušni otisci potpetica Merlin Monro, fotografije mladog Boga, jedan zaboravljeni šešir Miloša Crnjanskog, hologramski snimak Beketovih krila, poezija Artoove bolesti, kao i dešifrovani ljubavni znaci sa nagih tela oblaka. Anatomija zanosa kradom je sazidani muzej u vremenu, u kome su pohranjene zbirke sećanja i snova Toni Morison, starinski monokl i strasni šešir Antona Pavloviča Čehova, kardiogram snova kadulje, kaline i kamelije, dnevnici cvetova zaljubljenih u telo meseca, eseji o čežnji sunca i voća, muzička kutija ljubavnih pisama napisanih u leto 1926, poslatih u Rusiju, Švajcarsku i Srbiju, kao i zbirke dopisnih karata, napisi o zavodljivoj dubini dokolice, putovanja, ćutanja, tame i poezije. Preporučljivo je da se Anatomija zanosa čita noću, kad mesec procveta u ružu kaverne, a zvezde potonu u ljubavne ludosti.

Ovde su skupljeni tekstovi koji su gotovo svi bili objavljeni u stručnim časopisima na engleskom jeziku u toku poslednjih 10-15 godina. Četiri od tih tekstova su bili objavljeni u prevodu na srpskom jeziku u časopisu koji nema posebno veliki tiraž i koji nije dostupan širokoj publici, te sam smatrao da treba i njih uključiti. Posebno zato jer čine celinu mog koncepta etičke Teorije ticanja. (1-Etika ticanja i odluke o prestanku života: kad nam ostaju samo emocije). TICANjE: U originalu na engleskom je korišćena reč concerns i ona nije objašnjavana u tekstu. Naprotiv, u srpskom jeziku reč ticanje je u najmanju ruku neuobičajena jer ima mnoga značenja koja zbunjuju. Ja je koristim za ono što predstavlja sadržaj, objekte ljudskog života. Počev od ljudi, predmeta koji čine deo nekog života, živih bića, prirode koja čoveku čini život, pa do koncepata i ideja. Sve to može da bude predmet, objekat naših ticanja. Mislim da će pojam biti jasniji po čitanju prvog poglavlja.

Zbirka kolumni Mirjane Bobić Mojsilović. Radi se o svojevrsnim mini esejima koji se bave pre svega našom, ali i globalnom stvarnošću, našim političkim, a možda još i više – moralnim dilemama. Ova knjiga je, ne samo poslastica za sve oni koji su sa pažnjom, kritikom ili oduševljenjem čitali tekstove ove nezavisne intelektualke, nego i izvesni dokaz o onome što smo prošli, kroz šta prolazimo.

„Tragovi“ su originalna autorova autobiografi ja. U njoj se sa proživljenošću lucidnog opservatora obznanjuje mladost, profesija, putovanja, prijateljstvo i starost. U ovom subjektivnom viđenju života prisutna je strategija samoposmatranja,samospoznavanja i samorazumevanja.

Knjiga koja se nalazi pred vama je, u stvari, zbirka kolumni „Srce pod pritiskom“ objavljenih u „Večernjim novostima“ od novembra 2008. do oktobra 2010. Izgleda da više ništa nije kao što je bilo – naša stvarnost iz ugla onoga koji želi da je stvarno vidi nekako je turobnija nego što smo se nadali, turobnija nego što smo očekivali, i daleko turobnija nego onaj ideal za koji smo, pre petnaest godina, bili spremni da marširamo, da lupamo u šerpe i lonce, i da zviždimo. Ispostavilo se da, odjednom, kritika više nije u modi – kad pobede naši! – šta više hoćemo? Ove kolumne su mali, malecki pokušaj da se trgnemo. Nikako ne mogu da se otmem strašnom utisku da prisustvujemo nekoj vrsti „treniranja strogoće“, jednom i mračnom ozbiljnom pokušaju da nas i intelektualno disciplinuju. A simbolički, sve to podseća na jedan uređeni logor, sa crvenim balonima i neonskim sloganima. Red, rad i mir. Sve ostalo je, već sada, „laku noć”.

„Na obali nade“ je nedavno dovršeni spis, u kome se Kosović pojavljuje kao intelektualac kome je stalo da se odredi i prema neodgonetnutoj prošlosti i prema dramatičnoj savremenosti.On obrazlaže svoju viziju sveta i kritički preispituje sistem vrednosti moderne i postmoderne civilizacije. Čini to s retkom iskrenošću i razboritošću.

U ovoj knjizi tekstove o Ratku Božoviću napisali su, sa njim duhovno srodni, vrednosno bliski, sa razlikama koje obogaćuju dijaloški opredeljeni, problemski i ljudski srodni autori. Autori tekstova u ovoj knjizi su Ratkove kolege i prijatelji, sagovornici i sabesednici, saradnici i saborci, saputnici i sapatnici, učenici i studenti, pratioci i sledbenici, poznavaoci njegovog dela i njegovog bitisanja. Svesni smo da je ova knjiga samo delimično obuhvatila i zahvatila Ratkov opus, sfere interesovanja, uticaj, školu, teoriju, sledbenike, stil i harizmu. Za obuhvatniji prikaz njegovog stvaralaštva potreban je veći prostorni i vremenski okvir od onog koji smo u pripremanju ove knjige imali. Ratka Božovića je greh smestiti u jednu knjigu, a još veća greška bila bi da nema knjige o njemu. Ovo je samo prvi korak i neka vrsta putokaza i uputa budućim istraživačima u dublje istraživanje i analiziranje njegovog stvaralaštva. Ova knjiga je sama sebe napisala i uredila. Svaki autor je odabrao svoj ugao i fokus, svoju tačku oslonca, svoju boju i svoju notu. Slaviša Orlović

Kina: zmaj izvajan u srcu pisma delom jeste zbirka eseja koji su objavljivani raznim povodima po časopisima koji su želeli da u sebi imaju i poneku kinesku temu, u zbornicima radova, na predavanjima. Potreba da se sve to sabere u jednu knjigu javila se neočekivano, u trenucima bačenosti u jedan od kosmičkih ciklusa, u spiralno uvrtanje, u obrtanje oko sopstvene ose, u poniranje i izviranje iz životnih virova. Da li će se nekim čudom obnoviti čarolija života, koja pulsira u zemlji, vetru, vodi, vatri, vazduhu, ne znam. Ne znam ni da li će u toj, po mnogo čemu, neshvatljivoj, magičnoj, tajanstvenoj igri, gde je samo nekoliko trenutaka koji su uistinu vredni življenja, ova knjiga naći svoje mesto. Kina: zmaj izvajan u srcu pisma u sebi nosi poneku iskru vatri kineske duše. Možda će neko privučen njenim plamom uzeti mrvicu topline koju ona u sebi nosi. A ako bar na tren osetite ljubav, onda sve ovo ima nekakvog smisla.

Ramiz Hadžibegović suvereno putuje kroz vrijeme i kreće se s bogatstvom istraživačkog iskustva, ali i sa individualnim i kreativnim samoodređenjem. On ne dozvoljava da se zaboravi način života, vjerovanja i pogled na svijet naših predaka. U savremenom ubrzanju i konfuznoj zbilji, ovozemaljski bogovi, u zanosu rušenja starog i stvaranju novog svijeta, postali su netrpeljivi i neobazrivi prema svemu što im je prethodilo. Tako su devastirani običaji i skala vrijednosti predaka. Iako nije intelektualac tradicionalista, ne bez nostalgije, nametnulo mu se pitanje o kontinuitetu i diskontinuitetu tradicionalnih vrijednosti koje su u današnjici na silaznoj liniji. Autor je pokazao da razumije vrijednosti prošlih vremena i da mu je jasno za čim ima smisla žaliti. I kad nastoji da oblikuje i protumači pojmove i običajnu scenografiju prohujalih vremena, autor to čini s pažnjom senzibilnog i odgovornog istraživača, koji lucidnim zapažanjima sve stavlja na svoje mjesto. Tako se jasno vidi kako je to nekad bilo i šta je od svega toga preostalo. Da stigne do takvih uvida, bila je od velike pomoći autorova interdisciplinarna kompetencija – istorijska, kulturološka, sociološka, antropološka, etnološka, filozofska, a posebno umjetnička, književna. Prisustvom proživljenih emocija i gotovo dirljive osjećajnosti, autor vaskrsava naše običaje na uvjerljiv i nadahnut način tako da oni djeluju kao pravo osvježenje. Napisana jasnim i upečatljivim jezikom, ostvarena stilskom i misaonom jednostavnošću, u ovoj knjizi stvoreni su uslovi i za zadovoljstvo u čitanju i za aktivno čitanje. Nesumnjivo, ovaj spis važan je prilog kulturi sjećanja jer je autentičan dio kulture koherentnog pamćenja. Sve to mnogo znači za prepoznavanje vertikale našeg identiteta od iskona do sadašnjosti. Konačno, evo knjige koja je s razlogom napisana. A što je najvažnije, sačinjena je briljantno. To je preporučuje za dugo trajanje. Ratko Božović

Period XIV veka je period zaokreta ka novim kulturnim vrednostima Evrope i sveta. Na tlu Italije niče jedna nova kultura koja ne podrazumeva samo redefiniciju umetnosti već i promenu načina poimanja sveta. Reč je o renesansnom čoveku koji stvara nove vrednosti i iz toga proizlaze radikalne promene u književnosti, slikarstvu, vajarstvu i arhitekturi. Renesansa je nova epoha u istoriji Evrope. Nurdberg analizira i pokazuje šta je u XIV veku u Italiji bilo realno, tačno, šta je istorijska činjenica a šta je proizvod mitova i fatazmogorija.

Sve tekstove koji ulaze u sastav knjige Horizont Hispanija, bez obzira na vrstu, obim i vreme nastanka, pojedinačno odlikuje osobeni kritički senzibilitet, kao i visoka književnoteorijska i književnoistorijska vrednost, koji su već potvrđeni njihovim prethodnim objavljivanjem u periodičnim publikacijama, dok objedinjeni, ovom prilikom, u tematski (španski, potom hispanoamerički pisci) i hronološki (od srednjeg veka do savremenog doba) skladnu i homogenu celinu čine pravu riznicu saznanja koja će uveliko doprineti unapređenju kako hispanskih tako i sefardskih studija u našoj sredini.

Knjiga sadrži tematski povezane oglede i odabrane prevode iz savremene arapske književnosti, najvećim delom nastale na osnovu autorovog bliskog praćenja i neposrednog uvida u misaone i književne tokove širom arapskog sveta tokom druge polovine XX veka, razdoblja intenzivnog traganja za samosvojnim kulturnim identitetom, ozbiljno poremećenim kolonijalnom dominacijom i sabijenim u konzervativno mrtvilo jalovog tradicionalizma. Bez upoznavanja sa stvaralaštvom srazmerno malo poznatih pisaca koji su krčili puteve savremenoj arapskoj literaturi, a od kojih su neki dosezali univerzalne umetničke domete, nemoguće je razumeti aktualni trenutak arapske književnosti koja sve više privlači pažnju i van onog dela sveta u kome se govori i piše arapskim jezikom.