Kad bi za javnu vrednost pisca bili kriterijumi dobar a osoben stil, veština pripovedanja da ima šta da kaže i umeće da se kaže i dvosmisleno, ali do kraja, onda bi Dejan Vukićević, sa ovo do sada objavljenih knjiga bio već osvedočen i veoma poznat srpski pisac. Sa istim odlikama on je ispisao ovaj roman za koji verujem da neće izbeći pažnji žirija značajnijih književnih nagrada. Ovaj bibliograf, znalac starih i retkih knjiga i vre-mešnih pisaca, kao pisac pokazuje se u ovom rukopisu predanim čitačem karaktera sledeći svoga junaka magistra Petra Bocu, tako da se ova knjiga može listati i po karakterima. Petar Boca je mlađi čovek sa cerebralnim i egzistencijalnim problemima. Nastanjen je blizu groblja i traži se među živima i mrtvima. Čas je u birou za zapošljavanje čas na groblju, opet na istom. Jedino je nepogrešiv u procenama brojeva ženskih grudi. Kako je Petar Boca magistrirao na Gogoljevim Mrtvim dušama i Dejan Vukićević „sledeći ga“ na Gogoljevom je tragu. Ako je tačno da se Gogolj u grobu mrtav okrenuo, onda i Vukićevićev junak ima sudbinu u tom postmodernom ključu. (Milovan Vitezović)