ГРАДАЦ 14 / 15 1977 Издаје ДОМ КУЛТУРЕ ЧАЧАК ТРГ УСТАНКА 1 Главни и одговорни уредник ТОМИСЛАВ ЂУРЂИЋ ОВАЈ БРОЈ ГРАДЦА посвећен је стваралаштву некадашњих и садашњих ученика и професора Гимназије `Филип Филиповић`, у Чачку !!! У партизанским и пролетерским јединицама или на одговорним функцијама током НОР-а налазило се 720 њених ученика. У току рата погинуло их је 378, а 2О бораца који су седели у клупама Чачанске гимназије, проглашено је за народне хероје ... ! ............................................................ БРОЈ 14 - 15, ЈАНУАР - АПРИЛ 1977. ГОДИНЕ ИЛУСТРАЦИЈЕ БРОШ ЋИРИЛИЦА 152 СТРАНЕ НА ПОЛЕЂИНИ ЗАДЊИХ КОРИЦА МАЛА МРЉА ДОБРО ОЧУВАНО, ОЧИГЛЕДНО НИЈЕ НИ ОТВАРАНО НИ ЧИТАНО, само што је од времена и стајања добило патину !!! КОЛЕКЦИОНАРСКИ ПРИМЕРАК !!!!!!!!!! Р е т к о *************

dečje novine, korice min. pohabane po ivicama, neki primerci potpisani, jedna sveska žvrljana po zadnjoj korici, po 34 str.,meki povez,22cm, š s58

Kralj Aleksandar, atentat u Marseju, pohabano na savijenim ivicama, š e59

odlično očuvano UKORICENA Politika cena je 900 din po ukoricenom primerku

Nasledje, broj IX Zavod za zastitu spomenika kulture 2008. Mek povez, strana 306 Vrlo dobro stanje

celovita, sve ima, oglasi, tv program...

DELO Novembar 1974 Godina XX broj 11 FENOMENOLOGIJA danas UMETNOST ............................................................. Uređivački odbor Časopisa: DRAGOŠ KALAJIĆ itd. !!!!!!! BROŠ LATINICA Od 1283-1453 STRANE Pažnja !!!!!!!!1 NERASEČENE STRANICE KOLEKCIONARSKI PRIMERAK !!!!!!!!!!!1

Revija za motocikle,skutere i cetvorocikle.Odlicno ocuvani.Svi brojevi iz 2010.godine.

Revija za motocikle,skutere i cetverocikle.Odlicno ocuvani.

E L L E + E L L E BODY SRBIJA / CRNA GORA / BOSNA I HERCEGOVINA MAJ 2021 R e f e r e n c e 1. Prava JA KATARINA SHARON 2. SRPSKA MODA IZMEĐU MITA I STVARNOSTI 3. ŽENSKI GLAS SE SADA ČUJE ........................................................ Pažnja !!!!!!! POSVETA MINE ABRAMOVIĆ, jedne od najpoznatijih domaćih šminkerki koju je put odveo u Ameriku ... BROŠ LATINICA 194 STRANA

Lepo očuvano Dva broja Soko Kraljevine Jugoslavije je bila jedinstvena viteška organizacija čiji je cilj bio fizičko i moralno vaspitanje jugoslovenskih državljana. Osnovan je početkom decembra 1929.[1] Slovenački član Sokola Boris Gregorka. Muška sokolska kapa sa srpskom kokardom. Ženska sokolska kapa. Uvod Uredi Osnivanje u Češkoj Uredi Sokolstvo kao ideologija i kao društveni nacionalistički pokret je nastalo polovinom 19. veka na teritoriji Austrijskog carstva. U krugovima češke buržoazije razvila se ideja o stvaranju jedne panslovenske države. Ističući svoju pripadnost velikoj slovenskoj zajednici, u želji da se odvoje od Austrijske carevine i pruže otpor germanizaciji, češki intelektualci, na čelu sa Miroslavom Tiršom, materijalno potpomognuti sredstvima češkog veletrgovca Jandrika Fingera, osnovali su 1862. godine „Gimnazijsko društvo praško”, iz koga je izrastao Sokolski pokret, sportskog karaktera, ali sa ideološkom suštinom da će ugušiti i pobediti „zlo samo onaj narod čiji članovi budu telesno i moralno krepki”.[2] Dodatak imenu društva „Sokol”, nastao je na predlog Tiršovog bliskog saradnika Emanuela Tonera, kome se dopala simbolična predstava najboljih osobina junaka u obliku ptice sokola, kakvu je upoznao u srpskim epskim narodnim pesmama, koje je sakupio i objavio Vuk Karadžić i koje su u drugoj polovini 19. veka imale veliku popularnost u Evropi.[3] Godine 1868. Tirš je izdao „Temelje telesnih vežbi”, u kojima je zajedno sa svojim saradnicima, češkim filozofima, izradio gimnastičku terminologiju. Naredne 1869. nastalo je i „Gimnastičko društvo za gospođe i devojke”. Iste godine je nastao Češki sokolski savez, a zatim i stručni časopis „Soko”.[4] Sokolski gimnastički sistem su činili njegova organizacija, ideologija, sokolska vaspitna metodika, stručni kadrovi, sokolska prosveta i sokolska stručna štampa.[5] Pokret se proširio i na druge slovenske teritorije, zapadnoevropske zemlje i SAD.[2] Slovenija Uredi Među Južnim Slovenima, sokolske principe, kao kod Čeha su najpre 1862. godine prihvatili u Sloveniji, osnivanjem društva „Južni Sokol”, u Ljubljani, a čija su pravila prihvaćena tek neredne 1863. godine. Tadašnje vlasti su zabranile rad ovog društva. Već 1868. osnovano je novo „Telovadno društvo Sokol”, zatim „Žensko telovežbeno društvo” (1901), „Slovenačka sokolska zvezda” (1905) „Sveskovenska sokolska zvezda” (1908).[6] Hrvatska Uredi Hrvati su sokolsku ideju prihvatili par godina nakon Slovenaca. Ideja o osnivanju sokolskog društva je potekla od članova pevačkog društva „Kolo”. U Zagrebu je 1867. osnovano odeljenje za gimnastiku, pod nazivom „Hrvatski soko”, a osnivač i vođa je bio Franjo Hokman. Od 1878. je izlazio mesečni časopis „Sokol”, prvi sokolski list na teritoriji Jugoslavije, koji je izdavan narednih godinu dana. U Zagrebu je 1884. sagrađena sokolana. Nakon toga je započeo brži razvoj sokolstva na teritoriji Hrvatske današnje, osnovani su „Primorski soko” i Savez hrvatskih sokolskih društava na Sušaku (1904), Sokolsko društvo „Dubrovnik” u Dubrovniku (1904), „Srpski soko” u Zagrebu (1905).[7] Bosna i Hercegovina Uredi Plakat povodom drugog spleta krajiških sokola i pobratima u Banjoj Luci, 1918 U Foči je 1883. Risto Jeremić, tada student medicine, osnovao srpsko sokolsko društvo, čiji je cilj bio fizičko i moralno uzdizanje u borbi protiv alkoholizma. Austrougarske vlasti su ga odmah zabranile i uništile sprave za vežbanje. Tek deset godina kasnije osnovani su viteško društvo „Obilić” u [[Mostar[[u (1903), zatim Društvo „Dušan Silni”, u Sarajevu (1906), „Srpsko sokolsko društvo” u Tuzli (1908) i Srpska sokolska župa bosanskohercegovačka u Sarajevu (1910).[8] Godine 1909. pesnik Osman Đikić je osnovao „Muslimanski soko”, sa ciljem da se muslimanska omladina odvoji od hrvatskog sokola, anacionalnog karaktera. U Tuzli je društvo nosilo naziv „Islamski soko”. Na Sveslovenskom sletu u Pragu 1912. muslimani su učestvovali pod zastavom Kraljevine Srbije.[6] Vojvodina Uredi Gimnastika u Vojvodini započela je da se razvija nakon osnivanja Društva za jahanje, veslanje i gašenje požara (1872). Dve godine nakon toga je oformljen „Srpski soko”. Nastava gimnastike u Vojvodini je postala obaveza predmet Srpskoj velikoj gimnaziji u Novom sadu 1875. godine. U Vršcu je 1878. osnovano gimnastičko društvo, „Venac, koje je kasnije preminovano u „Srpski soko”, a zatim su osnovana i sokolska društva u drugim mestima u Vojvodini. Na inicijativu lekara Laze Popovića, osnovan je „Srpski soko” u Sremskim Karlovcima 1905. godine, koje je 1905. počelo sa aktivnijim radom. Godine 1906. osnovana je Fruškogorska župa, sa centrom u Sremskim Karlovcima. Nakon njihovog učešća na Hrvatskom svesokolskom sletu u Zagrebu, uspostavili su čvršću vezu sa ostalim sokolima, osnovali su sokolsku biblioteku sa arhivom, a zatim i list „Srpski Soko”.[9] Patrijarh srpski Georgije Branković je kupio za sokolanu jednu od najlepših kuća u Sremskim Karlovcima. Laza Popović je uspeo da objedini srpsko sokolstvo u jedan savez, ali pošto je njegov rad bio otežan zbog austougarskih vlast, centar srpskog sokolstva je prebačen u Beograd. LAza Petrović je ugasio časopis koji je izdavan u Sremskim Karlovcima, i u Beogradu je 1911. pokrenuo „Srpski Sokolski glasnik”. U sokolske vežbe je uvrstio i srpske narodne junačke igre.[10] Makedonija Uredi Na teritoriji Južne Srbije, odnosno makedonije sokolstvo je započelo osnivanjem društva „Dušan Silni” (1908).[7] Srbija Uredi U Kneževini Srbiji, u Beogradu Steva Todorović je na inicijativu svojih učenika, osnovao Prvo srpsko društvo za gimnastiku i borenje.[11] 1857. godine. Po nastavnom planu koji je nosio naziv „Raspored predmeta za muške i ženske osnovne škole i uputstvo kako će se predavati”, koji je donet Zakonom od 17. septembra 1871. godine uvedeno je obavezno telesno vežbanje u sva četiri razreda osnovnih škola,[11] a Ukazom ministra prosvete u Srbiji je fiskultura postala obavezan predmet u srednjim školama školske 1878/1879. godine. Fizičko vaspitanje su tada propagirali oficiri, često u ulozi nastavnika, koji su u tu svrhu obučavani na posebnim kursevima.[12] Sokolsko društvo iz Mokranja kod Negotina Prednjački zbor u Negotinu 1931. godine Nastavak rada prvog društva koje je osnovao Steva Todorovića, osnivanje velikog gimnastičkog društva za decu i omladinu, sa centralom u Beogradu i ograncima u većim gradovima Srbije predložio je Vladan Đorđević. Tako je 1882. osnovano „Prvo beogradsko društvo za gimnastiku i borenje”,[13] a u narednih desetak godina su osnovana društva u mnogim gradovima Srbije.[13]Vojislav Rašić, koji je imao prilike da se upozna sa radom prvog češkog gimnastičkog društva, predložio je da se beograskom društvu doda naziv „Soko”,[13] pa je društvo 1892. dobilo naziv „Beogradsko gimnastičko društvo Soko”. Ovo društvo se uključilo u sokolski pokret, ali je radilo po švedskom gimnastičkom sistemu. Iste godine Rašić je osnovao Beogradsko gimnastičko društvo „Dušan Silni ”, koje se više oslanjalo na srpsku prošlost. Odnosi između dva beogradska društva su bili jako loši, a borba se vodila preko štampe. Na predlog zaštitnika oba društva, princa Đorđa, kao i pod uticajem Jozefa Šajnera, starešine Češke sokolske zajednice u Pragu, ova dva društva su se ujedinila u Savez srpskih sokolskih društava „Dušan Silni” na Cveti 1908. godine. Sokolski pokret u Kraljeivini Srbiji, u to vreme jedinoj nezavisnoj zajednici slovenskih naroda, povezao se od tada sa Sokolima u Pragu, Vojvodini, Bosni i Hercegovini, Pomorju, Sloveniji, Hrvatskoj, Slavoniji, Krajini i Dalmaciji.[14] Orkestar Sokolske čete Negotina 1931. godine Vlada Kraljevine Srbije, posebno ministar prosvete Ljubomir Jovanović, kasnije osnivač Župe Beograd, pridavali su veliki značaj sokolskom pokretu u prvoj deceniji 20. veka.[14] Nakon svesokolskog sleta u Pragu 1907. godine, na kome su prisustvovali i delegati iz Kraljevine Srbije, Ministarstvo prosvete Kraljevine Srbije je uputilo zahtev sokolskoj opštini u Pragu, da pošalje svoje „prednjake” (članove osposobljene da obučavaju druge), koji bi u Srbiji širili sokolske ideje i radili na fizičkom vaspitanju. Devetorica prednjaka su iz Praga stiglo u Srbiju 1911. godine i oni su raspoređeni u Beograd, Valjevo, Kragujevac, Kruševac, Niš, Pirot, Požarevac, Užice i Šabac.[12] Tokom Aneksione krize, Sokoli su optuživani za velikosrpsku propagandu.[7] Oko 1912. Srpski Sokoli su se organizovali u župe: Fruškogorska u Sremu, Dalmatinsku, Krajišku, Savez srpskih sokolskog društva „Dušan Silni” u Srbiji, i bosanskohercegovačku. Nakon sleta u Zagrebu 1911. su istupali zajedno pod istom sokolskom zastavom i organizovali u Sveslovenski sokolski savez.[6] Osnivanje Uredi Uoči Prvog svetskog rata, 18. juna 1914. godine u Zagrebu je održan tajni sastanak predstavnika tadašnje Slovenačke sokolske Zvezde, Hrvatskog Sokolskog saveza i Srpskog sokolskog Saveza.[15] Kao predstavnik srpskih sokola iz Srbije, Đura Paunković je na ovom sastanku održao značajan govor, u kome je predložio da se osnuje jedan Jugoslovenski sokolski savez, koji bi obuhvatao sve Južne Slovene, bez obzira da li žive u Srbiji, Austrougarskoj ili Bugarskoj.[16] Nakon rasprave, predlog je jednoglasno usvojen.[16] Ujedinjenje je trebalo da se proklamuje na prvom Jugoslovenskom sokolskom sletu u Ljubljani predviđenom za Vidovdan, deset dana kasnije, kada bi se dogovorili i o zajedničkim kostimima, vođama, sedište saveza. Ideja je bila da se dogovore Austrougarske vlasti, verovatno saznavši za zakazani slet su zabranile dolazak srpskih Sokola iz Srbije, zbog čega je odlučeno da se slet ne održi, slet se najverovatnije ne bi održao ni zbog Sarajevskog atentata, kao i ratnih događaja koji usledili.[16] Nakon Prvog svetskog rata i stavaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, ponovo su se sastali predstavnici plemenskog sokolstva, na sednici od 26. januara 1919. u Zagrebu, na kome su ostvarena odluka o ujedinjenju u Sokolski Savez Srba Hrvata i Slovenaca, doneta još na tajnom sastanku od 18. juna 1914, što je zatim svečano proglašeno na Vidovdan iste 1919. godine, na sokolskom saboru u Novom Sadu.[15] Naredne 1920. godine savez je promenio ime u Jugoslovenski sokolski savez.[7] Nakon uvođenja diktature, donet je Zakon o osnivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije”.[17] Za starešinu je izabran prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a njegovi zamenici su bili Engelbel Gangl i Đura Paunković.[17] Prema tom zakonu sva postojeća društva morala su da se ujedine ili bi u suprotnom bila ukinuta. Kralj Aleksandar je sokolstvo uveo u državne institucije, školu i vojsku, a praktično čitava državna administracija imala je za cilj širenje jugoslovensnstva kroz sokolstvo.[17] Savez je postao član saveza „Slovenskog sokolstva” i Međunarodnog gimnastaičkog saveza.[17] Organizacija Uredi Sokolski dom u Zrenjaninu, delo arhitekte Brašovana Cilj Sokola je bio da podiže telesno zdrave, moralno jake i nacionalno svesne državljane Kraljevine Jugoslavije, a sve to uporednim vaspitanjem tela i duše po odomaćenom Tiršovom sokolskom sistemu.[18] Član Sokola je mogao biti svaki „dorastao i neporočan“ državljanin, a postojala su i deca sokoli i sokolski priraštaj. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije postojalo je šest nivoa sokolske organizacije[19]: Savez — vrhovni organ na nivou države, podređen Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda. Udruživala je sve sokolske župe Kraljevine Jugoslavije, a njeno sedište je bilo u Beogradu.[20] Župa — udruživala je više sokolskih društava i imala sa sedište u privrednom i kulturnom centru regiona Društvo — osnovna mesna organizacija koja je neposredno vršila odgajivanje svih sokolskih pripadnika svoga područja. Obično je obuhvatalo jedan grad sa okolnim selima Četa — obično u seoski sredinama Bratstvo — najmanje 6 članova Povereništvo — najmanje 3 člana Sokolskim društvom je upravljala društvena uprava, koja se sastojala iz starešine društva, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odseka, načelnika i načelnice, 5—10 članova i njihovih zamenika i 3—5 revizora računa i njihovih zamenika. Sokolskom župom je upravljala uprava župe, koja se sastojala iz starešine, njegovog zamenika, predsednika prosvetnog odbora, načelnika i načelnice, sekretara, blagajnika, 5—10 članova i njihovih zamenika i 5 revizora i njihovih zamenika.[21] Sokolski savez Uredi Sokolskim savezom je upravljala Uprava koja se sastojala od starešine, pet podstarešina, načelnika, načelnice, po tri njihova zamenika, predsednika prosvetnog odbora, 15—25 članova i 7—11 njihovih zamenika i 5—7 revizora i njihovih zamenika. Upravu Sokolskog saveza je imenovao i razrešavao ministar prosvete i ministar vojske i mornarice u saglasnosti sa predsednikom Ministarskog saveta. Starešina Sokolskog saveza je bio naslednik prestola Petar Karađorđević. Starešina i Uprava su upravljali celokupnim radom Sokola Kraljevine Jugoslavije i predstavljali celokupno sokolstvo. Savetodavni organi za proučavanje i rešavanje načelnih pitanja bili su: Glavna skupština, Odbor delegata župa i Odbor načelnika župa.[22] Program Sokolske Petrove petoljetke je sprovođen u periodu koji se trebao završiti kraljevim sticanjem punoletstva 6. septembra 1941.[23] Sokolane Uredi Sokolana je prostorija u kojoj se redovno održavaju vežbe članova društva. Kao glavno stecište članova, trebalo je da obezbedi mogućnost vežbanja i u zimskim uslovima, bez opasnosti po zdravlje. Još na samom početku sokolskog pokreta su uspostavljena određena pravila za izgradnju sokolana. Sokolane je trebalo da budu dovoljno prostrane, tako da svaki vežbač ima 4—5 m². Osim toga sokolane su bile površine najmanje 54 m² i visine 4—5 m.[24] Za letnje mesece predviđena su vežbališta na vazduhu. Pod vežbališta je pravljen od nabijene zemlje, drveta ili nasipanog peska na dubinu 30—40 cm.[24] Bilo je poželjeno da u sokolani postoje i prostorije za presvlačenje i kupališta za tuširanje.[24] Vremenom su u prioritetne sokolske građevine uvršćena i sletišta. Prilaz sletištu je morao da ima dobrar raspored ulaza, tako da se učesnici mogu podeliti od gledališta, pre ulaza u sletište, a na ulazu u zbiralište razdeliti na muške i ženske učesnike.[25] Sokolski objekti su bili izuzetno popularni i predstavljali su ideale panslovenskog kulturnog i sportskog pokreta. Na teritoriji Kraljevine Jugoslavije je izgrađeno preko 150 sokolskih objekata. Na teritorijama sa srpskom većinom građeni su objekti sa elementima moravskog stila inspirisan na arhitekturi iz 14. i 15. veka, u Sloveniji neogotička remniscencija, kao dom u Taboru, dok je u Makedoniji preovlađivao orijentalni stil. Sredinom četvrte decenije 20. veka, pod uticajem moderne, objekti su izgubili folklornu dekoraciju i postali su funkcionalnalniji.[26] Jedan od najznačajnijih graditelja sokolskih domova je bio Momir Korunović.[26] Bio je nadzorni arhitekta na svim sokolskim domovima u Jugoslaviji i predsednik građevinsko-umetničkog odseka Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Izradio je projekte za dvadeset sedam od čega je realizovano šesnaest projekata, među njima sokolski domovi u Prokuplju, Avtovcu, Visokom (1935), Jagodini (1935), Staroj Pazovi (1931), Loznici (1931) , Bijeljini (1929), Uroševcu (1929), Užicu, Kumanovu (1931), Sokolsku vežbanicu pri Drugoj muškoj gimnaziji u Makedonskoj ulici (1924), Sokolsko sletište - drveni stadion za Svesokolski slet (1930), Sokolski dom na Čukarici (1934), „Matica” u Deligradskoj ulici (1935) u Beogradu.[26] Značajan arhitekta sokolskih domova je i profesor Josip Driak, koji je uradio nacrt za sportski stadion u Zagrebu, tada najveće sokolsko sletište u Jugoslaviji, najveća građevina posvećena telesnom vežbanju u Jugoistočnoj Evropi. Izgrađena je 1934. povodom 60 godina Hrvatskog sokola, 30 godina od osnivanja Saveza hrvatskih sokolskih društava, 20 godina Jugoslovenskog sokolskog saveza i 10 godina Saveza Sveslovenskog Sokolstva. [27] Sokolski sletovi Uredi Najznačajnije sokolske manifestacije su bili sokolski sletovi. Njihov cilj je bio da se kroz telesno vežbanje obeleži masovnost sokolskog pokreta. Održavali su se održavali na nivou jednog sokolskog okružja, jedne sokolske župe, na nivou jedne države ili jedne od njenih regija (pokrajinski sletovi) ili na međunarodnom nivou, takozvani sveslovenski sokolski sletovi, koji su se tradicionalno održavali u Pragu.[28] Često se dešavalo da se sletovi održavaju na dane velikih crkvenih praznika, kao što su Vaskrs, Vidovdan, Duhovi i drugi. Osim gimnastičkih vežbi, na sletovima su organizovani svečani defilei, bakljade, koncerti i drugo.[28] Prvi Jugoslovenski svesokolski slet je održan u Ljubljani od 23. jula do 16. avgusta 1922. godine i imao je međunarodni karakter.[29] Drugi Jugoslovenski svesokolski slet je održan od 8. do 30. juna 1930, u Beogradu.[30] Među najbolje sletove Jugoslovenskog Sokola spada pokrajinski slet održan u Ljubljani 28—29. juna 1933.[30] Članstvo Uredi Članovi svih sokolskih organizacija su se, bez obzira na uzrast, uključujući i decu međusobno nazivali sa „brate” ili „sestro”, oslovljavali sa „ti” i pozdravljali sa „zdravo”.[31] Sokoli su propagirali jednakost polova. Smatrali su da žene imaju ista prava da postanu učitelji i prednjaci, s tim da su žene obučavale ženske članove, a muški muške članove. Muški i ženski članovi su mogli obavljati iste funkcije u sokolskoj hijerarhiji. [31] Ipak, smatrali su da bi u slučaju rata uloga žena bila drugačija u odnosu na muškarce, odnosno da se brinu o deci, ishrani stanovništva i vojske.[31] Vojska Uredi Godine 1940. Sokolstvo je transformisano u organizaciju vojnog karaktera iz dva razloga. Kao nacionalna organizacija, njen cilj je bio odbrana države Jugoslavije, s obzirom da joj je pretila opasnost od napada Sile Osovine. Drugi razlog su bili unutrašnja odbrana od napada i masovnih progona pripadnika Sokola na teritoriji Banovine Hrvatske, gde su se najjače osetile posledice Poslanice katoličkog episkopata protiv Saveza Sokola od 8. januara 1933. godine.[32] Tokom čitave 1940. godine beleženi su progoni i napadi na sokolske radnike iz Imotskog, Nove Gradiške, Splita, Zagreba i drugih mesta, oduzimani su im odbornički mandati, a sokolski učitelji su prebacivani u zabačena sela Banovine Hrvatske, daleko od većih mesta.[32] Sokolstvo se u vreme vlade Milana Stojadinovića, koncentrisala na teritoriju Srbije, a kasnije je vlade Dragiše Cvetkovića počela da naoružava organizaciju, kao protivtežu Hrvatskoj seljačkoj zaštiti.[32] Još krajem marta 1940. godine Savezna uprava Sokola je objavila pripravno stanje, sa ciljem da se delatnost jugoslovenskog sokolstva usmeri na narodnu odbranu, vojno-odbrambene akcije u sprečavanja „Pete kolone” u Jugoslaviji.[32] Predviđano je organizovanje Sokolstva u Jugoslovensku nacionalnu vojsku i u tom smislu je intenziviran rad na uspostavljanju novih sokolskih jedinica.[32] Prema pravilniku Saveza i inače su kandidati koji su želeli da uživaju povlastice odsluženja skraćenog vojnog roka obučavani da rukuju oružjem i bacaju bombe. Međutim, ratno stanje je zahtevalo veću predvojničku obuku. U tom smislu, otkazivane su manifestacije, koje su mogle da oduzimaju vreme u pripremama za vojno-odrambeni rad, a svim jedinicama je izdata direktiva hitnog oformljavanja streljačkog odseka i održavanja vojne obuke na redovnim časovima.[33] Galerija Reference Literatura Vidi još

Časopis je dobro očuvan ,malo okrzan na dva mesta(neznatno,kao na slici) Sadržaj Puni tekst Neke profilacije svodnih rebara u srednjevjekovnoj arhitekturi kontinentalne Hrvatske (str.5-12) hrvatskipdf 20 MB Zorislav Horvat Ostalo Tri gotičke franjevačke Madone selice (str.13-22) hrvatskipdf 31 MB DREI GOTISCHE `WANDERNDE` MADONNEN DES FRANZISKANERORDENS (str.22-22) Anđela Horvat Ostalo Srebrni oltarni i ophodni križevi korčulanskih crkava (str.23-31) hrvatskipdf 28 MB SILBERNE ALTAR- UND VORTRAGSKREUZE DER KIRCHEN VON KORČULA (str.32-32) Alena Fazinić, Ivo Matijaca Ostalo Dva reljefa iz radionice Nikole Firentinca u Šibeniku (str.33-38) hrvatskipdf 16 MB DEUX HAUYS-RELIEFS PROVENANT DE L`AYELIER DE NICOLAS LE FLORENTIN EXISTANT A ŠIBENIK (str.38-38) Cvito Fisković Ostalo Politijev nacrt Duknovićevih vrata u Ankoni (str.39-42) hrvatskipdf 4 MB Cvito Fisković Ostalo Juraj Julije Klović Hrvat (1498 — 1578) Georgius Iulius Clovius Croata (str.43-57) hrvatskipdf 45 MB JURAJ JULIJE KLOVIĆ HRVAT — GEORGIUS IULIUS CLOVIUS CROATA (1498 — 1578) (str.57-58) Ivan Golub Ostalo Pabirci za maniriste (str.59-68) hrvatskipdf 31 MB SPIGOLATURE PER I MANIERISTI (str.69-70) Grgo Gamulin Ostalo Još jedna replika »Seoske svadbe« Pietera Brueghela mlađeg (str.71-75) hrvatskipdf 13 MB UNE AUTRE REPLIQUE DES»NOCES DE VILLAGE«DE PIERRE SRUEGHEL LE JEUNE (str.76-76) Ljerka Gašparović Ostalo Il Cavalier d`Arpino u Strossmayerovoj galeriji (str.77-84) hrvatskipdf 20 MB IL CAVALIER D`ARPINO NELLA GALLERIA STROSSMAYER (str.84-84) Vinko Zlamalik Ostalo Propovjedaonica u Remetincu djelo pavlinskog kipara (str.85-96) hrvatskipdf 38 MB DIE KANZEL IN REMETINEC (str.97-97) Doris Baričević Ostalo Djelovanje arhitekta B. Mazzolija u Dalmaciji (str.99-102) hrvatskipdf 10 MB Stanko Piplović Ostalo Nepoznati portret Ivana Skvarčine (str.103-104) hrvatskipdf 5 MB UN RITRATTO INEDITO Dl IVAN SKVARČINA (str.104-104) Kruno Prijatelj Ostalo Crteži Adolfa Waldingera (str.105-122) hrvatskipdf 49 MB (str.122-122) Oto Švajcer Ostalo O historicizmu u Zagrebu (str.123-144) hrvatskipdf 59 MB Ivo Maroević Ostalo Uz knjigu W. Woltersa »La scultura veneziana gotica 1300 — 1460« (str.145-162) hrvatskipdf 50 MB Igor Fisković

Časopis je dobro očuvan. Nakladnik: Društvo povjesničara umjetnosti SR Hrvatske Mjesto izdanja: Zagreb Godina izdanja: 1980 Format: 21,5×28 Uvez: meki Broj stranica: 156 Jezik: hrvatski

Časopis dobro očuvan. Sadržaj Puni tekst Kasnoantički spomenici na otoku Pagu (str.5-26) hrvatskipdf 3 MB Spätantike Denkmäler auf der Insel Pag (str.161-161) Ante Šonje Izvorni znanstveni članak Romanička klesarska radionica iz Knina (str.27-33) hrvatskipdf 25 MB Eine romanische Steinmetzwerkstatt von Knin (str.161-161) Nikola Jakšić Izvorni znanstveni članak Tobožnji Ladislavov `monasterium sancti Stephani regis` u Zagrebu (str.35-40) hrvatskipdf 27 MB Das Angeblich von König Ladislaus erbaute `Monasterium sancti Stephani regis` in Zagreb (str.161-161) Nada Klaić Izvorni znanstveni članak Prijedlog za Jeana Fouqueta (str.41-43) hrvatskipdf 13 MB Une plaidoirie en faveur d une attribution à Jean Fouquet (hésitations un face d un chef-d ouvre) (str.44-44) Ein Forschlag für Fouquet (str.161-161) Grgo Gamulin Izvorni znanstveni članak Sperandio Savelli: Agostiono Barbarigo (str.45-47) hrvatskipdf 11 MB Sperandio Savelli: Agostiono Barbarigo (str.48-48) Sperandio Savelli: Agostiono Barbarigo (str.161-161) Ivan Mirnik Izvorni znanstveni članak Slika Jacopa Tintoertta s oltara Petra Hektorovića (str.49-53) hrvatskipdf 13 MB Ein Bild des Malers Jacopo Tintoretto vom Altar des Petar Hektorović (str.161-161) Grgo Gamulin Izvorni znanstveni članak Jedna hipoteza i jedan prijedlog za Girolama da Carpija (str.55-61) hrvatskipdf 21 MB Eine Hypothese und ein Vorschlag für Girolamo da Carpi (str.161-161) Grgo Gamulin Izvorni znanstveni članak Tizianova kopija u Korčuli (str.63-72) hrvatskipdf 34 MB Eine Kopie nach Tizian in Korčula (str.161-161) Cvito Fisković Izvorni znanstveni članak Prilog odjeku Caravaggia u Dalmaciji (str.73-78) hrvatskipdf 21 MB Contributo di riflessi del Caravaggio in Dalmazia (str.162-162) Kruno Prijatelj Izvorni znanstveni članak Contributi e proposte (str.79-84) talijanskipdf 14 MB Contributi e proposte (str.94-94) Grgo Gamulin Izvorni znanstveni članak Altre proposte per il Seicento italiano (str.85-93) talijanskipdf 22 MB Altre proposte per il Seicento italiano (str.94-94) Grgo Gamulin Izvorni znanstveni članak Pietro Passalacqua u Dubrovniku (str.95-114) hrvatskipdf 2 MB Pietro Passalacqua in Dubrovnik (str.162-162) Vladimir Marković Izvorni znanstveni članak Dizianijeva pala `Svih svetih` u Zlopolju (str.115-118) hrvatskipdf 12 MB (str.162-162) Kruno Prijatelj Izvorni znanstveni članak Srebrni svijećnjaci i svjetiljke korčulanskih crkava (str.119-129) hrvatskipdf 33 MB Silberne Leuchter und Ampeln in den Kirchen von Korčula (str.162-162) Ivo Matijaca, Alena Fazinić Izvorni znanstveni članak Klasicistička obnova nadbiskupske palače u Zadru (str.131-136) hrvatskipdf 15 MB Die klassizistische Erneuerung des Erzbischöflichen Palastes in Zadar (str.162-162) Marija Štagličić Izvorni znanstveni članak Još nešto o radu Mazzolija u Dalmaciji (str.137-140) hrvatskipdf 11 MB Weitere Angaben zum Werk des Architekten Basilio Mazzoli in Dalmatien (str.163-163) Stanko Piplović Izvorni znanstveni članak Romantični elementi u slikarstvu Huga Hötzendorfa (str.141-148) hrvatskipdf 22 MB Romantische Elemente in der Malerei H. Hötzendorfs (str.163-163) Oto Švajcer Izvorni znanstveni članak Neka sjećanja na Ljubu Karamana (str.149-157) hrvatskipdf 24 MB Erinnerungen an Ljubo Karaman (str.163-163) Tihomir Stahuljak Stručni rad Klub studenata historije umjetnosti u Zagrebu (str.159-160) hrvatskipdf 5 MB Der Klub der Studenten der Kunstgeschichte (str.163-163) Željko Jiroušek

BIMMER No 69/2007 (BMW) AMERIČKI ČASOPIS SAMO O AUTOMOBILIMA BMW

Katalog isprepletan slicicama naslovnih strana casopisa za odrasle i VHS filmova renomiranih izdavaca 80-tih godina proslog veka.Love video,Videorama,Video Teresa Orlowski,Silva video,Galery,Bete Uhse,Mike Hunter idr.Katalog takodje ima i oglase za prodaju pomagala iz shopova za odrasle(mnogo manje nego slicica casopisa i filmova).Kolekcionarskog tipa je,za nekadasnje zaljubljenike u VHS .Ima svoju tezinu,dosta je obiman ,ima 311 strana i sve su prisutne(prebrojao sam ih).

Prelom broj 1, casopis skole za istoriju i teoriju umetnosti Beograd, 2001. Mek povez, strana 268 Dobro ocuvano

Eterna broj 2, casopis za savremenu kulturu Beograd, 1994. Mek povez, strana 97 Dobro ocuvano

SPECIJALNO IZDANJE BR.2

2 broja djačkog lista UM Iz prve godine izlaženja

Misao sveska 5, godina I (1920.) U ovom broju je, između ostalog, štampana pesma M. Crnjanskog - `Novo pokolenje`

Das interessante Blatt Wien, 13. februar 1919.

Danica list za zabavu i književnost,stare hrvatske novine Glavni urednik i izdavač:Ljudevit Gaj Stampa: Ljudevit Gaj-Hrvatska,Zagreb Godina izdanja: 1853 dimenzije 29,5 x22,5cm 1 casopis strana-4(2 lista) stanje-dobro

Danica list za zabavu i književnost,stare hrvatske novine Glavni urednik i izdavač:Ljudevit Gaj Stampa: Ljudevit Gaj-Hrvatska,Zagreb Godina izdanja: 1853 dimenzije 29,5 x22,5cm 1 casopis strana-4(2 lista) stanje-dobro

Časopis za književnost i kulturu